Sin Brana Mićunovića poziva Crnogorce na Komitski marš: "Oteli su nam državu 1918, sad hoće opet"

Zbog usvajanja spornog Zakona o slobodi veroispovesti, kojim se direktno udara na svetinje SPC u Crnoj Gori, tenzije se ne smiruju. Danima se širom zemlje održavaju protesti, a sinoć je došlo do sukoba policije i demonstranata.

Zakon, koji je potpisao predsednik Crne Gore, Milo Đukanović trebalo bi da stupi na snagu 5. januara 2020. godine, samo dan pre nego što pristalice Božićnog ustanka planiraju okupljanje na Cetinju.

Preporučujemo

Đorđe Mićunović (27), sin crnogorskog biznismena Brana Mićunovića, pozvao je narod da dođe na "Komitski marš, 6. januara na Cetinju", piše portal "IN4S".

On je poziv objavio na svom Instagram nalogu, i pozvao Crnogorce da daju podršku „svom narodu, državi i crkvi“.

- Oteli su nam državu 1918, pa 100 godina kasnije pokušavaju opet. Tada smo im dozvolili da nam uzmu državu, državnost i crkvu, sad ne smijemo. Šestog januara svi na Cetinje, to nam je dužnost pogotovo vama Cetinjani, izađite na ulicu i dajte podršku svom narodu, svojoj državi i svojoj crkvi - napisao je mlađi Mićunović.

Građani danima protestuju protiv spornog zakona Foto: Tanjug/Marija Petrović

Na post sa Instagrama odmah je reagovao predsednik "Prave Crne Gore" Marko Milačić i mladom Mićunoviću poručio da se Crna Gora već brani.

- Mi ovde branimo Svetog Petra Cetinjskog, mi ovde branimo Njegoša i mi ovde branimo kanonsku Crkvu. Ovde se ne obraćam tebi, nego tvom ocu, takođe Srbinu i svima u DPS-u. Zar nije Brano Mićunović bio i održao čuveni govor na sahrani čuvenog Giške Božovića, Srbina. Ko je bio Giška, kad već govorimo o tome. Je li to bio čovek, ukorenjen do dubine duše u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Dakle, mi branimo ovde Crnu Goru. Mi ovde branimo njenu svetu kanonsku Crkvu, upravo ovim! - poručio je Milačić Mićunoviću.

Milačić je rekao da "možemo da živimo u jednoj ili u dve države, ali da niko nikad nije doveo u pitanje da smo isti narod i da imamo istu Crkvu."

- I sad smo u dve države, Đorđe, Brano, Milo, Duško, braćo pravoslavci, u dve smo države, ništa to ne smeta, ali to ne znači da ne treba da znamo da imamo jednu Crkvu i da smo isti narod. Nije problem Srba u Crnoj Gori što je ona nezavisna, nego što postoji anti-srpska vlast. Na kraju – nemojte da podgrejavate atmosferu, nemojte da dovodimo zemlju do ivice građanskog rata. Braćo pravoslavci iz režima, pozivamo na mir - poručio je Milačić.

Božićna pobuna - Komitski marš iz 1919.

Božićna pobuna poznata i kao Januarska pobuna bila je oružana pobuna u Crnoj Gori, koja je izbila 6. januara 1919. godine, uoči Božića, te je po tome i dobila naziv.

Pobunu su organizovali prvaci zelenaškog pokreta, koji su se zalagali za obnovu državnosti Kraljevine Crne Gore i povratak na vlast svrgnutog crnogorskog kralja Nikole. Iako u načelu nisu bili protiv ideje o širem narodnom i državnom ujedinjenju, zelenaši, među kojima je bilo i dosta crnogorskih komita koji nisu prihvatali odluke Podgoričke skupštine, nisu se slagali sa načinom na koji je ono izvršeno u jesen 1918. godine. Kao pristalice uslovnog ujedinjenja, bili su spremni da se saglase sa učešćem Crne Gore u stvaranju šire državne zajednice konfederalnog tipa, u kojoj bi Crna Gora zadržala osnovne elemente državnosti, sopstvenu dinastiju i punu samostalnost u vođenju svoje unutrašnje politike.

Pobunjenici su početkom 1919. godine pokušali silom da preotmu vlast nad teritorijom Crne Gore i Boke kotorske od savezničkih snaga. Nakon neuspeha pobune, otpor je nastavljen u vidu Crnogorske vojske u egzilu u Italiji, koja je prebacivana da vrši iznenadne napade na Pomorje krišom, do njenog raspuštanja 1921. godine italijansko-jugoslovenskim dogovorima. Pojedine čete su ostale da se kriju po nedostupnim krajevima i vrše četnički vid otpora povremenim terorističkim napadima sve do 1924. godine.

Brojčana snaga Zelenaša u samoj Božićnoj pobuni je bila blizu tri hiljade naoružanih ljudi. Većina vojnika, pak, borbu lično nije videla. Neki okarakterišu sukob kao čistu invaziju Italije, neki kao građanski sukob politički suprotstavljenih Crnogoraca, a ima i onih koji borbu smatraju ustankom crnogorskog naroda.

Zvanična Crna Gora proslavila je u januaru ove godine stogodišnjicu Božićnog ustanka. Iako se proslava danima najavljivala kao centralni događaj, u Bajicama nadomak Cetinja okupilo se jedva stotinak pristalica komitskog pokreta iz 1918. godine.

Uz pesmu “Crna Gora pozdravlja te, Popoviću komandante”, koja opeva jednog od vođa Božićne pobune Krsta Zrnova Popovića, oni su organizovali marš od Bajica do Dvorskog trga na Cetinju. Uz poznatu ikonografiju i poruku “Nikad više 1918”, učesnici skupa nosili su zastave i portrete protagonista komitskog pokreta.

(Telegraf.rs)