"Jedino kada spavam ne mislim na njega, vreme ne pomaže": Anina tuga za ubijenim sinom ne prestaje

Pre 12 godina u prepunom sarajevskom tramvaju bez ikakvog razloga i povoda ugašen je jedan mladi život. Trojica huligana zadala su 16-godišnjem Denisu Mrnjavcu teške povrede nožem od kojih je dan posle preminuo. Majka Ana kaže da su godine koje prolaze cela večnost, a bol je veći.

Ana Mrnjavac, Denisova majka, u razgovoru za Klix.ba prisetila se 5. februara 2008. godine. Denis je bio druga smena i po povratku iz škole nazvao je majku 20 minuta pre nego će ući u tramvaj.

Preporučujemo

Boli me što je moj Denis stradao pred velikim brojem ljudi

- Pitala sam ga šta želi da mu spremim za večeru, a on mi je odgovorio da nije puno gladan i da ćemo nešto zajedno smisliti kada stigne kući. Trebalo je da stigne kući oko 19.15 sati, ali u tih pola sata od našeg poslednjeg razgovora desila se strašna nesreća i moje dijete više nikada nije došlo - prisetila se Ana.

Svakoj majci je nezamislivo da izgubi dete, to je nešto prestrašno, nastavila je Ana i dodala kako je najviše boli što je njeno dete nevino stradalo naočigled velikog broja putnika.

- Niko nije reagovao na bilo kakav način, to je za mene i danas nešto što nikako ne mogu da prihvatim i razumem. Denis je rođen u ovom gradu koji je oduvek imao dušu i ljude koji su uvek bili predusetljivi i spremni da pomognu jedni drugima. Šta se promenilo i otkud ovoliko nasilja, stvarno nemam odgovor na ta pitanja. I evo već 12 godina su u mom životu sivilo i tama, jer moj Denis je bio jedina svetla tačka koja mi je davala nadu u život, a sada se nažalost suočavam sa surovom stvarnošću da njega više nema - rekla je Ana za bosanski portal.

Ana je priznala da ne voli da se priseća te kobne noći i u isto vreme straha i bola koji je doživela. Kako je istakla, u ovom slučaju vreme nije saveznik, svakim danom je sve teže.

- Ali i nakon svega i svih ovih godina moram da živim i jedino kad spavam i sanjam misli su negde drugde usmerene, a samim buđenjem postajem svesna realnosti i bola i ništa se ne menja 12 godina. Kako starim, ta me bol i zdravstveno i u svakom smislu narušava, i jednostavno Denis svakim danom sve više nedostaje - ispričala je Ana.

Denis je živeo dečački san

Ana se svaki dan pita zašto baš Denis, jer je bio jedna tiha, mirna priroda, nikada konfliktan, širio je oko sebe jednu toplinu, ljubav i radost. S istim pitanjem naviru i sećanja, uspomene i misao kako bi Denis izgledao danas, kakav bi bio student, da li bi imao porodicu, koju bi profesiju odabrao.

Ove godine napunio bi 28 godina i majka Ana se priseća kako je bio svestran, fizika, matematika, muzička škola, sve mu je išlo od ruke. Voleo je sve predmete i živeo dečački san.

- Bio je pun života i poleta, dečje razigranosti, uvek nasmejan i pozitivan. Planirao je da završi Elektrotehnički fakultet po uzoru na svog oca, imao je podsvesno tu želju. Nažalost, njegovi snovi se nikada nisu ispunili zbog huliganske obesti. Ovo je zapravo jedna opšta društvena kriza i ne iznenađuje što deca napuštaju našu zemlju koliko god je voleli. Vreme pokazuje da se ništa ne poduzima kako se ne bi nikome desilo ovo što je mom Denisu - istakla je.

Denisovi drugovi i danas je se sete i Ana kaže da je veliki broj njih van naše države, studiranje ih je odvelo po celom svetu gde su neki od njih zasnovali i porodicu.

