Hrvatski istoričar: Srpska slava je potekla iz Lepenskog vira, ali to smeta autošovinističkoj eliti

Balkanci se ne slažu oko mnogih stvari a najviše oko prošlosti. Ne postoji samo sukob nacionalnih istorija, već i u samim nacijama okršaji posebnih škola mišljenja. Tako u Srbiji na jednoj strani stoji škola koja zagovara autohtonost Srba na poluostrvu, nasuprot kojoj je pristup koji zastupa ideju o doseljavanju Slovena na Balkan.

Naučni dijalog odavno je iz akademskih krugova prešao na društvene mreže kroz tehnologije 21. veka. Tu snaga argumenata ustupa mesto uvredama, gde često glavnu reč u ratu "pseudoistoričara" i "mejnstim istoričara" vode neobrazovani. Već uzburkanu vodu dodatno je uznemirio omiljeni Hrvat u Srbiji, katolički teolog i doktor istorijskih nauka Goran Šarić, koga je Telegraf poveo na izvor debate (i evropske civilizacije) Lepenski vir.

• Iznosite veoma popularne stavove u delu srpske javnosti. Da li je na svim mestima tako?

U Srbiji je reakcija ispočetka bila pozitivna, međutim, onda je u ovom establišmentu naučnom, uglavnom sa Filozofskog fakulteta a i nešto ove strane agenture, krenuli su napadi na mene. U Srbiji 99 odsto reaguje fenomenalno, ali i ekipa oko Filozofskog fakulteta i mejnstrim istorijografija zadavala je dosta niske udarce. Napadi idu od ove elite, bilo srpske, bilo hrvatske, koja ima neke svoje interese, i onda im smeta kada se u te interese, dogme i narative dira.

• Zbog čega vas osporava deo akademske javnosti?

Te teze imaju svoje implikacije. Prva teza, recimo, da je ovde na Balkanu nastala najveća i prva evropska, možda i svetska civilizacija, ima neke implikacije. Implikacije su: ako smo mi potomci jednim delom tih ljudi, onda smo mi svetu ili barem Evropi darovali civilizaciju. To je bio veliki problem, jer je u srpskom društvu na snazi jedan autošovinistički narativ. On je ušao u najšire pore društva i ljudi toga nisu svesni.

- Na primer, ovde se kaže: "samo u zemlji Srbiji", i uvek ide nešto loše. Znači, ne valja rupa na putu - samo u zemlji Srbiji; pokrade neki političar- samo u zemlji Srbiji. E taj autošovinistički narativ proizilazi pre svega iz institucija: Filozofskog fakulteta i drugih u Beogradu, Srpske akademije nauka i umetnosti... tzv. Srpske akademije nauka i umetnosti, i onda je to problem. Kad god se priča nešto afirmativno o Srbima onda tu nastaje problem. Recimo, mi znamo da su 22 rimska cara rođena na srpskom etničkom prostoru. I sada ako u 7. veku nije bilo potpuno i masovno doseljavanje koje je potpuno izbrisalo dotadašnju populaciju, onda su ta 22 rimska cara delom i potomci Srba. Jer su i Srbi delom potomci tih ljudi. I onda tu nastaju problemi to su te implikacije koje njima smetaju.

• Danas svako može na internetu da tvrdi bilo šta i daje tome snagu naučne činjenice. Kojom se Vi metodologijom koristite da bi došli do zaključaka?

- Nauka napreduje u jednoj stalnoj napetosti između skepticizma i otvorenosti prema novim idejama. Kad klatno prevagne prema otvorenosti onda tu prođe svašta što je pseudonaučno i što možda nema utemeljenje. A ako klatno prevali na skepticizam onda nema novih otkrića. Ja radim na način da konsultujem radove i knjige svih svetskih autoriteta, i čitam sve što pišu domaći autori- kritički naravno. Onda iz toga izvlačim ono što je činjenica. Znači, činjenica je da je nađen taj skelet, i da je on ta haplogrupa.

- Kako ćemo mi to interpretirati to je druga stvar. Na svojim predavanjima uvek kažem: ovo kaže mejnstrim nauka, a ovde se ja sa njom razilazim, ako se razilazim. Uvek naglasim do kud se slažemo, jer se uglavnom u 90 odsto i više slučajeva slažemo. Tu su od prilike 5 odsto stvari sporne, i neke interpretacije.

