Hrvati usvojili nove praznike, tiču se rata '90-ih: I Srbi su tad slobodni
Hrvatska od iduće godine Dan državnosti ponovno obeležava 30. maja, a uveden je i novi praznik - Dan sećanja na žrtve Domovinskog rata i Dan sećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje 18. novembra. Oba će biti neradni dani, odlučio je danas Hrvatski sabor. Za praznike koji su vezani za ratove 1990-ih slobodni će biti i Srbi koji žive u ovoj zemlji.
Dan državnosti 30. maja slaviće se na datum kada je 1990. kada je, kažu iz Sabora, "konstituisan prvi višestranački sabor i kada je Hrvatska simbolički raskinula s komunizmom". Poslednjih 18 godina Dan državnosti salvio se 25. juna, dok je 30. maj bio Dan Hrvatskog sabora na koji se radilo.
Što se novog neradnog dana tiče, je pre mesec dana najavljeno da će Sabor uvrstiti kao novi praznik Dan sećanja na žrtve Domovinskog rata i Dan sećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje 18. novembra, vukovarski gradonačelnik, Ivan Penava, rekao je kako je to "važan iskorak u očuvanju hrvatske istorije i sećanja na sve žrtve velikosrpske agresije".
- U smislu očuvanja vrednosti u Domovinskom ratu radi taj toliko željeni iskorak u smislu učvršćivanja tih vrednosti, omasovljenja obeležavanja Vukovara kao centralne tačke u stvaranju Republike Hrvatske - rekao je Penava, preneo je HRT.
Ironija leži u tome što po novom zakonu ni Srbi koji žive u Hrvatskoj takođe neće raditi na ovaj "dan sećanja na žrtve velikosrpske agresije". On se i ranije obeležavao u Vukovaru, ali nije bio neradni dan za celu zemlju.
Državni praznici i neradni dani su: Nova godina, Bogojavljenje ili Sveta tri kralja, Vaskrs i Vaskršnji ponedeljak, Tijelovo, Praznik rada, 1. maj, Dan državnosti, Dan antifašističke borbe, Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja, Velika Gospa, Svi sveti, Dan sećanja na žrtve Domovinskog rata i Dan sećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje, Božić i Sveti Stefan.
U kalendar su uvršteni i Dan međunarodnog priznanja Hrvatske i Dan mirne reintegracije hrvatskog Podunavlja, Dan Europe i Dan pobede nad fašizmom, Europski dan sećanja na žrtve totalitarnih i autoritarnih režima - nacizma, fašizma i komunizma. U tom je kalendaru i Dan sedinjenja Međimurja s Hrvatskom.
Dobra stvar je što je izmenama Zakona o praznicima doneta i odluka da hrišćanski koji slave Vaskrs po julijanskom, tj. starom kalendaru dobijaju pravo da ne rade na ponedeljak nakon Vaskrsa, odnosno na drugi Vaskrs, uz pravo na naknadu plate. Precizirana su i prava vernika islamske, odnosno jevrejske veroispovesti vezana za pravo na plaćeni neradni dan u slučaju kada pojedini verski praznici traju nekoliko dana.
Izmene Zakona o blagdanima stupaju na snagu 1. januara iduće godine.
(Telegraf.rs/Index.hr)
Video: Tubić: Pacijenti su svesni, hemodinamski stabilni
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Srbija
Opet oni o Srpskoj agresiji? U drzavi koja se zvala Jugoslavija? Samo laz i laz kod ustasa. Kad ustasa prica o agresiji onda znas da im nista pomoci ne moze. Sopstveno zlo ih ubija, sve ih je manje.
Podelite komentar
Sexo
1990-tih je bio progon iz hrvatske gradjana koji nisu Srbi pa im je i to islo kilavo i morao je NATO aminovati. Da je bila veliko Srpska agresija ne bih vas bilo.
Podelite komentar
Odin
Kod hrvata ništa novo; opet sebe ubeđuju da su bili žrtve agresije, a ne pobunjenici u SFRJ koji su svoje sugrađane, srbe, proterali sa ognjišta.Ustaštvo u novom obliku sve više postaje njihova državna politika.
Podelite komentar