Gde su moja čeda? Srpski vladika napisao potresnu pesmu o pretvaranju Aja Sofije u džamiju

Episkop Fotije Foto: Eparhija zvorničko-tuzlanska

Vest dana iz Istanbula u petak da je Aja Sofija zvanično pretvorena u džamiju, izazvala je mnogo reakcija u Srbiji, a episkop zvorničko-tuzlanski napisao je pesmu-reakcije na najnovija verska dešavanja u najvećem gradu Turske.

Preporučujemo

Grčka i Ruska pravoslavna crkva su prve reagovale, nema sumnje da će se reakcije nastaviti da se nižu i narednih dana, a prva poruka sa pravoslavne strane ovog dela Balkana stigla je u stihu i to od episkopa Fotija, iz zvirničko-tuzlanske eparhije.

Kratko i nijansirano.

Sveta Sofija

Sveta Sofija posta džamija,

a vasceli svet, sluša i gleda

iz prvog i poslednjeg reda,

i ona vapije,

gde su moja čeda?

Gde su vladari, koje sam odgajila,

gde je sveštenstvo,

koje me blagoljepijem ukrašavaše,

gde su vojnici, koji me braniše,

gde su molitve svetih,

koje me Nebom učiniše?

Gde su gluhi i slepi,

koji se u meni isceliše,

hromi koji ustaše,

nemi, koji progovoriše?

O, deco moja, iz roda hrišćanskog i pravoslavnog,

ponovo bez duhovnog Svetionika ostaste,

a mene samu ostaviste.

Gde su moje Vaskršnje i Božićne Liturgije,

mozaici,

koji zemlju na nebo uzdizaše?

Sve u tren nesta

i ja udovica ostah.

Gde su sveti patrijarsi,

da Blagosloveno Carstvo nagoveštavaju?

Gde su bezbrojni horovi,

koji i angelske nadjačavaše?

Gde su pokajnici, podvižnici

i oni skrušena srca,

koji ovde utehu pronalaziše?

O, tugo, koja moje srce ispuni,

jer nema onih koji Boga traže.

U meni se više

sveta Sofija ne veliča,

bez koje u kosmosu bezumlje vlada,

kuda i kako sada?

Ja stojim pusta i sama

u tamnu odeždu odevena,

žaleći za decom, koje više nema,

da raznim puteljcima

i morima ovamo hode,

da ih moje veličanstvene kupole, Nebesima uzvode.

(Telegraf.rs)