Slavićemo najtužniji Božić u novijoj istoriji: "Odluka Crne Gore je vrhunac ugnjetavanja Srba"

Crna Gora, samo dan nakon usvajanja spornog Zakona o slobodi veroispovesti, kojim će praktično oteti imovinu Srpske pravoslavne crkve, naizgled deluje mirno. Nakon burne noći u parlamentu, kada je uoči glasanja poslanika došlo do opšte tuče i hapšenja poslanika opozicije, pristižu reakcije na usvajanje zakonskog akta.

Iz Srbije su stigle osude što zbog usvojenog zakona, to i zbog privođenja poslanika opozicije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je zabrinut zbog situacije u Crnoj Gori i izrazio je nadu da će srpske svetinje biti sačuvane.

Iz Mitropolije crnogorsko-primorske rekli su da je Zakon diskriminatorski i neustavan, i ocenila da je crnogorska vlast, odbijanjem amandmana MCP, potvrdila sumnje da se zakon donosi da bi se "pristupilo otimačini imovine pravoslavne crkve".

- Zahvaljujući ovome, pravoslavni vernici u Crnoj Gori dočekuju jedan od najtužnijih Božića u novijoj istoriji - navodi se u saopštenju MCP.

Miodrag Linta rekao je za Telegraf.rs da je od osamostaljivanja Crne Gore, 2006. godine, počela diskriminacija srpskog naroda.

- Ovo što se sada dešava je vrhunac ugnjetavanja srpskog naroda, kao i pritiska da postanu Crnogorci - naglasio je predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije Miodrag Linta.

Šta je sporno u usvojenom Zakonu?

U Zakonu o slobodi veroispovesti postoji nekoliko spornih članova, koji praktično omogućavaju otimanje imovine Srpske pravoslavne crkve.

Ključan je onaj koji podrazumeva da sve verske zajednice moraju da dokažu da su pre 1918. bile vlasnici crkvene imovine, inače će im ista biti oduzeta. 

U istom članu se dalje navodi da verski objekti koji su izgrađeni na teritoriji Crne Gore zajedničkim ulaganjima građana do 1. decembra 1918. godine, a za koje ne postoje dokazi o pravu svojine, kao kulturna baština Crne Gore, takođe su državna svojina.

U narednom, 63. članu, navodi se da je "organ uprave nadležan za poslove imovine dužan da, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrdi verske objekte i zemljište koji su, u smislu člana 52 ovog zakona, državna svojina, izvrši njihov popis i podnese zahtev za upis prava državne svojine na tim nepokretnostima u katastar nepokretnosti".

Takođe, Uprava je dužna da upis zahteva izvrši u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, o čemu, bez odlaganja, obaveštava versku zajednicu koja koristi objekte i zemljište.

Ukoliko se utvrdi da je imovina državna, verska zajednica će nastaviti sa korišćenjem objekta i zemljišta.

- Po pravosnažnosti odluke kojom se vrši upis prava državne svojine u katastar nepokretnosti u skladu sa članom 62 st. 1 i 2 ovog zakona, verska zajednica nastavlja sa korišćenjem objekata i zemljišta koji su predmet upisa do odluke državnog organa nadležnog za odlučivanje o državini, korišćenju i raspolaganju ovim objektima i zemljištem.

Protesti širom Crne Gore

Zbog ovog zakona, vernici SPC u Crnoj Gori protestovali su mesecima, a i danas su se okupili u Nikšiću da iskažu nezadovoljstvo zbog usvajanja spornog zakona.

Tenzije u regionu su počele još letos kada je najavljeno usvajanje zakona, a sve je eskaliralo Trojčindanskim narodnim saborom SPC koji je održan 15. juna ispred Sabornog hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici. Nakon što se saznalo da će se Zakon uskoro naći u skupštinskoj proceduri, prethodnog vikenda organizovan je i veliki protest u Nikšiću.

Tada je pred nekoliko hiljada građana, koji su prethodno celivali mošti svetog Vasilija Ostroškog, pročitan proglas koji kritikuje Zakon, a zatim i pisma podrške SPC, među kojima su i pisma pape i moskovske patrijaršije.

Sveštenstvo, monaštvo i građani su se potom okupili ispred Skupštine Crne Gore u utorak, na dan kada je Zakonodavni odbor proglasio zakon ustavnim, a juče nisu ni mogli da priđu parlamentu, jer je policija od ranih jutarnjih časova blokirala centar Podgorice i zatvorila ulice i za vozila i za pešake.

Od Hrama Hristovog spasenja narod i sveštenstvo su mogli da dođu samo do barikada i policijskih kordona, gde su služili moleban. Nije se protestovalo juče samo u Podgorici. Demonstranti iz Nikšića blokirali su tunel Budoš, članovi opozicionog Demokratskog Fronta blokirali su ulice u Budvi, a na mostu na Ðurđevića Tari došlo je do okršaja vernika i policije, u kom je bilo više povređenih.

Iz Mitropolije su jutros saopštili da je policija pretukla episkopa Metodija, što je Uprava policije kasnije demantovala, govoreći da je episkopa i građane samo sklanjalo kako bi odblokirali put.

Lom u Skupštini i hapšenje poslanika

Policija je morala da interveniše sinoć i u Skupštini, nakon što je na sednici na kojoj se glasalo o usvajanju zakona, došlo do brojnih incidenata. U sali je odjeknula eksplozija, lomljen je skupštinski inventar, došlo je i do koškanja poslanika, a epilog jeste privođenje 22 osobe, od kojih je čak 17 poslanika opozicionog DF-a, kojima je, između ostalo zabranjeno prisustvo na narednih 15 sednica.

Nakon izjava 19 osoba je pušteno kući, a u pritvoru su zadržana trojica poslanika Demokratskog fronta Milun Zogović, Andrija Mandić i Milan Knežević koji bi danas tokom dana trebalo da budu saslušani. Nekoliko poslanika DF-a došlo je u zgradu suda da vidi kako će proteći saslušanje.

Zbog privođenja poslanika reagovao je i patrijarh Irinej koji je pozvao danas vlasti u Crnoj Gori da "odmah prestanu sa brutalnim terorom nad Srpskom Pravoslavnom Crkvom, njenim sveštenstvom i vernim narodom" i zatražio da iz zatvora odmah neizostavno budu oslobođeni narodni poslanici Mandić, Knežević i Zogović.

(M. L.)