Tajna strašne Gradine: Kako su tu ustaše ubile hiljade dece i odraslih, a ni jauk se nije čuo

Foto: Wikimedia/Flammard

Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina – genocida u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini obeležava se danas u ovom mestu.

Preporučujemo

Prema programu od 11 sati, predviđeno je obraćanje srpskog člana Predsedništva BiH i polaganje venca žrtvama ustaškog zločina, navodi rtrs.tv.

Međunarodna komisija za istinu o jasenovačkom sistemu hrvatskih koncentracionih logora zaključila je da su Hrvati u Jasenovcu i Donjoj Gradini ubili više od 700.000 Srba, 80.000 Roma i 23.000 Jevreja.

Foto: Wikimedia/Sti2

Sistem logora smrti NDH obuhvatao je oko 80 logora, a Donja Gradina je najveće stratište u sistemu koncentracionih logora Jasenovac.

U Memorijalnom kompleksu Jasenovac, koji danas pripada Hrvatskoj, kao žrtve su navedeni samo oni koji su identifikovani, odnosno 83.145 ubijenih. Po šumama i poljima Donje Gradine, na strani reke Save u Republici Srpskoj, ustaše su izvršile najmasovnija ubijanja Srba, tako da je Gradina u stvari najveća masovna grobnica Jasenovca, ili tačnije to je niz od oko 50 masovnih grobnica.

Foto: Wikimedia/PetarM

Među stradalima za 1.337 dana postojanja logora Jasenovac bilo je više od 20.000 dece.

Ustaše su izabrale Gradinu za masovne pokolje iz mnogo razloga, od kojih su najvažniji bili osamljenost, dobra prirodna zaštita i nepristupačnost stranim licima, navodi se na Wikipediji odlomak knjige dr Nikole Nikolića "Jasenovački logor smrti".

Nepristupačna i osamljena Gradina

Nadaleko nije bilo naselja, njive su bile opkoljene vrbovim šibljem i šumom, a sa tri strane je Gradina bila potpuno nepristupačna: od strane Jasenovca (severno) delila je Sava, od strane Uštica Una, a od strane Košutarice opet Sava, koja tu pravi nagli zaokret od severa ka jugoistoku. Gradina je izgledala kao pravo poluostrvo. Sa strane sela Draksenića i Međeđe ustaše su se zaštitile pojasom rovova, vučjih jama, čitavim nizom bunkera.

Iz logora Jasenovac moglo se lako preći u Gradinu skelom (preko Save). U ovoj pustinji moglo se nesmetano ubijati hladnim oružjem, a da niko i ne pomisli šta se tamo događa, pa štaviše, kad bi žrtva i jauknula koliko god bi mogla, niko ne bi mogao ništa čuti. U tome je ležala tajna te strašne Gradine. Ubijalo se hladnim oružjem da se ne bi čuli pucnji. Retko bi na nasipu Save ubijali pojedince iz revolvera.

Staza smrti

Narod određen za likvidaciju, dovođen je peške ili vozom u "Gaj", koji se nalazi pred samim logorom. Tu bi mirno čekali skelu. Mali puteljak („staza smrti“) vodio je do same vode Save, do skele. Skela je bila obični drveni splav, od oko 6 metara širine i 16 metara dužine, a bio je prevožen debelim metalnim užetom do čvrstih betonskih postamenata na jednoj i drugoj obali. Skela je prevozila 150 do 200 ljudi, koje bi odmah na drugoj strani prihvatale ustaške patrole i vodile ih „putem jauka“, u pravcu između Une i zaokreta Save, nasuprot Košutarice, kod „topole fra Satane“. Prve su pokolje vršili na tom mestu. Tu se još i danas nalazi 115 grobnica. Ustaše su traktorom 1945. godine preorale te nekropole, da bi sakrili tragove tih masovnih zločina.

Foto: Wikimedia/PetarM

Kada bi prispela u logor Jasenovac omanja grupa u toku dana, oko 200 do 400 ljudi — muškaraca, žena i dece, ili kada bi se morala, zbog pomanjkanja egzekutora ili iskopavanja raka, odgoditi likvidacija za jedan dan, tada bi žrtve zatvarali u kući Pere Vukića, čije je dvorište, sa 5-6 šljiva, bilo ograđeno bodljikavom žicom i čuvano od strane ustaških straža. Često su zatvorenici videli u tom groznom dvorištu grupe male dece i žena, kako ukočeni od straha čekaju smrt, koju su mogli samo naslućivati. Iz te su sablasne kuće, koja je gledala prema Savi, tj. prema logoru, u početku odvodili ljude noću pod „topolu“, usred „polja“, i tu ih klali i zakopavali, proširujući kasnije to „groblje“ sve dublje i dublje u Gradinu.

Nesrećni vlasnik ove kuće bio je prethodno odveden, sa ženom i troje dece, u Zemun, gde su mu ženu i decu ubili, dok je on kasnije bio dovezen „vozom užasa“ u Jasenovac i prevezen u Gradinu, upravo na mesto odakle je bio pre oteran. Zaklan je u „Čalinki“ - kompleks zemljišta, u pravcu Košutarice, u Gradini, na desnoj obali Save, koji je bio izabran kao idealno mesto za „nema“ masovna ubistva.

Obala komunista

Od „Čalinke“ prema istoku, upravo na zaokretu Save, odakle se u dijagonali, preko Save, vidi crkva u Košutarici, nalazi se najdublje mesto u Savi, zvano „Liman“. Obala Save je tu vrlo strma, obrasla drvećem i grmljem, isprepletanim kupinama i korovom. Zanimljivo je da su tu našli i divlju vinovu lozu. To su mesto ustaše izabrale za bacanje živih ljudi u reku Savu. Većinom su tu bacali komuniste, koje bi po desetak njih vezali za šinu, dugu oko 5-7 metara, od železničke pruge, i gurnuli ih tako u dubinu Save — „Obala komunista“. Oni nisu, naravno, nikada isplivali iz Save. To je bio novi originalni način utapanja živih ljudi. Nalazi velikih komada šina, sa privezanim koturima s okovima, nepobitan su dokaz ovih neopisivih ustaških zločina.

Logor Donja Gradina koji je poznat i kao Logor VIII jasenovačkog sistema ustaških koncentracionih logora za masovno istrebljenje Srba, Jevreja i Roma u NDH od strane ustaških vlasti pod komandom Ante Pavelića. Reč je o glavnom stratištu u kom su ubijani zarobljenici iz logora III Ciglana. Oformljen je 1942. godine, a bio je aktivan sve do završetka Drugog svetskog rata 1945. i sloma NDH.

(Telegraf.rs)