- Tako daleka prošlost je podložna interpretacijama. Ja ne mogu tvrditi 100% ovo je naš predak, ali kada idemo interdisciplinarno, kada konsultujemo antropologiju, recimo, doktora Srboljuba Živanovića koji kaže to je taj antropološki tip. Ako uzmemo genetiku i vidimo da imamo I-2 naše dinarske genetike ovde, pa vidimo nekakve običaje, pa vidimo nekakvu arhitekturu, pa imamo nekakva predanja, onda pomalo slažemo taj mozaik. Kritički pristupam svakom izvoru, svakom podatku i svakom radu. Imamo egzegezu i hermenautiku. Egzegeza kaže kako je neki izvor nastao, u kojem kontekstu i u kojim istorijskim okolnostima. Hermenautika kaže šta je pisac hteo da kaže u tom tekstu. Kad tim metodama pristupimo pravilima logičke argumentacije onda vidimo šta je interpretacija a šta činjenica.

• Kao odgovor na "mejnstrim" nauku javlja se "alternativna" nauka. Nacisti su svoj režim zasnivali na izmišljenoj- pseudonauci. Na koji način može da se izbegne opasnost da alternativna nauka dovede do mračnih posledica u ljudskoj civilizaciji?

Tako je. S tim što je vrlo labava definicija šta je nauka a šta pseudonauka. Nekada put do naučne hipoteze ide potpuno nekakvim smerom koji je iracionalan. Na primer, DNK preko koga određujemo haplo gupe ovih skeleta otkrili su Frensis i Kirk koji su bili pod uticajem droga. Konkretno LSD-a. Na primer, August kekil otkrio je formulu benzena tako što je sanjao nekakve zmije koje jedna drugoj jedu rep.

- Često su očevi osnivači neke nauke bili laici za to područje. Čarls Darvin je bio teolog, a otac je moderne biologije. Lejel koji je otac moderne geologije bio je pravnik. Put do naučne istine nemoguće je zaustaviti. Bolje je da to radi struka, a ako nekada struka ne radi onda to radi laička javnost. Nekada dođe do interesantnih otkrića, to je ono što kaže u Svetom pismu: "budete li vi ćutali, kamenje će progovoriti". U Lepenskom viru kamenje vrišti ako ima neko da čuje.

Lepenci su kult predaka svetkovali uz ognjište što danas rade Srbi na slavama

Kultura Lepenskog vira nastala je pre oko 11500 godina, i njeni ostaci se nalaze duže cele Đerdapske klisure. Ova se kultura razvijala u fazama što nam govore jasno izraženi arheološki slojevi, ali i promene u načinu izrade predmeta za svakodnevnu upotrebu kao i načina sahranjivanja. Sam lokalitet u poslednjem trenutku je iskopao i evakuisao doktor Dragoslav Srejović pre nego što je originalno nalazište potopio Dunav čiji je nivo počeo da raste sa završetkom izgradnje HE Đerdap 1972. godine.

• Šta možete reći o sudbini Lepenskog vira?

Od 1965. čuveni arheolog Srejović je ovde istraživao. Uspeli su koliko su uspeli. Kao i Vinča od koje danas postoji samo 1% koji je istražen, gde je veliki deo Vinče deponija, tako smo i ovo na žalost potopili. Tu ne samo našu nego i evropsku i svetsku kulturnu baštinu. Ovo što se danas vidi je preneseno, jer je (celo naselje) nekada bilo dole bliže reci na originalnoj lokaciji. Ovo su te kuće, kružni isečci pod uglom od 60 stepeni. Tu Srejović i nije možda dao najbolju procenu oko toga, to ostaje i danas na arheolozima i nama da otkrijemo. Međutim i po tim kućama vidi se jedna pravilnost izgradnje i vidi se da su ti ljudi poznavali i arhitekturu i matematiku, a osim toga u kasnijoj fazi lepenskog vira imamo i trg a trg je začetak grada.

• Preko Dunava nalazi se planina Treskavica, kako su stanovnici Lepenskog vira vršili proračunavanja na osnovu kojih su gradili svoje kuće i naselje?

Oni su imali potpuno drugačiju filozofiju nego mi danas. Mi danas vidimo neko mesto i udarimo zgradu. Oni su se uvek prilagođavali prirodi. Imali su to pravilo- kako na nebu tako na zemlji. Kako dole tako gore. Tako da su oni na neki način preneli na svoj sakralni prostor, to je bila ta stena. I prema njoj, i po uzoru na nju, izgradili i svoje kuće i svoje naselje. Niti Lepenci, niti Vinčanci niti Iliri pa sve do Slovena niko nije imao hramove, nego su imali te svete prostore, koji su bili ili nekakve planine, ili nekakvi hrastovi u centru sela. A hramove imamo tek u poslednjoj fazi slovenske religije pre primanja hrišćanstva. Tek kada Sloveni dolaze u sudar sa sve agresivnijim hrišćanstvom imaju prve hramove, do tad ne. Tako da je za njih cijeli svjet je svet. Kao što ljepo naš jezik i kaže.

