"Srbi su ubice i smrdljive zveri koje siluju": Ovakvu predstavu veterana je odobrilo Ministarstvo

Prošlog petka u Osnovnoj školi Žrnovnica, nedaleko od Splita, vukovarski veterani Damir Plavšić i Damir Markuš upriličili su nešto što se zove muzičko-scenski spektakl "Bitka za Vukovar". To uključuje prikazivanje dokumentarnog filma, razgovor o Plavšićevoj knjizi i njegovo predavanje u kom nebrojeno puta spominje silovanja, ubijanja trudnica, a ne izbegava ni nacionalističke stereotipe. Sve ovo događalo se van redovne nastave na molbu žrnovničkog Mesnog odbora, ali u školskoj prostoriji pred brojnom decom, piše Index.hr.

Bilo je morbidno, žali se jedan roditelj, pa priča kako su pred početak priredbe nasumice odabranoj deci navučeni plaštovi, potom su poređani u vrstu, a u rukama su, u zamračenoj sali, držali lampione. Plavšićevo je predavanje, svedoči dalje, bilo u istom tonu, puno mraka, strahova i nacionalnih generalizacija.

Index.hr ima kraće tonske zapise dela predavanja koji potvrđuju reči sagovornika.

"Hrvati su za njih ustaše"

Plavšić na snimku priča: "... koga će izvući napolje, mučiti, ubiti, žene silovati. Dalje opisujem kako su se prema nama odnosili u tri srpska logora. Mi Hrvati za njih smo bili, a nažalost još uvek smo, samo ustaše i koljači srpske dece. Oni su zaista verovali u to. Gazili su nas, mlatili su nas svime što su imali. Videli ste ovaj zadnji deo filma koji smo jako ublažili da vam pokažemo samo delić onoga što smo proživljavali u srpskim logorima. Mi obični mali ljudi, Hrvati. Mržnja je bila neopisiva. Još uvek danas ne mogu da shvatim čemu i zašto je bila tolika mržnja. Knjigu završavam s poslednjom stranicom ratnog dnevnika koji je napisao moj otac Ivan Zvonimir Plavšić, a kog su ubili na Ovčari zajedno s 264 vukovarska ratnika i ranjenika - govorio je Plavšić okupljenima. I osnovcima.

Potom je pitao decu ima li među njima šesnaestogodišnjaka, ali niko se nije javio. Svejedno, nastavio je s mučnim detaljima:

- Ne znam jeste li znali, na Ovčari je ubijen jedan dečak koji je imao 16 godina. Na Ovčari su ubili trudnicu u sedmom mesecu trudnoće. Pre toga su je mučili, silovali, a onda su je ubili tako što su joj pucali u plod. Je l' možete da zamislite kolika mržnja mora biti u srcima ljudi da nešto takvo naprave? Jeste li ikada čuli za Velepromet, deco? Velepromet? Velepromet je mesto u Vukovaru gde je, po našoj proceni, ubijeno oko 700 naših civila, ranjenika, branilaca, žena - objasnio je Plavšić pa se osvrnuo na nastup imenjaka Markuša:

- Damir je rekao da je sada u Hrvatskoj pronađena samo 51 masovna grobnica.

Duša Vukovara krvari

U drugom tonskom zapisu koji ima Indeks Plavšić se grozi aktuelne situacije u Vukovaru. Kaže:

- Još nešto za kraj - duša grada Vukovara još uvek krvari. Videli ste kako je danas grad Vukovar lep i obnovljen grad, u njega se vraća život. Danas je u gradu Vukovaru najteže ženama koje su nakon pada grada Vukovara bile silovane. Deco, te žene nisu bile samo silovane. Na njima su se iživljavale prljave, smrdljive, bradate zveri, satima su ih silovali, prelazili su preko njih, pljuvali su ih, mučili su ih.

- One žene koje su preživele ta mučenja danas kada hodaju mojim slobodnim gradom, mojim hrvatskim gradom Vukovarom, i kada im u susret dođe jedan od tih njihovih silovatelja i mučitelja, one spuštaju svoju glavu i drhte i boje se i stide se, a silovatelj prolazi pored nje bez straha, bez srama i bez griže savesti. Deco, jeste li ikad čuli za reč mirna reintegracija i opšti oprost? Jeste čuli ili niste čuli? Znate li kako je Vukovar vraćen u Hrvatsku? Mirnom reintegracijom, tako je. E vidite, baš jedan od sporazuma koji su bili u okviru te mirne reintegracije jeste sporazum koji se zove opšti oprost, tako da mnogi oni koji su činili raznorazna zverstva danas su slobodni i danas primaju hrvatske penzije. Takva vam je situacija danas u Vukovaru - tvrdio je Plavšić u Osnovnoj školi Žrnovnica.

