Zaglavljeni na brodovima širom sveta: Ivan već 2 meseca kasni na svoje venčanje, i Luku mlada čeka

Na stotine hrvatskih pomoraca zaglavljeno je na brodovima širom sveta, ali najmanje dvojica su upala u neverovatne probleme. Jedan kasni na vlastito venčanje već dva meseca, Riječanin Ivan Colnar trebalo je odavno da se iskrca. A drugi, Puljanin Luka Simić, na najboljem je putu da “promaši” svoju svadbu zakazanu za jun.

Ivan je trebalo da se iskrca s broda u Americi 16. marta i da nakon dva, tri dana puta stigne kući u Rijeku. Ali baš tih dana eskalirala je korona kriza, Amerikanci su zabranili sve letove i počelo je putešestvije koje još traje, kako je ispričala Ivanova Ljubinka za 24sata.hr.

- Pokušao je nakon početka krize doći preko Kube i Bahama, ali bezuspešno. Ivan je na brodu koji prevozi tečni gas i tad su otplovili u Tursku. Pokušao je i tamo da se iskrca i nekako dođe u Hrvatsku, nadali su se da bi se mogli iskrcati možda i u Grčkoj, ali opet bez uspeha zbog brojnih ograničenja koje su države postavile u krizi. Tad su se opet vratili u Ameriku, a sad je u planu iskrcavanje u Španiji i povratak kući krajem meseca - rekla je Ljubinka i dodala kako se sve pretvorilo u igru živaca.

- Oni na brodu imaju sve što im treba, ali to iščekivanje, za nedelju se vraćamo kući, pa to propadne, pa za dve nedelje, pa i to ne uspe, to deluje na sve njih. Prema poslednjim najavama, ipak bi trebalo da dođe uskoro. Čekam ga, mora nešto da potpiše - kroz smeh je ispričala Ivanova Ljubinka.

Kasni, a ženi se u junu

Puljanin Luka Simić (27) drugi je časnik palube na LNG tankeru. Već je trebalo da bude kod kuće, ali...

- Ugovori su nam tri meseca brod, dva meseca kući. Trenutno sam, evo, tri i po meseca na brodu, a sve mi se čini da će to biti četiri meseca. Taman kad sam se pripremao za brod, počele su vesti o koroni u Kini. Niko nije očekivao da će se tako brzo proširiti po celom svetu, tako da me korona zatekla na brodu. S obzirom na to da treba da se oženim krajem juna, dakle za nešto više od mesec dana, povratak je bio planiran sredinom ovoga meseca. Međutim, s obzirom na situaciju, sad se nadam da će biti moguć povratak barem početkom juna, da sve pripremimo. Sad je bila prilika za povratak kući iz Roterdama, ali firma je, nažalost, rekla "ne" - kaže Simić.

Dodaje da se i on i posada boje zaraze korona virusom jer su na brodu u zatvorenoj sredini te je dovoljno da se, kaže, jedan zarazi i svi su ugroženi.

- Ako se simptomi pokažu dok smo nasred okeana, to može biti kobno jer je prva bolnica ili respirator miljama daleko. Trenutno u mojoj kompaniji nema otkaza, naprotiv, zapošljavaju kao nikad pre - tvrdi.

Njima na brodu, dakle, nije lako jer ne mogu kući. Ali postoji i druga strana medalje, oni pomorci koji ne mogu poći na brod zbog korona virusa.

- Oni su trenutno kod kuće, ne mogu da zarađuju, i doprinose svojim porodicama, a povrh toga strahuju i za ta famozna 183 dana koje mi pomorci moramo da imamo kako bismo bili oslobođeni plaćanja poreza u RH. Upravo radi toga bih hteo da se zahvalim i Sindikatu pomoraca Hrvatske (SPH) koji se, sa svojim socijalnim partnerima, uspeo izboriti kod MMPI-ja za nas pomorce da nam se što je više moguće olakša situacija...

Razmišlja o prvoj stvari koju će napraviti kad dođe kući...

- Ma otvoriću bocu vina sa svojom dragom - smeje se Luka.

"Firma nas je zamolila da ostanemo"

Riječanin Marin Jukopila (32) radi kao oficir u mašini na “pipelayer” brodu FDS2 i od kraja februara je u Gvajani, na severnoj obali Atlantskog okeana u Južnoj Americi.