- U kontaktu smo, jave mi se i svi se Denisa sećaju kao dela svog prekinutog detinjstva, jer su preko te teške noći odjednom odrasli i sazreli. Sretnemo se i iskreno, sve ih doživljavam kao svog Denisa, svi su oni na neki način moja deca i ja se radujem kada se sete i Denisovog rođendana i kada me pozovu da se vidimo, meni nekako bude puno srce - navela je Ana.

"Mnogo toga poželim da mu ispričam, a onda shvatim da ga više nema"

Jedan od Denisovih najboljih prijatelja Vedran Ljevarević ispričao je kako će se svog prijatelja sećati po osmehu. Njim je, kako nam je rekao, plenio i smirivao svaku iole tešku situaciju.

- Uvek je osmehom razvedrio svaku negativnu ocenu, školske i dečje ljubavi i probleme. Od svih nas je bio najvedriji, a nikada se nije nametao, nekako čudno, bio je tih, ali je uvek bio tu. Poseban i upečatljiv - rekao je Vedran i ispričao kako se on te kobne noći u kojoj je stradao Denis vozio tramvajem iza.

- Video sam da se nešto događa, zaustavili su se tramvaji, moj kod hotela "Holiday", a onaj u kojem je Denis stradao ispred srednje tehničke škole. Izašao sam iz tramvaja i otišao kući, jer je bila velika gužva, nisam znao šta se dešava. Nisam ni slutio da se moj najbolji prijatelj u tom trenutku bori za život. Ali kada sam došao kući i čuo šta se desilo, od tada je moj život u potpunosti promenjen - ispričao je Vedran.

Planirali su puno toga, kaže Vedran, putovanja, druženja, maturske zabave i studiranja, a sada je sve prekinuto. Denisa kao da je neko ukrao.

- Sazreli smo preko noći i susreli se sa surovom stvarnošću da ljudi odlaze s ovog sveta, a s druge strane ostala je ogromna praznina, jednostavno kroz nekoliko sati nemate najboljeg druga, nemate s kim da podelite prijateljske razgovore. Jednostavno je ta osoba izbrisana kao da imate konac koji samo presečete i to je to. Mnogo toga se od tada dogodilo, puno životnih događaja i sve to poželim da ispričam Denisu, a njega nema i zbog toga mi nakon 12 godina sve više nedostaje. Ostaju samo lepe uspomene - dodao je Vedran.

Spomen-obeležje kao opomena budućim generacijama

Berin Talić osuđen je 2010. godine na 10 godina zatvora, a Ademir Lelović na 15 godina, jer su pomagali maloletnom Nerminu Sikiriću u ubistvu Denisa Mrnjavca. Sikirić je takođe osuđen na 15 godina zatvora.

Vedran je rekao kako niko ne može da krivi pravni sistem u državi jer su oni iste noći uhapšeni i procesuirani.

- Mislim da je ubica Nermin izašao, on je bio maloletan kada je osuđen, možda mu je kazna snižena zbog dobrog vladanja, ne razumem se u taj pravni sistem. Ali eto i da jeste i da nije izašao, on će kad-tad biti slobodan čovek, ali Denisa više nema. Tu ne pomaže nikakvo pokajanje, a ja mu ne bih bio u koži i ako ima imalo savesti večno će ga progoniti razmišljanje da je oduzeo jedan nevini život - poručio je Vedran.

Na kraju razgovora majka Ana je kazala kako se svake godine nada da će počast njenom sinu Denisu biti odata na pravom spomen-obeležju koje bi trebalo da bude podsetnik i upozorenje za sve buduće generacije.

- Nadam se da će se nekada naći neko rešenje i da će se možda neko setiti da je na tom mestu u blizini Zemaljskog muzeja stradalo jedno nevino dete. Do tada, na nama je da živimo i sećamo se jednog dečaka. Nijedan spomenik moje dete neće vratiti, ali bih volela da to bude opomena da se nikada nikome ovakvo nešto ne desi - poručila je majka Ana Mrnjavac.

(Telegraf.rs/Klix)