Srbi, bombe, tenkovi, Arkan...

Potom je pričao o borbama. Citiramo ono što je zabeleženo na snimku:

- ... Poginulo najviše neprijateljskih vojnika, ali je poginulo i najviše nas vukovarskih ratnika. A mi koji smo preživeli u proseku smo ranjeni dva puta. Dalje opisujem kafe bar London. Sećate se iz ovoga filma? Sam kafe bar London branilo je nas šestoro, napadala nas je kolona tenkova, videli ste originalne snimke Arkana i njegovih dobrovoljaca.

- Na taj deo je navaljivalo negde 400 do 500 vojnika. Satima smo zadržavali da ne prođu taj kafe bar London i baš kad smo bili u Americi, američki marinci su nas pitali: "Pa zašto ste se toliko dugo borili iz te ruševine, zašto se niste povukli na rezervni položaj preko puta?" A onda sam im ja objasnio da smo se mi ranije povukli na drugu stranu puta. Na hiljade civila, dečice, ranjenika koji su bili, živeli u podrumima ovih ruševina od kuća ne bi stigli da se izvuku na vreme, Srbi bi brzo prešli na drugu stranu i izvršili bi pokolj bacajući bombe u podrume kao što su to učinili dan ranije u naselju Lužac - tumačio je Plavšić deci i roditeljima.

Na kraju kaže: - Pre svega moram da kažem da rat nije način rešavanja sukoba. Molim vas, uvek izaberite mirno rešavanje sukoba. Nikad nemojte da se tučete. Zašto vas to pitam, deco? Momci, ako ste se potukli, verovatno ste se potukli jedan na jedan, je l' tako? - pita okupljene klince pa dobija odgovor "da" i smeh.

- Slušaj sad ovamo, slušajte ovamo - nastavlja Plavšić: - Zamislite da se vi sami morate tući protiv njih šest. Bilo bi malo nezgodno, je li tako? A sad poslušajte sledeću situaciju: zamislite da vi sami morate da se tučete protiv njih 60. Zašto vam to govorim, deco? Damir Markuš je rekao na početku: grad Vukovar je branilo 1.803 branilaca, a napadala nas je neprijateljska sila koja je brojala između 60 i 80.000 vojnika. Oni su imali brodove, tenkove, avione, helikoptere, topove, sve živo, a mi smo imali ručno pešačko i ručno protivtenkovsko pešačko naoružanje, a uspeli smo punih 88 dana da držimo grad i na takav način smo sprečili da veći deo neprijateljske vojne sile krene dublje u Hrvatsku - objašnjavao je Plavšić u Žrnovnici. Snimak slušajte klikom na ovaj link

Barišićeva dozvola za smrdljive nakaze

Mediji su već problematizovali Plavšićeva predavanja, pisalo se da nisu primerena za školarce. Na primer, u  martu ove godine "Novosti" su pod naslovom "Užitak ubijanja pred decom" objavile da su "Ministarstvo nauke i obrazovanja i Agencija za vaspitanje i obrazovanje odobrili da se širom Hrvatske održava predstava "Bitka za Vukovar" u kojoj se pred školskom decom govori o užitku ubijanja neprijatelja kao "prljavih, smrdljivih, bradatih nakaza".

Index se obratio Ministarstvu i Agenciji o događaju u Žrnovnici, odgovor je stigao iz Ministarstva:

- U mandatu bivšeg ministra Pave Barišića, Ministarstvo nauke i obrazovanja je 27. januara 2017. godine primilo dopis Udruženja branitelja sa zahtevom za verifikacijom muzičko-scenske predstave "Bitka za Vukovar – kako smo branili grad i Hrvatsku". U skladu sa propisima, Ministarstvo je zatražilo stručno mišljenje Agencije za vaspitanje i obrazovanje u čijoj je nadležnosti stručna procena.

