Psihijatri u Hrvatskoj pretrpani poslom zbog pandemije: Sve više ljudi ima probleme i traži lekove

Foto: Tanjug/AP

Hrvatski ministar zdravlja Vili Beroš nedavno je izjavio da promena načina života zbog pandemije korona virusa deluje na psihu ljudi, potvrdivši ono što psiholozi i psihijatri najavljuju.

Preporučujemo

Kako navodi “Večernji list”, istraživanja će tek biti rađena, ali se posledice u praksi već pokazuju. Anksiozno-depresivne smetnje zbog zdravstvene krize su u porastu, i to ne linearno, nego su njihove krivulje mnogo oštrije, upozorava psihijatar dr Ivana Kekin sa Odeljenja za kognitivne poremećaje i komorbidna stanja na intenzivnom delu Klinike za psihijatriju i psihološku medicinu KBC-a Zagreb.

Kod onih koji od ranije boluju od ovih simptoma, oni se aktiviraju i intenziviraju, a javljaju se i kod osoba koje ranije nisu imale tih teškoća.

Problemi i kod mladih

- Povećava se anksioznost, osećaj neizvesnosti i beznađa, strah od gubitka posla, strah od siromaštva. Javljaju se problemi sa spavanjem, problemi s koncentracijom, što smanjuje funkcionalnost. Pojačavaju su se hronične psihosomatske tegobe kao što su gastritis, hipertireoza, hipotireoza i lumbosakralni problemi. U velikoj meri raste potrošnja lekova za smirenje. I domaći i strani podaci govore o pojačanoj potrošnji alkohola, duvana i marihuane – navodi dr Kekin.

Među pacijentima iz Zagreba ima i onih koji imaju dodatne tegobe zbog zemljotresa.

- Baš mi je došla žena koja posle potresa ne funkcioniše, leže u trenerci i ne spava tokom cele noći - istakla je doktorka

Zanimljiva je razlika koja se vidi na pacijentima sada, kada se pandemija ponovno razbuktala, u odnosu na prvobitno zatvaranje u martu i aprilu.

- Povratak pandemije prilično nas je izbezumio. Ljude naročito izbezumljuju neujednačene poruke i nekonzistentnost, npr. prvo ne treba maske, pa treba, to uliva veliki osećaj nesigurnosti. U vreme lzatvaranja, stroga pravila su ljudima davala osećaj kontrole, tada su se držali čvršće - opisuje Kekin.

U pandemiji je sav naglasak na fizičkom zdravlju, a do sada je psihičko zdravlje faktički bilo zanemareno. Ukoliko se nastavi sa ignorisanjem uticaja pandemije na psihičko zdravlje ljudi, nećemo imati samo porast problema sa već bolesnim ljudima nego će se novi psihički problemi javiti kod različitih kategorija: kod mladih koji neće moći da idu u školu, odnosno starijih koji će se teško nositi sa izolacijom, ističe hrvatski list.

- Psihičko zdravlje vuče niz drugih problema, a toga nismo dovoljni svesni. Ljudi nisu svesni da narušeno psihičko zdravlje utiče na volju, pamćenje, daleko slabije funkcionišemo kada nam je ono narušeno - podseća doktorka Kekin.

Direktorka Klinike za psihijatriju Vrapče, doc. Petrana Brečić, kazala je da su u tu ustanovu počeli da se vraćaju njihovi stari pacijenti.

Od 40-ak prijema u bolnicu dnevno gotovo dve trećine čine bolesnici koji su i ranije imali neki psihički poremećaj i oni dolaze u pogoršanju svog osnovnog poremećaja. U ambulantnom odeljenju imaju i do 250 pregleda dnevno. Najviše ljudi pak oseća teskobu, pritisak i strah od neizvesnosti, kako zdravstvene tako i egzistencijalne prirode.

Sa tim se problemima ljudi se češće obraćaju savetovalištima nego psihijatrima.

Strah za egzistenciju

- U Zagrebu je to bilo baš drastično izraženo posle zemljotresa, ali i sada se javlja povećan broj ljudi zbog problema. Oni su uveliko prisutni. Neuobičajeno je što se javlja veći broj roditelja tinejdžera koji imaju izražena odstupanja u ponašanju. Ređe su anksiozni, povlače se i ne izlaze iz kuće zbog straha od korona virusa, a češće su to izraženije promene u ponašanju, povrh uobičajenog adolescentskog bunta javlja se više neka drskost i agresivnost. Neobično je što se to događa leti, posle završetka školske godine s kojom obično prođu i napetosti pa nam se roditelji inače leti i ne javljaju s tim problemima. U opštoj populaciji primaran je strah za egzistenciju, od gubika posla i slično, pa su ljudi u nekom pritisku preživljavanja, ali kad takvo stanje potraje, isplivaće više mentalnih problema - opisala je prof. Tanja Dejanović Šagadin iz Psihološkog društva Tesa.

(Telegraf.rs)