Radovan je prvi put postao otac u 61. godini: Ima 5 dece, a jednoj ćerki je dao posebno ime

Iako je dogurao do penzije i poznih godina, za Radovana Vulanovića iz Nikšića život je praktično tek počeo. U 61. godini u naručje je uzeo svoje prvo dete.

- Tatinu. Dao sam joj to ime jer je ona meni dala ime tata. Tek sam osetio dečiju radost kad je dete počelo da me dodiruje rukama po licu - priča za TV Vijesti Radovan Vulanović.

Preporučujemo

Tatina ga je osokolila, pa je brzo dobila društvo - sestru Rosu i braću Bogdana i Vidoja. Radovan, ipak, kaže da ima petoro dece, jer pastorka Bora ni po čemu ne odvaja i s ponosom kaže da je najstariji sin najbolji đak. Punu kuću potomaka nije mogao ni da sanja.

- Bio sam u braku 28 godina i nismo imali dece. Bez žene sam ostao kad je imala 46 godina i ja sam mislio da se neću ženiti više, ali sve je u božijim rukama. Za rednih pet slava 4 krštenja. Kolike su to emocije? Pa, to me vratilo - kaže ponosni otac.

I dalo novu snagu inače vrednim rukama koje ceo život nešto stvaraju. Braća Vulanović u Nikšiću i šire poznati su po svom umetničkom daru, a Radovan koji pravi ikone i ukrase od drveta, na imanju u selu Laz bavi se poljoprivredom jer ne dozvoljava da deca u bilo čemu oskudevaju. Ostale obaveze prepušta tridesetak godina mlađoj supruzi.

- Što se tiče škole, to bolje može supruga. A meni lakše pada kad odem, pa nešto fizički radim i znam da to privređuje mojoj porodici. Vazda treba nešto raditi i ne gledati tuđa posla - kaže Radovan.

Tome uči i decu, za koju kaže da su vredna i da su nasledila njegov dar za crtanje. Pet puta godišnje raduju se poseti manastirima.

- Sa decom volim da idem u crkvu. Oni su tamo mirni, osećaju da je to nešto fino - kaže Radovan.

Deca su srećna što ih je puno i nisu ljubomorna, iako se zna ko ima najposebnije ime za koje pitaju svi drugari.

- Kad im se predstavim oni pitaju ko ti je dao to ime, zvuči kao da si tatina princeza - kaže Tatina.

A jesi li?

- Jesam - odgovara ona.

Sedamdesetdvogodišnjem Radovanu ne smeta što kada dođe po dete u školu učiteljice pitaju da li mu je deda. Naprotiv, kaže da živi bolje od svih svojih vršnjaka, pošto tek proživljava ono što su oni u mladosti.

- Dao bih savet svima da ne čekaju moje godine, a ako su ih dočekali - da isto potraže nafaku (sudbinu) - zaključuje Radovan.

(Telegraf.rs)