Smiljanić molio za oprost Bogdanovićevu udovicu: Kaje se što je pregazio zrenjaninskog glumca

Na Županijskom sudu u Osijeku počelo je suđenje Branislavu Smiljaniću (23) iz Tenja za izazivanje saobraćajne nesreće u decembru 2019. godine kada je u Ulici Kneza Trpimira pregazio glumca osječkog Hrvatskog narodnog kazališta Aleksandra Bogdanovića, prenosi 24sata.

Zbog teških povreda glave koje je tom prilikom zadobio Bogdanović, koji je rodom iz Zrenjanina, preminuo je nekoliko dana posle. Optužnica tereti Smiljanića da je 21. decembra 2019. u 22.36 sati, iako svestan da nema položen vozački ispit, seo u automobil koji pripada ocu njegove verenica Magdalene te je, dolaskom do raskrsnice sa ulicom Kneza Trpimira, a vozeći 64 kilometara na sat, bez usporavanja i kočenja prednjim delom vozila udario Aleksandra Bogdanovića koji je tada prelazio pešački prelaz.

Odbacio ga je na put i zadao mu višestruke teške povrede glave, lomove noge i rebara. Svestan da je počinio saobraćajnu nesreću optuženi Smiljanić je pobegao sa mesta nesreće, ne obavestivši o tome ni Hitnu medicinsku pomoć ni policiju, a nije ni stao da pruži pomoć osobi u opasnosti. Tereti se i za krivično delo izazivanja nesreće i krivično delo nepružanja pomoći. Na pitanje sudije da li se oseća krivim Smiljanić, koji je doveden iz pritvora u osječkom zatvoru, je rekao kako se oseća krivim za oba dela.

Nije ga ni video na pešačkom

- Toga dan bio sam kod verenice Magdalene u Osijeku i naveče smo odlučili da odemo do Casina. Uzeo sam ključeve od auta njenog oca koji je bio parkiran ispred kuće. Njenoj mami, koja je spavala, nismo rekli da ćemo uzeti auto. U Casinu smo bili pola sata pa smo krenuli nazad. Na raskrsnici sa Trpimirovom skrenuo sam levo, vozio sam oko 60 na sat; bio je mrak, padala je kiša i Aleksandar je bio u crnoj odeći. Nisam uspeo da ga vidim na vreme na pešačkom prelazu. Video sam ga, bukvalno, pred sam udarac, osetio sam da sam nekog udario, video sam da pada na pust kolovoz. Kada sam ga udario uplašio sam se, nisam znao šta da radim, usporio sam malo ali sam nastavio dalje da vozim. Bio sam u šoku, skrenuo sam desno, potom u Zagrebačku, tu sam stao. Bili smo tu možda oko 10-tak minuta. Magdaleni je zvonio telefon. Zvala je njena mama i pitala gde smo; rekla je da nas traži policija. Došla je policija i odvela nas - rekao je u svom iskazu Smiljanić dodajući kako je, dok su stajali, nazvao prijatelja i rekao mu što je učinio te ga zamolio da dođe.

Iako se zna da je Branislav pre dolaska policije otišao nedaleko od mesta događaja kako bi video što se događa sa povređenim Bogdanovićem, u svom iskazu je to opovrgao.

"Bio sam u šoku, zato sam pobegao"

- Osećam se jako krivim. Neopisivo mi je žao što sam upropastio život njegove supruge i njegove dece, što sam se uopšte odlučio na takvu glupost da sednem u auto. Svaku noć sanjam tu nesreću, ne mogu to izbiti iz glave, nikada to sebi neću oprostiti. Molim njegovu porodicu i njegovu decu da mi oproste ako mogu. Da mogu sada bih postupio drugačije - dodao je rekavši kako je ideja da pobegne sa mesta događaja bila isključivo njegova te da ga na to nije nagovorila njegova verenica koja je bila sa njim u vozilu.

- Pobegao sam jer nisam znao šta bih. To nije bila svesna odluka. Bio sam u šoku - rekao je.

Potom je pročitan iskaz svedoka Sene Krupić, nevenčane supruga Aleksandra Bogdanovića.

