ISPRAVKA Nije ponovo oživela "balkanska ruta"

Foto: Uprava carina

Portal Telegraf preneo je 10. jula 2020. godine tekst dnevnog lista Avaz u kojem se navodi da "sa migrantima u BiH dolaze i narkotici". Kao glavni argument za ove tvrdnje je navedeno to da neki od njih dolaze iz Pakistana i Avganistana.

Preporučujemo

U članku je navedeno da je u poslednjoj akciji Federalne uprave policije uhapšen M. Dž., diler iz Sarajeva od kojeg su drogu kupovali mahom državljani Alžira, Maroka i Pakistana, te da je to još jedna potvrda da migranti koji dolaze u BiH sa sobom donose brojne sigurnosne probleme i da je na neki način ponovo oživljena “balkanska ruta”.

U tekstu se, koji je prenet od "Avaza", pisalo je i da se radi o osobama koje su ilegalno ušle na prostor BiH, odnosno o ilegalnim migrantima, te da je policija Unsko-sanskog kantona u desetak poslednjih racija koje je sprovela u migrantskim kampovima Bira, Lipa, Miral pronašla određene količine droge, odnosno opijata raznih vrsta.

Potom su u tekstu izneti podaci State Departmenta o trgovini drogom u Pakistanu i Avganistanu:

"Najviše migranata dolazi iz Pakistana, slede Bangladeš, Irak, Avganistan, Iran, Sirija... Poseban sigurnosni aspekt sa sobom nose migranti iz Pakistana i Avganistana jer, i prema izveštaju Stejt departmenta, ove dve zemlje se proglašavaju najvećim svetskim proizvođačem i distributerom droga", navedeno je u tekstu.

- Opijatima se trguje kroz porozne granice s Avganistanom i Iranom. Morske luke, aerodromi, poštanske usluge i neregistrovana obalna područja Pakistana dopuštaju distribuiranje nezakonitih droga na globalnom nivou. Procena Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC) je ta da je Pakistan tranzitna država za 45 posto opijata koji se proizvode u Avganistanu. Istraživanje UNODC-a pokazalo je da Pakistan ima 6,7 miliona korisnika droga - navedeno je u izvještaju Stejt departmenta.

Mak se uzgaja u pakistanskoj provinciji Hajber-Pahtunva (KP).

- Procena američke vlade iz 2016. ukazuje na to da ima oko 1.400 hektara maka u obradi. Većina droge koja prilazi kroz Pakistan namenjena je globalnom tržištu, a pakistanske snage su u mogućnosti presresti samo mali deo. U 2019. godini pakistanske agencije za sprovođenje zakona tvrde da su razbile 11 lanaca koji se bave trgovinom drogom. U prvih 10 meseci 2019. zaplenjeno je približno šest tona morfijuma i heroina, 7,9 tona opijuma - navodi se u izveštaju.

Uz ove navode, članak je sadržao i sledeće:

"Kako je za „Avaz“ kazao Ismir Jusko, ministar unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo, skoro da ne postoji krivično delo koje migranti nisu počinili.

- Svedoci smo da s licima koja ilegalno ulaze u BiH, migrantima, dolaze brojni sigurnosni problemi. Nasilje, posedovanje oružja, krađe, narkotici, sve to dolazi s migrantima - kazao je ministar Jusko.

Šta su činjenice?

Iako u članku Dnevnog avaza nije navedeno o kojem se izveštaju američkog State Departmenta konkretno radi, portal Raskrinkavanje.ba navodi da je tačno da se prema Međunarodnom izveštaju strategije za kontrolu narkotika Stejt Departmenta za 2020. godinu, Avganistan i Pakistan nalaze na listi zemalja koje su glavni izvori za proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga.

"Ipak, tvrdnja da se radi o dva najveća svetska proizvođača droge nije u potpunosti tačna. Naime u ovom izveštaju se zaista navodi da je Avghanistan “najveći svetski proizvođač ilegalnih opijata”, dok takva tvrdnja za Pakistan ne postoji, već je navedeno sledeće: Pakistan nastavlja biti jedna od vodećih svetskih tranzitnih koridora za opojna sredstva i proizvode od kanabisa kojima se trguje kroz porozne granice ove zemlje sa Avganistanom i Iranom. (...) UN-ova kancelarija protiv droga i kriminala (UNODC) procenjuje da je Pakistan tranzitna zemlja za 45 posto opijata proizvedenih u Avganistanu. Hemikalije koje služe za proizvodnju heroina i metamfetamina isto prolaze kroz Pakistan kao glavnu tranzitnu tačku pre globalne distribucije", stoji u analizi portala Raskrinkavanje.

