U Sloveniji nismo ni nacionalna manjina: Kakav je status Srba u bivšim jugoslovenskim republikama

Raspadom Jugoslavije (SFRJ) status Srba, najbrojnijeg naroda nekadašnje države, u novostvorenim državama negde i dalje nije rešen, a tamo i gde jeste prava su im ugrožena, ocenjuje Aleksandar Čotrić član skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.

Srbi su konstitutivni narod samo u BiH, u Sloveniji nisu ni nacionalna manjina, u Crnoj Gori nemaju ni status konstitutivnosti i nacionalne manjine, pa ni prava na upotrebu svog maternjeg jezika.

U ostalim državama bivše Jugoslavije Srbi imaju status nacionalne manjine.

Najviše Srba danas živi u BiH, odnosno Republici Srpskoj, a najmanje u Sloveniji.

Status Srba u Sloveniji je takav da nemaju pravo na školovanje na maternjem jeziku, kao ni na informisanje. To je veliki problem za veliku srpsku populaciju u ovoj državi.

Čotrić dodaje da se u toj državi više od 20 godina nije održao popis stanovništva, pa nije u potpunosti poznat broj Srba, ali da pretpostavke govore da taj broj nije manji od 60 hiljada.

- Položaj je poslednjih godina nešto poboljšan jer su mnogi ostvarili pravo da se upišu među slovenačke državljane, a preko 20 hiljada njih bilo je potpuno obespravljeno, bez prava na slovenačko državljanstvo i sve što iz toga proističe - navodi on.

Srbi nemaju rešen status u Crnoj Gori, gde je njihov procenat oko 29 odsto, jasan je Čotrić.

- Niti su nacionalna manjina niti su konstitutivni narod. Nemaju pravo na upotrebu svog maternjeg jezika. Ne dobijaju finansijska sredstva crnogorske države za negovanje prosvetno-kulturnog identiteta, a nisu ni srazmerno zastupljeni u državnim službama - ističe.

Prema popisu stanovništva iz 2011, u Crnoj Gori živelo je 178,110 pripadnika srpskog naroda, što je 28,73 odsto od ukupnog broja, dok se čak 265,895 građana izjasnilo da im je srpski jezik maternji.

Položaj Srba u Crnoj Gori je počeo ubrzano da se pogoršava od 2006, kada je proglašena njena nezavisnost, a sve pod pritiskom organizovane "desrbizacije" i forsirane "crnogorizacije", koja se sprovodi u svim oblastima društvenog života.

Proterali ćirilicu, naših državljana gotovo da nema u državnim službama

U praksi je proterano ćirilično pismo, a politikom zapošljavanja u javnoj sferi koja rigidno favorizuje Crnogorce u odnosu na Srbe, sprovodi se diskriminacija. Srba nema na visokim funkcijama u vlasti, a broj zaposlenih u državnim institucijama je zanemarljiv.

Primer je MUP, gde, prema nekim podacima, od 2,825 zaposlenih, 149 je Srba.

Neposredno nakon sto je prošle godine izabran za predsednika Crne Gore, Milo Ðukanović je rekao da će mu prioritet svih prioriteta biti definisanje identitetskog pitanja, što je praktično značilo da se vlast već opredelila da po svaku cenu promoviše novu naciju i izvrši "odnarođivanje" od srpskog nacionalnog bića, indirektno praveći novu crkvu i novu veru, menjajući kulturno-istorijski koren Srba na području Crne Gore.

Kakva je situacija u BiH

Srbi su jedan od tri konstitutivna naroda Bosne i Hercegovine, i naravno da u najvećem broju žive u Republici Srpskoj, gde čine oko 81,51 odsto stanovništva, dok ih u veoma malom broju, tek negde oko 2,55 odsto, živi u Federaciji BiH.

Srbi su pre rata na teritoriji Federacije BiH živeli u velikom broju, jer ih je bilo preko 500 hiljada, dok je danas taj broj 50 hiljada.