- Za razliku od prethodnih firmi i ugovora po kojima sam na moru bio od tri do pet meseci, na ovom brodu ugovor nalaže da se radi 35 dana, pa si 35 dana kod kuće, ali kako je korona počela da se širi i države zatvaraju svoje granice, firma nas je zamolila da produžimo ugovore i ostanemo na brodu do daljnjeg zato što na brod ne žele u sredini projekta ukrcavati novu posadu, odnosno ljude koji su bili kod kuće na odmoru, jer dolazak svakog ‘novog’ pomorca s kopna predstavlja potencijalnu opasnost za celu posadu, bez obzira na sve redovne zdravstvene preglede - kaže riječki pomorac.

Na brodu je, kaže, sve teže...

- Zbunjen sam, ma svi smo zbunjeni. Ništa se ne zna, dokad će sve ovo trajati. Ljudi su sve nervozniji jer ovakva situacija jako utiče na psihu. Ugovor koji inače traje pet nedelja sad će trajati nekoliko meseci, ko zna koliko. Još ne znamo kad ćemo moći kućama. Prema zadnjim informacijama, dolazak je 18. maja, ali ni to nije sigurno.

"Mi se bojimo njih, a oni nas"

- Na sidrištu smo, u luci grada Tuapse na Crnom moru u Rusiji. Došli smo iz Portorika na Karibima u sredu. Danas smo baš ukrcali teret, naftu. Čekamo dozvolu za isplovljavanje prema Bosforu pa ćemo u Južnu Koreju - kaže Zadranin Gordan Baždarić, kapetan broda “Zoilo” Tankerske plovidbe.

Za deset pomoraca prekookeanskog broda završio je ugovor, ali niko ne zna kad će zaista moći kući, porodicama.

- Nismo imali smenu zbog korona virusa. Određene zemlje ne dopuštaju nikakvu razmenu ljudi niti interkontinentalne letove, a Rusija je jedna od njih. Deset ljudi od nas 22 člana posade, uključujući i mene, spremno je za smenu jer su nam ugovori istekli. Nas dvojica-trojica smo po pet i po meseci na brodu, a ima ih što su po sedam, sedam i po meseci tu... - kaže kapetan.

Stvari se zbog korone neverovatno komplikuju. Jednostavno, u koju god luku dođu, ne uspevaju se nikako iskrcati...

- Evo, Istanbul će popustiti s merama 20. maja, ali mi ćemo ga tad već proći i nastaviti prema Egiptu pa ćemo tu priliku propustiti. Pokušaćemo da se iskrcamo u Koreji, ako se u međuvremenu otvore vazdušne luke. Pomorci koji će doći na ‘Zoilo’ umesto nas moraće krenuti 14 dana pre iz Hrvatske kako bi u Koreji odradili samoizolaciju pre samog ukrcavanja, a onda će ih ponovno testirati pre ukrcavanja na brod. Brodovi moraju biti, i jesu, maksimalno zaštićeni, jer ako je samo jedan zaraženi čovek na brodu, gotovo je sve. Kruzeri su pravi primer za to, videli ste šta se njima dogodilo - govori kapetan Baždarić, i sam svestan da neće tako brzo kući.

Zbog korona virusa preko noći se sve promenilo u njihovoj branši, kaže Baždarić.

- Boje se oni nas, a mi njih. U Portoriku nije uopšte bilo socijalnog kontakta. U Rusiji su na brod došli dobro obučeni ljudi iz službe za dezinfekciju koji su ga kompletno dezinfikovali. U Panamskom kanalu su nas takođe dezinfikovali, što pozdravljamo jer se tako svi osećamo sigurnije i tako mora biti. Ne može se više raditi kao do sad, stvari su se promenile i važno je da se pridržavamo mera jer niko ne želi brod na mrtvom vezu, pogotovo ako taj brod donosi desetine hiljada dolara zarade dnevno, a konkurencija je velika - kaže kapetan prekookeanskog broda Tankerske plovidbe i dodaje:

- Naša najveća sreća je da se vratimo kući srećni i nepovređeni svojima koji nas željno čekaju. To je velika stvar, uzbuđenje. Kad se vraćam ženi osećaj je kao da po prvi put upoznajem curu i ja sam s njom uvek kao na medenom mesecu!

(Telegraf.rs)