Dalje se u analizi navodi:

"Iako je gore navedena tvrdnja delimično tačna, u ovom članku (tekst Avaza, koji je prenela agencija Tanjug, a preuzeo Telegraf.rs, prim. aut) se ne radi samo o pukom prenošenju podataka o proizvodnji i trgovini drogom u ovim zemljama. Hapšenje preprodavača droge - koji nije migrant, već bh. državljanin - u tekstu je povezano sa podacima o trgovini drogom u Acganistanu i Pakistanu čime su migrantima u BiH, bez navođenja ijednog konkretnog slučaja ili dokaza za to, implicitno pripisana ozbiljna krivična dela kao što su trgovina narkoticima, samo zato jer dolaze iz ovih zemalja. Ilustracije radi, Bosna i Hercegovina se takođe nalazi na jednom od spiskova Stejt Departmenta u gore pomenutom izveštaju o narkoticima - onom o zemljama za koje postoje indicije da njihove “finanaijske institucije učestvuju u transakcijama koje uključuju znatne prihode od međunarodne trgovine narkoticima". No taj podatak, u ovom kontekstu veoma interesantan, u članku Dnevnog avaza se nigde ne navodi", ističe Raskrinkavanje u analizi.

Povodom izjave ministra unutrašnjih poslova KS da "s migrantima u Bosnu i Hercegovinu dolaze i narkotici", Raskrinkavanje je kontaktiralo službu za odnose sa javnošću MUP-a KS, kao i kabinet ministra Ismira Juska.

Kako ministar Jusko u svojoj izjavi nije naveo nijedan konkretan slučaj u kojem su migranti osumnjičeni za (pre)prodaju ili šverc droge u BiH, pa čak ni za Kanton Sarajevo za koji je nadležan, MUP KS su pitali da li su zabeležili ovakve slučajeve, i ako jesu, da dostave listu istih.

Mirza Hadžiabdić, portparol MUP-a Kantona Sarajevo, u telefonskom razgovoru za Raskrinkavanje je rekao sledeće:

Prema polugodišnjem izveštaju MUP-a KS za 2020. godinu, među migrantskom populacijom nema zabeleženih slučajeva neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga (Član 238. Krivičnog zakona FBiH). U istom periodu zabeležili smo sedam slučajeva gde su migranti, po Članu 239, osumnjičeni za posedovanje i omogućavanje uživanja opojnih droga.

Iz MUP-a KS su Raskrinkavanje uputili i na njihovu web stranicu, te naveli da se informacije vezane za krivična dela za koja se sumnja da su počinili migranti mogu pronaći u delu Izvještaji o radu.

Među ovim izveštajima se nalazi i polugodišnji izveštaj MUP-a KS za 2020. godinu, kao i godišnji izveštaj za 2019. godinu, ali u njemu nije posebno istaknut broj krivičnih dela za koje se u KS sumnjiče migranti.

"Odgovor ministra Ismira Juska, to jest pojašnjenje njegovih navoda o migrantima u izjavi koju je dao Dnevnom avazu, nismo uspjeli dobiti ni nakon više pismenih i telefonskih upita. Upit smo poslali i Dnevnom avazu, između ostalog i o tome da li su za potrebe ovog članka kontaktirani i drugi nadležni na višim nivoima vlasti, koji bi mogli imati stvarne podatke o eventualnoj trgovini drogom od strane migranata na širem području BiH. Do momenta objave ove analize na taj upit nismo dobili odgovor", ističe Raskrinkavanje u analizi.

Napomena: U prvobitno objavljenom tekstu prenet je sadržaj sarajevskog Avaza, u kojem je navedno da je činjenica da su drogu kupovali državljani Alžira, Maroka i Pakistana, koji su ilegalno ušli u BiH, "potvrda je da migranti koji dolaze u BiH sa sobom donose brojne sigurnosne probleme i da je na neki način ponovo oživljena “balkanska ruta”. U istom tekstu preneti su i podaci Stejt Departmenta o trgovini drogom u Pakistanu i Avganistanu, za koje se navodi da su najveći svetski proizvođači i distributeri droga. Prvobitni članak dopunjen je činjenicama iz analize portala Raskrinkavanje.ba. Takođe, u naslovu objavljenog članka nalazila se netačna tvrdnja "racije širom BiH" koje nisu bile utemeljene činjenicama u tekstu.

(Telegraf.rs/Tanjug)