Luka (11) je krenuo po hleb i više se nikad nije vratio kući: "Naš anđeo spasao je šest života"

Luka Bilić stradao je tri dana pre svog 11. rođendana. Kobnog 18. oktobra 2019. godine krenuo je iz kuće da kupi hleb, i više se nikad nije vratio.

Na njega je, dok je biciklom prelazio kolovoz u Slatini naletela žena u "fijatu". Pet dana kasnije dečak je preminuo u bolnici, a njegove organe su donirali.

Preporučujemo

Lukini roditelji Marko i Branka Bilić neutešni su zbog gubitka najmlađeg sina.

- Devedesetih smo ostali bez ičega. Sve smo stvarali i gradili iznova. Bez ičega bih ostao opet, samo da mi se moj sin Luka vrati - kaže neutešan Marko.

Preminuo pet dana nakon nesreće

Sa Lukinom smrću ugasio se deo života i njegovog brata Marinka (22) i sestara Magdalene (18) i Kate (16).

Tog kobnog 18. oktobra, tri dana pre Lukinog 11. rođendana, dečaka su poslali da ode do radnje. Na putu do prodavnice žena je automobilom naletela na njega. Od siline udarca pao je na haubu i glavom udario u vetrobransko staklo. Pet dana kasnije je preminuo, a roditelji su, uprkos silnoj tuzi, donirali njegove organe. I oprostili ženi koja je fijatom naletela na njihovo dete.

- Poslali smo Luku po hleb. Otišao je biciklom i dugo se nije vraćao. Prošlo je 14.30 sati i u jednom trenutku sam starijoj ćerki Magdaleni rekla da mi je čudno što ga nema i odlučila sam da ga potražimo. Sele smo u auto i krenule prema pekarni u kojoj kupujemo hleb. Videla sam da je policija zatvorila ulicu i preusmerili su me na drugi put. Kad sam se popela na jedan brežuljak koji vodi na glavni put, videla sam Lukin bicikl. Policija je već radila uviđaj - priseća se majka Branka najgoreg dana svog života.

Luku je do tad Hitna pomoć već odvezla u bolnicu u Virovitici.

Lekari su učinili sve, ali Luki nije bilo spasa Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak

- Po biciklu koji je ležao na ulici shvatila sam šta se dogodilo. Ćerka je počela da vrišti i prvo sam je prigrlila da je smirim- s mukom se priseća Branka.

Potom sam nazvala supruga i odmah smo otišli u Viroviticu. Lekar nam je rekao da je jako kritično i da čekaju informaciju o slobodnom mestu u Klaićevoj bolnici u Zagrebu.

Dečak imao teške povrede glave

Stavili su ga u indukovanu komu kako bi uopšte uspeo da podnese put do Zagreba. Kako je lupio u vetrobransko staklo, zadobio je teške povrede glave.

- Lekari su bili jako korektni, nikad nam nisu davali nadu da će Lukino stanje biti u redu. Štaviše, bili su iskreni i upozorili nas da je jako kritično. Već sledećeg dana došli smo u Zagreb, a lekari su nas izvestili da su jednu operaciju već obavili, ali da je Lukino stanje jako loše i da ne znaju hoće li biti dobro - priča Branka.

Za Luku kažu da je uvek bio borac, posebno dete. Roditelji ističu kako nikad nije plakao niti se žalio da ga nešto boli. Povukao bi se i nakon nekog vremena bio bi dobro. Duboko su verovali da će i ovoga puta biti tako, da će ipak biti dobro.

Luka nikad nije plakao

- Nadali smo se da će se uz Božju pomoć izvući. Nikad nije želeo da plače pred drugima. Ni kad je dobijao vakcinu, ni kad ga je nešto bolelo. Samo bi se maknuo od svih, u tišini isplakao i bilo bi dobro. Nadali smo se da se i sad samo malo povukao u sebe dok mu ne bude bolje. Ali nije mu bilo bolje. Povrede su bile preteške. Nakon što su lekari uradili sve testove, saopštili su nam da je Lukin mozak odumro i da mu više niko ne može pomoći. Moj suprug je pitao lekara: ‘Možete li mu presaditi moj mozak, samo da sinu spasim život?’ - govori skrhana Branka.

Lukin lekar ih je pozvao na razgovor i upitao ih da li bi donirali dečakove organe. Svu veličinu, nesebičnost i plemenitost Marko i Branka pokazali su i u svojoj najdubljoj tuzi. Pristali su, a nakon što su Luki izvadili organe za transplantaciju, isključili su aparate. U tom trenutku su supružnici Bilić, ali i njihovo troje dece, shvatili da su zauvek ostali bez svog miljenika, najmlađeg i najposebnijeg Luke.

U svom domu primili su ženu vozača, prihvatili njeno izvinjenje i izraze najdubljeg saučešća.

- Nije tu bilo snage. Roditelji su nas uvek odgajali da ne budemo zlopamtila i da opraštamo. Marko i ja imamo još troje dece te će svi oni jednoga dana biti vozači. Ne daj Bože nikome da se nešto takvo dogodi. Ta žena već je kažnjena time što je počinila, ona do kraja života mora s tim da živi. Nije to namerno uradila. Oboje su se našli u pogrešnom trenutku na pogrešnom mestu. Ali boli... Boli i dalje, svakoga dana i sve jače - kaže neutešna majka malog Luke.

Iako potpuno slomljena, Branka je svesna da je Luka pravi mali heroj. Njegovi organi spasili su šest života. Najmlađi primatelj ima tri, a najstariji 29 godina. Nada se i veruje da će jednom upoznati onu ili onoga u kom kuca srce njenog neprežaljenog i prerano preminulog Luke.

(Telegraf.rs/24sata.hr)