Pad aviona koji je pre 38 godina Jugoslaviju zavio u crno: U uspomenu na oca, Maja je počela da leti

Na današnji dan pre tačno 38 godina, Jugoslaviju je pravo sa neba pogodila vest o tragediji koja se dogodila na Korzici. Avion jugoslovenske kompanije Inex-Adria na letu iz Slovenije 1. decembra 1981. godine prerano je počeo da se spušta i udario u planinu. Poginuli su svi putnici, njih 173 i sedam članova posade. Jedan od njih je i kopilot Franc Terglav koji je sa sobom u kokpit doveo i 11-godišnjeg sina Tomaza. Iza Terglava je ostala ćerka Maja koja je za Telegraf.rs navela da joj otac i dalje nedostaje i ispričala po čemu ga najviše pamti.

Dva dana nakon što je u Jugoslaviji proslavljen Dan republike, dogodila se najveća tragedija jugoslovenskog vazduhoplovstva. Ujedno, ovo se smatra jednom od najvećih avionskih nesreća ikada.

Avion je krenuo sa aerodroma Brnik (danas nosi naziv "Jože Pučnik") u Ljubljani ka Ajaču u jutarnjim satima.

Čitav let te 1981. izgledao je je sasvim normalno, sve dok se nije našao iznad Ajača, gde je kružio preko stenovitih padina i spuštao se polako prema moru do piste. Čak i 38 godina kasnije, tačan uzrok tragedije nije utvrđen.

Jedna od istraga utvrdila je da je pad najverovatnije uzorkovao nesporazum između posade aviona i kontrole leta. Kontrola leta je navodno smatrala da se avion nalazi iznad mora, te su posadi aviona naložili da počne sa postepenim spuštanjem letelice.

Međutim, avion se još nalazio iznad kopna, a piloti su prvi put leteli na Korziku. Krilo aviona je udarilo u vrh planine, nakon čega je došlo do rušenja aviona.

U tačno 8.53 sati avion je udario u vrh planine San Pietro. Da je leteo samo malo više, tragedija bi sigurno bila izbegnuta.

Svih 180 putnika poginulo je na licu mesta, a crna kutija zabeležila je poslednje reči pilota: "Gotovo je".

Posada

Pilot aviona bio je Ivan Kunović. Bio je iskusan pilot koji je svoju licencu dobio 16. aprila 1968. godine na Jugoslovenskoj akademiji vazduhoplonih snaga. Bio je kvalifikovan da upravlja letelicama kao što su F-84, T-33 u F-86.

Za kompaniju Index-Adria (preteča Adria ervejz) počeo je da radi 1970. godine, a iste godine je postao i prvi kapetan letelice DC-9.

Kunović je u trenutku nesreće iza sebe imao ukupno 12.123 sata leta, uključujući i 5.672 sati u avionu DC-9.

Kopilot je bio 40-godišnji Franc Terglav koji je svoju licencu dobio 11. novembra 1981. Iza sebe je imao 2.213 sati leta.

Njegova ćerka Maja Meško imala je samo dve godine kada su njen otac i polubrat doživeli užasnu nesreću. Oca malo pamti, a za Telegraf.rs ispričala je šta zna o njemu.

- Moj tata Franc Terglav je bio iskusan pilot, instruktor, kao i pilot na avionima poslovne avijacije. Osamdesetih godina je počeo da radi u Index Adriji. Kada se 1981. godine dogodila nesreća imala sam dve godine i tri meseca. Oca pomalo pamtim, ali uglavnom po pričama majke i bake. Moja baka i ja smo mnogo vremena provodile zajedno jer sam je podsećala na njenog Franca - kaže ona.

Kako je dodala, dugo nije shvatala da njenog oca i polubrata više nema.

- Imam drage uspomene na oca, još uvek mi nedostaje, ali život ide dalje - navela je Maja Meško i dodaje da je "letenje u njenoj krvi", te je nakon studija položila ispit za let u sportskom avionu.

Olupina ležala na mestu nesreće do 2008.

Mučan proces identifikacije žrtava trajao je dugo. Identifikovano je 147 žrtava, dok su ostale proglašene nestalim, a posmrtni ostaci su sahranjeni 22. januara 1982. godine u Žalama.

Ne samo da uzorci nesreće nisu bili utvrđeni, već su na planini ostavljeni olupina aviona, lične stvari putnika, pa čak i neki posmrtni ostaci sve do 2008. godine.

Jedna grupa spasilaca je 2008. godine otišla na mesto nesreće gde je pronađen deo posmrtnih ostataka poginulih. Godinu dana kasnije, u Ljubljani je održana komemoracija, gde su i sahranjeni.

Porodica Cerar izbegla tragediju

Tragedija je pogodila sve Slovence i Jugoslovene. Živote su izgubile čitave porodice, roditelji sa decom, bake i deke sa unucima. Na listi poginulih nalaze se porodice iz Ljubljane, Maribora...

Pored 11-godišnjeg Tomaza, kog je otac poveo na prvi let, poginulo je još nekoliko dece. Među njima su Božo Čibej (9), Saša Thaler (9), Nejc Vidmar (4) i Tomaz Zorman (12).

Jedna od glasina koja se pojavila u godinama kasnije bila je jedan dečak mogao da preživi, ali da je spasiocima, zbog nepristupačnog terena, trebalo previše vremena da stignu do njega.

Inače, porodica slovenačkog premijera Mira Cerara imala je više sreće. Da se njegova sestra Vesna nije razbolela veče pre leta, njegovi roditelji Zdenka i Miro takođe bi se našli na letu, koji su na kraju otkazali.

Kao i svake godine, i ove će u Sloveniji da bude obeležena godišnjica tragedije, a biće položeni i venci na zajednički grob u Žalama.

(N. Z./ n.zdravkovic@telegraf.rs)