• Šta vam govori ognjište kao centralni element kuće i običaj sahranjivanja pokojnika ispod praga?

Imate tu tradiciju u Srbiji i nakon primanja hrišćanstva. Identično se zadržava sahranjivanje pokojnika ispod praga. Imamo ognjište (koj je) sveto. Kasnije imate to kod Ilira - Lar kućno božanstvo. U Dalmaciji se to mesto gde se čuva hrana i dan danas zove sular, ili slar. To je mjesto gdje oni drže hranu koje je posvećeno tom Bogu hrane, Bogu zaštitniku kuće. To je ta veza sa precima. Jer verovali su drevni Sloveni, a i ti naši još stariji preci, da nekad i predak ili božanstvo vas može posetiti kroz goste. Onda se tu javlja i kult gostoprimstva i to vam je slava. Slava vam je kult gostoprimstva i kult pretka u jednom. Do danas se Slava zadržala jedino kod Srba.Mi ovde vidimo ognjište što je već začetak Slave, jer je ognjište ujedno i sakralni prostor. Pošto je vatra na nebu Sunce, u vazduhu je munja, na zemlji je oganj. Ima opet tu svoju trojstvenu ulogu, kao i voda. Kao i ove kuće koje su na nekakvoj trouglastoj osnovi.

• Lepenski vir je kultura koja je trajala skoro 4000 godina, a ovo je naselje malo. Kako su rešavali problem prenaseljenosti?

Oni su u prvoj fazi (na ovom mestu) imali tek nekoliko porodica, a u kasnijoj fazi bilo je stotinjak članova. Ovo nije bio jedini lokalitet, oni su se širili uz Dunav. Ono što je ovde interesantno to je takozvana beogradska konfluenca ili sedmorečje. To je tih 7 reka koje su bile reke života i na njima se razvio život. Odatle se život samo širio u svim pravcima otuda. Išli su gore prema Karpatima, tamo su dobijali neke rude. Išli su prema Avali, tamo su uzimali druge. U kasnijoj fazi dolaze do mora, jer mi ovde već nalazimo morske školjke. Na drugu stranu širili su se do Alpa, pa i dalje prema Poljskoj i Dalmaciji. Svuda su išli, a ovo su izabrali jer Đerdapska klisura ima svoju mikro klimu. I oni surovi uslovi koji su vladali u tadašnjoj Evropi (posle kraja ledenog doba) ovde nisu bili toliko izraženi.

• Na osnovu čega vi tvrdite da je kultura koja je nastala ovde starija od one nastale u takozvanom Plodnom luku koga čine reke Tigar, Eufrat, pobrđa Anadolije i Sredozemno more?

Zato što su mnogi artefakti pronađeni ovde stariji nego oni pronađeni tamo. Na primer, najstariji sir vam je nađen danilo-hvarskoj kulturi stariji je skoro 4000 godina od onog u Egiptu. Samo jedan grob u Varni ima više zlata nego celi svet za tu epohu, a pripada vinčanskoj civilizaciji. Onda, Srbija kao zemlja ima najviše predantičkih nalazišta na svetu. Pismo koje nalazimo u Vinči je starije, a imamo i piktografsko i fonetsko pismo već u Vinči. Vodeći svetski autoriteti poput Harolda Harmana, Marka Merlinija, Jana Vilsona kažu da je prva pismenost nastala u Vinči. I mnoge druge stvari, kao što je prva kuća sa centralnim grejanjem nađena je u Babskoj kod Iloka, odnosno kod Bačke Palanke. Što god je najstarije nađeno je ovde. Najstariji urbanistički plan u Blagotinu, najstariji hleb... ako su svi ti pronalasci stariji nego u Sumeru onda zaključujemo da je ova civilizacija prethodila onoj. Pogotovu što prikaz osnovnog sumerskog božanstva onog ribolikog 4000 godina ranije nalazimo ovde.

Evropa migranata i Evropa starosedelaca

• Deo naučnika u Srbiji zastupa tezu da je kultura Lepenskog vira nastala dolaskom populacije sa Bliskog istoka. Da li je na osnovu načina sahranjivanja mogu da se izvuku zaključci o migracijama?