- Ministarstvo je primilo pozitivno stručno mišljenje Agencije za vaspitanje i obrazovanje koje je potpisala tadašnja direktorka Jadranka Žarković Pečenković pa je na osnovu tog mišljenja tadašnja pomoćnica ministra Sanja Putica potpisala saglasnost za sprovođenje planiranih aktivnosti. Dakle, stručnu procenu napravila je Agencija za vaspitanje i obrazovanje u čijoj je to nadležnosti pa Vas za više informacija upućujemo da se obratite Agenciji za vaspitanje i obrazovanje - upućuju nas iz Ministarstva, ali i informišu da su nakon našeg pitanja zatražili informaciju od škole koja samostalno odlučuje o izvođenju programa.

- Od direktorke smo dobili informaciju da je program održan u školi s početkom u 19 sati, a to znači posle nastave i ulaz je bio slobodan pa isti nije bio namenjen učenicima škole, već građanima, a organizator je bio Mesni odbor Žrnovnica. Škola je prema rečima direktorke dozvolila održavanje programa, kao što to čini inače, na osnovu mišljenja Školskog odbora s obzirom da u mestu nema drugih prostora u kojima bi se održavala muzička i druga kulturna događanja. Školski zbor nije nastupao u programu, deca su nosila zapaljene sveće na pozornicu i uz saglasnost roditelja koji su prisustvovali programu - napominju iz Ministarstva.

Snimak slušajte klikom na ovaj link.

Škola se pohvalila događajem na portalu

Gotovo identične rečenice čuli smo od Matije Šitum, direktorke škole. I ona ističe kako nije reč o školskom sadržaju, ali nesumnjivo su mu prisustvovala brojna deca kojoj se i Plavšić često obraća. Nesumnjivo je i da se škola na veb stranici pohvalila Plavšićevim i Mrkuševim predavanjem održanim za meštane, ali kako lepo piše na portalu škole, i za učenike.

Ali, resorno Ministarstvo i Agencija za vaspitanje i obrazovanje prezrivo su pljunuli na pedagogiju i zaključili kako je dovoljno biti svedok nečega da bi se o tome pričalo deci. Nezavisno od načina na koji se priča, selektivnosti činjenica i brutalnosti izgovorenog. Ovde se, uostalom, u pauzama između ratova tradicionalno odgajaju novi ratnici.

Govorimo samo istinu

Oglasio se i Plavšić. Kaže da Markuš i on u predstavi govore "samo istinu" i s njom obilaze svet. Pohvalio se s više od 90.000 gledalca u 197 gradova u Hrvatskoj i svetu. Predstavu naziva izrazito antiratnom i dodaje: - Deci i gledaocima na kraju govorimo da na sve moguće načine izbegavaju sukobe i da ih rešavaju mirnim putem i dogovorima. Takođe u svakoj predstavi napominjemo da je više hiljada pripadnika srpske nacionalne manjine branilo Hrvatsku zajedno s nama, promovišemo mir i suživot, a ja posebno ističem da svi mi katolici i vernici moramo da oprostimo, ali da ne smemo nikada da zaboravimo rat koji je stvorio slobodnu Hrvatsku.

Poslao je i linkove na tekstove o Ružici Markobašić, trudnici ubijenoj na Ovčari, neimenovanim ratnim silovateljima koji žive i rade u Vukovaru, zatim neke od negativno intoniranih izjava srpskih zvaničnika o Hrvatima. Plavšić se poziva i na dopuštenja prosvetnih vlasti, ističe kako je njihova predstava prilagođena učenicima viših razreda osnovne i srednjih škola. Posebno je zanimljiv deo u kom priznaje da na početku učestvuju učenici nižih razreda i to "izvođenjem plesno-pevačkih tački", ali zatim, a u skladu s nečim što naziva "Detaljnim planom organizacije", treba da budu "odvedena u zasebnu prostoriju s osveženjem, a u kojoj s njima do kraja predstave treba da bude jedna ili više odraslih osoba. Na kraju predstave pozivaju se na pozornicu radi zajedničkog fotografisanja, a potom odlaze s roditeljima svojim kućama."

Premala deca

U Žrnovnici, međutim, sva deca u publici bila su mlađa od 16 godina, a kako smo videli na nekim snimcima koje posedujemo, među njima je sigurno bilo učenika nižih razreda.

Biće da je rat magična reč pred kojom nestaje sva navodna briga za osetljivost dece, inače i te kako prisutna u svakodnevici, zaključuje novinar Indexa.

Snimak možete slušati kad kliknete na ovaj link

(Telegraf.rs / Izvor: index.hr)