Plenković: Obeležićemo i Jasenovac i Bljesak

Hrvatska će ove godine održati komemoraciju u Jasenovcu, 22. aprila, ali i godišnjicu operacije Bljesak, koja je počela 1. maja, rekao je danas premijer Andrej Plenković.

Plenković je na sednici vlade rekao da će oba događaja biti "primereno obeležena".

Preporučujemo

- Mi ćemo naredne sedmice na primeren način obeležiti komemoraciju u Jasenovcu. Na tome radimo, ministarka kulture i ostali ministri - rekao je Plenković.

Najavio je i da će isto tako biti obeležena 25. godišnjica vojne operacije Bljesak, u Okučanima, a na organizaciji te godišnjice, dodao je, rade ministar branitelja Tomo Medved, ministar unutarnjih poslova Davor Božinović i ministar odbrane Damir Krstičević.

- Naravno, sve u okvirima ovih novih okolnosti s kojima smo suočeni - rekao je Plenković, prenela je zagrebačka N1 tv.

A šta se dogodilo u Jasenovcu pre 75 godina i tokom operacije Bljesak pre 25 godina?

Oko 600 preživelih je zatočenika 22. aprila 1945. godina u zloglasnom ustaškom logoru “Jasenovac” pokušalo u očajničkom jurišu na stražare da se dokopa slobode, ali je u tome uspelo samo 60 njih.

U toj najvećoj “fabrici smrti” na Balkanu u Drugom svetskom ratu, od leta 1941. godine do 30. aprila 1945. godine, ustaše su ubile najmanje 700.000 Srba, Jevreja i Roma.

Zvanično, najveći koncentracioni logor na teritoriji NDH formiran je avgusta 1941. godine, u okolini istoimenog gradića. Ustaše su ga uništile u aprilu 1945. godine. Bio je stratište za Srbe, Jevreje, Rome, ali i za komuniste, kao i njihove pomagače. Njegovo postojanje navodi se u brojnim analizama fašističkih zločina i definitivno će ostati upamćen kao primer bestijalnosti i pogubnosti fašističke politike.

Javnost u Hrvatskoj i zvanična Hrvatska često logor u Jasenovcu želi da predstavi kao radni, a ne logor smrti.

Državna komisija Jugoslavije utvrdila je još 1946. godine da je logor bio zločinački, te da je u njemu stradalo između 500.000 i 600.000 ljudi.

Poslednjih godina u Hrvatskoj se ovaj dan obeležava "u više kolona", a sve zbog ustaškog pokliča “za dom spremni”, koji je jednog dana osvanuo u Jasenovcu.

Naime, hrvatske antifašističke grupe i predstavnici hrvatskih, srpskih, romskih i jevrejskih zajednica održavali su posebne komemoracije za jasenovačke žrtve, dva dana pre svanične državne ceremonije.

Oni su poručivali da sve dok se “za dom spremni” ne ukloni iz upotrebe u Hrvatskoj, neće učestvovati u državnoj ceremoniji.

Komemoracije u Jasenovcu organizuju se u znak sećanja na poslednji proboj logoraša 22. aprila 1945. godine, nakon čega je logor uništen, a ustaški režim skinut sa vlasti.

Vojna akcija Hrvatskih oružanih snaga “Bljesak” započela je 1. maja 1995. kada je sa područja Zapadne Slavonije, koja se tada nalazila u sastavu Republike Srpske Krajine i pod zaštitom UN, proterano 15.000 Srba, 283 je ubijeno ili nestalo, među kojima 56 žena i osmoro dece.

Prema podacima Dokumentaciono-informacioni centar "Veritas", od 283 ubijenih ili nestalih u akciji "Bljesak" oružanih snaga Hrvatske rasvetljena je sudbina 154 lica, a 129 se još vodi kao nestalo.

Civili koji nisu mogli ili nisu želeli da napuste svoja ognjišta, smešteni su u logore za civile, a za to vreme pravoslavni hramovi i srpska imanja su opljačkana, opustošena i uništena.

U periodu nakon agresije na Zapadnu Slavoniju, hrvatski sudovi su osudili veliki broj zarobljenih Srba na dugogodišnje kazne zatvora za ratne zločine, koje su izdržavali u zloglasnom zatvoru Lepoglava, a nekoliko desetina zarobljenika prošlo je višegodišnje specijalne torture zloglasne Lore u Splitu.

Haško tužilaštvo, iako upoznato sa svim činjenicama vezanim za "Bljesak" nikada nije otvorilo intenzivnu istragu za zločine u toj akciji, kao što ni Savet bezbednosti UN nikada Hrvatskoj nije uveo sankcije zato što je, kao članica UN, izvršila agresiju upravo na zaštićenu zonu organizacije kojoj je i sama pripadala.

(Telegraf.rs/Tanjug)