Prema rečima Čotrića, to bi trebalo dovoljno da govori da je pravo etničko čišćenje u BiH izvršeno upravo nad srpskim narodom.

- Srbi su prognani iz skoro svih većih gradova - Sarajeva, Tuzle, Mostara, Zenice, Bihaća, oni su desetkovani i obespravljeni na teritoriji drugog entiteta. Iako im Ustav garantuje konstitutivnost i na tom delu BiH, oni su bez prava i na papiru i u praksi - ocenio je Čotrić.

U Severnoj Makedoniji živi oko 36 hiljada Srba.

Čotrić kaže da posle Ohridskog sporazuma 2001. godine njihov položaj poboljšan, najpre u Ustavu.

- Imaju bolji položaj u Ustavu i pravo na obrazovanje na maternjem jeziku, ali srpska deca tek u promilima pohađaju nastavu na srpskom jeziku - naveo je on.

Ipak, smatra da makedonska država ne čini dovoljno da sačuva identitet Srba, za razliku od Srbije koja, kako kaže, redovno finansira Makedonski nacionalni savet i izdavačku i informativnu delatnost Makedonaca u Srbiji.

Ni u "srpskom gradu" nema srpskog

Posledice ukidanja škola na srpskom jeziku godinu-dve dana posle raspada Jugoslavije i nedostatak udžbenika na srpskom jeziku, uz slab kadar i prekid neposredne i medijske komunikacije sa Srbijom, rezultirao je iščezavanjem srpskog jezika iz svakodnevne upotrebe i u srpskim porodicama, a posebno u mešovitim brakovima, pa i u Kumanovu nekada "srpskom" gradu.

Ipak u Kumanovu, nekada "srpskom gradu" u kome danas nema ni 20 odsto Srba, što je ustavni uslov - srpski je u zvaničnoj upotrebi kao i u opštinama Staro Nagoričane i Čučer Sandevo, a u ovim mestima su i dve srpske osnovne devetogodišnje škole, dok sve udžbenike obezbeđuje makedonska država.

U tri makedonske opštine, Tabanovcima, Starim Nagoričanima i Kučevištu postoji u osnovnim školama redovno obrazovanje na srpskom jeziku.

Takođe, prema nastavnom planu tekuće školske godine, srpski jezik i kultura uveden je kao izborni predmet osnovnih škola Severne Makedonije u sredinama gde žive Srbi.

Od 2007. godine Srbi imaju funkcije u makedonskoj vlasti, u vladi i javnim preduzećima, a ima ih i na pozicijama predsednika opština, u zdravstvu, policiji.

Predsednik opštine Centar u makedonskoj prestonici Skoplju je Saša Bogdanović iz srpske zajednice. Kao i ostalim nacionalnim zajednicama, i Srbima sleduje emisija na maternjem jeziku na makedonskom javnom servisu.

Kosovo i Metohija, za većinu Srba najbolnije nacionalno pitanje, mesto je jednog od najvećih egzodusa srpskog naroda u ratnim sukobima devedesetih.

Za samo nekoliko sedmica proterano je 200 hiljada Srba koji se ni do danas nisu vratili, a mnogi, interno raseljeni, napustili su svoja ognjišta i žive u enklavama na KiM.

To su najveći koncetracioni logori danas u Evropi, mišljenja je Čotrić.

On kaže da im je ograničeno kretanje i da su izloženi svakodnevnim napadima.

- Nametnuta im je latinica kao pismo po kosovskim zakonima. Vlasti u Prištini ne čine ništa da se utvrdi sudbina otetih, kidnapovanih i nestalih Srba. Imovina im se ne vraća - istakao je.

Svi Srbi su proterani iz velikih gradova - Prištine, Prizrena, Ðakovice, Peći, navodi Čotrić, te zaključuje da danas nema zajednice kojoj je teže u ovom delu Evrope, nego Srbima pod takozvanim kosovskim vlastima.

POGLEDAJTE JOŠ: Avion Josipa Broza Tita danas je u Austriji, star je 60 godina i još uvek leti

(Tanjug)