- Te je subote suprug imao predstavu u HNK. Čuli smo se telefonom kada je završio i rekao je da ide kući. Čekala sam ga u dnevnom boravku, sin je spavao. Sećam se kada sam čula strašan udarac, pogledala sam na sat, čula sam povike sa ulice, oblio me užas. Pogledala sam kroz prozor i videla surpuga kako leži na putu, a oko njega neke ljude. Otrčala sam tamo, vikada da zovu hitnu, rekli su da je već pozvana, pokušala sam ga dozvati ali nismo mogli da ostvarimo komunikaciju. Ujutro je stavljen u indukovanu komu, a par dana kasnije je umro - kazala je Sena.

Iskaz je dala i Magdalena, suvozač optuženog.

"Branislav je vrisnuo"

- Branislav i ja smo zajedno odlučili da uzmemo tatin auto. Znala sam da nema položen vozački ispit ali sam mu verovala. Sve se odigralo brzo. Pukla je šoferšajbna. Mislila sam da je pala grana. Branislav je vrisnuo. Govorio je 'udarili smo čoveka, udarili smo čoveka'. Nismo stali jer smo bili uspaničeni. Pitao je stalno 'šta da radimo, šta da radimo'. Skrenuli smo u neku ulicu jer nije bio u stanju da vozi - rekla je Magdalena.

Ona je potom dodala da je Branislav zvao Miloša.

- Pre nego je on došao Branislav je otišao negde do igrališta i kada se vratio rekao je da je neko odvezao čoveka kojeg smo udarili. Primetili smo da nam je otpala registarska tablica. Ne znam da li je nazvala mama mene ili ja nju, ali nam je rekla da se moramo vratiti na mesto nesreće ali nismo to učinili. Nakon nekog vremena mama je ponovo nazvala i rekla da policajcu objasnim gde se nalazimo - kazala je u iskazu Magdalena dodajući kako je znala da je njen verenik i ranije imao saobraćajnu nesreću, da je jednom i zaustavljen bez vozačke ali je vozio jer je znao da vozi.

Išao je da polaže ispit, ali ga nije položio.

- Ne znam zašto nismo stali sa autom nakon što smo udarili čoveka. Uspaničili smo se - dodala je verenica optuženog.

Saslušani su medicinski i saobraćajni veštak.

- U trenutku nesreće pešak se kretao brzim hodom, oko 7 kilometara na sat. Dolaskom pešaka na kolovoz, automobil je od njega bio udaljen oko 21 metar. U tom trenutku je pešak mogao da vidi nadolazeći automobil i da odustane od dolaska na pešački - odgovorio je na pitanje obrane veštak.

Odbrana je, naime, tokom saslušanja svedoka, suptilno sugerisala da je Aleksandar Bogdanović brzim hodom izletio na put. Rekli su da je to u cilju stvaranja olakšavajućih okolnosti ali, na to je burno reagirala Sena Krupić dodajući kako se protivi olakšavajućim okolnostima jer Bogdanović sigurno ne bi krenuo na kolovoz da nije procenio da to može učiniti bez opasnosti.

Slično pitanje obrana je postavila i medicinskom veštaku pitajući ga da li bi hitnija pomoć pomogla da Bogdanović preživi.

- Obzirom na težinu povreda na glavi ni odgovarajuća prva pomoć na licu mesta ne bi promenila tok lečenja i smrtni ishod - rekao je veštak.

Obrana je u završnoj reći ustrajala na utvrđivanju podeljene krivice ističući kako je uzrok nesreće zapravo zakasnela reakcija i prevelika brzina, a ne to što Smiljanić nema vozačku jer on već godinama vozi.

- Izostala je i reakcija pešaka. Pešak je dužan preko kolovoza da prelazi pažljivo nakon što se uveri da to može da učini na siguran način - rekao je advokat tražeći da se Smiljanić pusti iz istražnog zatvora i oslobodi plaćanja krivičnog postupka.

U svojoj završnoj reči optuženi Smiljanić se rasplakao i još jednom je zamolio za oprost Senu Krupić iako zna da je to jako teško. Sudija je raspravu zaključila i rekla kako će presuda biti izrečena sutra.

(Telegraf.rs)