Šta piše u spornom Zakonu o slobodi veroispovesti: Dokumenta kojima se otimaju srpske svetinje

U Skupštini Crne Gore tokom noći je, u usijanoj atmosferi, usvojen sporni Zakon o slobodi veroispovesti. U skupštinskoj sali je došlo do incidenata i sukoba kada su poslanici Demokratskog fronta počeli da lome mikrofon i druge uređaje sa stola predsednika skupštine.

U jednom trenutku u sali je odjeknula eksplozija, a obezbeđenje je uletelo sa gas-maskama. Nakon incidenta, policija je privela čak 22 osobe, a od toga 17 poslanika Demokratskog fronta.

Usvajanje spornog zakona u Srbiji su osudili političke partije, državni zvaničnici i udruženja građana, kao i privođenje 17 poslanika opozicionog Demokratskog fronta.

Usvojeni Zakon izazvao je brojne kontroverze, najviše zbog toga što se njime praktično omogućava otimanje imovine srpske pravoslavne crkve.

Sporni članovi

U zakonu ima nekoliko spornih članova a ključan je onaj koji podrazumeva da sve verske zajednice moraju da dokažu da su pre 1918. bile vlasnici crkvene imovine, inače će im ista biti oduzeta. 

U istom članu se dalje navodi da verski objekti koji su izgrađeni na teritoriji Crne Gore zajedničkim ulaganjima građana do 1. decembra 1918. godine, a za koje ne postoje dokazi o pravu svojine, kao kulturna baština Crne Gore, takođe su državna svojina.

U narednom članu se navodi da je "organ uprave nadležan za poslove imovine dužan da, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrdi verske objekte i zemljište koji su, u smislu člana 52 ovog zakona, državna svojina, izvrši njihov popis i podnese zahtev za upis prava državne svojine na tim nepokretnostima u katastar nepokretnosti".

Takođe, Uprava je dužna da upis zahteva izvrši u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, o čemu, bez odlaganja, obaveštava versku zajednicu koja koristi objekte i zemljište.

Ukoliko se utvrdi da je imovina državna, verska zajednica će nastaviti sa korišćenjem objekta i zemljišta.

- Po pravosnažnosti odluke kojom se vrši upis prava državne svojine u katastar nepokretnosti u skladu sa članom 62 st. 1 i 2 ovog zakona, verska zajednica nastavlja sa korišćenjem objekata i zemljišta koji su predmet upisa do odluke državnog organa nadležnog za odlučivanje o državini, korišćenju i raspolaganju ovim objektima i zemljištem.

Višemesečni protesti

Zbog najave usvajanja zakona još pre nekoliko meseci je došlo do porasta tenzija u regionu. Nakon najave da će se Zakon uskoro naći u skupštinskoj proceduri organizovan je veliki protest u Nikšiću, gde je pred nekoliko hiljada građana pročitan proglas koji kritikuje Zakon, a zatim i pisma podrške SPC, među kojima su i pisma pape i moskovske patrijaršije.

U sredu i četvrtak bili su organizovani protesti širom Crne Gore. Podgorica je juče bila pod opsadom, jer je policija uoči početka sednice zatvorila gradsko jezgro.

U jednom trenutku se pojavila nada da će usvajanje zakona biti odloženo, pošto je premijer Crne Gore Duško Marković pristao da razgovara sa mitropolitom Amfilohijem. Međutim, iako je Amfilohije tražio da se zakon povuče ili da se usvajanje odloži za vreme posle božićnih praznika, to se nije dogodilo i zakon je izglasan kasno noćas.

Hrvati likuju

Usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti pomno je praćeno i u susednoj Hrvatskoj.

Jutarnji list je pokazao zluradost prema Srbiji i SPC, objavljujući "kako Beograd potpaljuje atmosferu, uz pomoć četnika Mandića".

Tako su Hrvati ovaj Zakon nazvali „zadnjim činom utvrđivanja crnogorske nacije i državnosti, pa i na neki način konačnog potiskivanja (veliko)srpskog identiteta iz crnogorskog nacionalnog bića“. Jutarnji list u ovom zakonu prepoznaje i sredstvo koje će primorati SPC da vrati „dobar deo svoje imovine Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi, koja je trenutno nepriznata od ostalih pravoslavnih Crkava“.

(I. N.)