U Lepenskom viru nalazimo razne metode sahranjivanja. Neke od njih vuku poreklo još iz kamenog doba. Neke u kamenom dobu ne nalazimo toliko često. U fetalnom položaju nalazimo pokojnike sahranjene još kod Neandertalaca. Najnovija otkrića pokazuju da je Kromanjonac, koji je direktan predak Dinarca, prisutan ne kako smo pre verovali, pa i ja isto, četrdesetak hiljada godina nego preko 200. To je autohtona populacija Evrope koja je stvorila Lepenski vir, koji se mešao nešto sa Neanertalcom. I zato smao mi ovde u Evropi imamo preko 2% gena Neandertalaca. I nije sporno da je Balkan pa i Lepenski vir bio mesto susreta ljudi koji su dolazili sa istoka. Moramo znati da je tada u današnjoj Turskoj- Maloj Aziji- postojala kultura kasnije civilizacija srodna ovoj. Današnja politička klima je takva da pokušava stvoriti nekakvu novu Evropu stapajući migrante i starosedeoce. Zato je tim arheolozima i istoričarima važno da dokažu da je prva evropa bila miks toga. Ne. Prva Evropa bila je Evropa Kromanjonca, Evropa Dinarca, Evropa Panonca, Evropa naših direktnih predaka.

• Kakve veze imaju pronađeni grobovi Lepenskog vira?

Ovaj ovde pokojnik nam je vrlo važan zato što je on sahranjen u "lotos položaju". To je položaj koji nalazimo u Indiji, znači nalazimo ga svugda gde postoji hinduizam. A ko je doneo vede i Hinduizam u Indiju? Doneli su ih Protosloveni, ili kako su ih nekada zvali Arijevci, Indoevropljani, koji su provalili u Indiju nekih 1500 godina prie Hrista. To su uglavnom bili muškarci, nije bilo toliko žena i dece i doneli svoj jezik. Ako mi uzmemo Sanskrit kao najstariji jezik veda.

• Na koji se način po vama lepenska kultura razvila u evropsku civilizaciju?

Ta stara Evropa u kasnijoj fazi, što je nakon Lepenskog vira u fazi Vinče, postaje jedan jedinstveni politički i civilizacijski prostor. I to je prvi put u stvari da je nastala, uslovno možemo reći, Evropska unija. Ta stara Evropa bila je naseljena potomcima ovih Lepenaca i Vinčanaca koji su slavili riboliko božanstvo. Kada su preci današnjih Zapadnjaka, Protokelti i Protogali, provalili u tu Evropu završno pre negde oko 4000 godina oni su mušku populaciju te stare Evrope smanjili za 12 puta. Izvršili su genocid. Imate u mnogim časopisima stručnim da su to bili možda najnasilniji u ljudskoj istoriji. Oni kada su došli ovde zavladali su uglavnom zapadom Evropom, dok su ovde u  dinarskom lancu u zabačenim prosotrima nastavili da žive potomci prvih Evropljana. Međutim oni iako su smanjili mušku populaciju za 12 puta, žensku populaciju nisu smanjivali. Majka je i dalje ostala iz te prve Evrope i ona je svojoj deci delimično prenosila jezik pa su otuda mnoge paralele iz protokeltskog i slovenskih jezika.

• U čemu je bila prednost osvajača u odnosu na starosedeoce?

Prema onome što danas neki naučnici tvrde, ti došljaci koji su došli i uništili tu staru Evropu imali su tu mutaciju uz pomoć koje su mogli variti mleko i mlečne proizvode dok su kod nas mlečne proizvode jela samo deca. I kada se desi onda neka katastrofa kad ne rode usevi onda oni imaju tu jednu prednost. Drugi razlog zbog koga su oni bili toliko nasilni je bio taj što su oni bili stepski konjanici, konjički narod koji dolazi iz južne Rusije. A narod koji je po ceo dan na konju je sam po sebi agresivniji, jer potrebna je snaga da se konj obuzda. Oni su došli konjima, mada i Lepenski vir poznaje konja ali ne u toj meri, oni (došljaci) su praktično živeli na konjima. Ti konjanici su išli uz rečne doline i reke i nametali svoju vlast. To nije počelo u vreme Lepenskog vira nego u kasnijoj fazi Vinče, što kulminira u onoj fazi koju znamo kao Vučedolska kultura.

Kada se na mestu poput Lepenskog vira čuje šta Goran Šarić ima da kaže naučne teorije dobijaju drugu dimenziju i samo nalazište je pravo čudo. On tvrdi da je balkanski prostor istorijski iznedrio 6 naučnih i tehnoloških revolucionara pre pojave Nikole Tesle. Danas je jasno da su točak, početak rudarstva, i pripitomljavanje životinja nastali ovde. Naš sagovornik tome dodaje i pronalazak pisma i metalurgije. On ipak upozorava da se izbegne brzopleto i akademski nepotkovano donošenje zaključaka, a kako kaže uvek je spreman za debatu sa kolegama koje se ne slažu sa njim.

Ceo intervju sa Goranom Šarićem pogledajte na You Tub kanalu portala Telegraf.rs:

(Đorđe Radivojević)