Ispovest Splićanina koji je bio u misiji u Avganistanu: Jedino vredno je plata, sve ostalo je pakao
Pripadnik Specijalnih snaga Hrvatske vojske Josip Briški (27) iz Sesveta preminuo je od teških povreda zadobijenih u napadu na vozilo u Kabulu. On je bio pripadnik 10. hrvatskog kontingenta u NATO misiji potpore miru, "Resolute Support", u Avganistanu. Teško povređeni vojnik preminuo je juče oko podneva. Bio je angažovan na poslovima savetovanja Avganistanskih sigurnosnih snaga.
Kako navode mediji, teško povređenom Briškom ukazana je maksimalna medicinska pomoć u američkoj bolnici u Bagramu, ali zbog težine povreda nije mu bilo spasa. Talibani su preuzeli odgovornost za napad.
Ovaj napad sigurno će otvoriti mnoga pitanja, a prvenstveno pitanje opstanka hrvatske misije u Avganistanu, odnosno kako će hrvatska javnost reagovati na činjenicu da su tamo počeli da ginu i pripadnici Hrvatske vojske.
Jedan od onih koji je učestvovao u misiji u Avganistanu je i 35-godišnjak iz Splita koji je pre nekoliko godina bio u Kabulu kao pripadnik HV-a, u sklopu hrvatske misije.
- Onog trenutka kad sam kročio nogom u Avganistan, rat u toj zemlji više mi nije bio apstraktan, nego konkretan. Najveća je opasnost pretila od prerušenih talibana, koji su se odevali u vojne uniforme avganistanske vojske ili policije. Tako nikada nisi mogao znati ko je ko. Vladalo je veliko nepoverenje i ta činjenica da se oni presvlače i maskiraju u avganistansku vojsku, unosila je veliku nesigurnost u sve nas - kaže sugovornik "Slobodne Dalmacije" koji je iz razumljivih razloga želeo da ostane anoniman.
I sam je svedočio raketnom napadu.
- Bio je to napad na vojni kamp "Dark Horse" (Crni konj) i moram reći da je bilo jako neugodno. Sve je letelo u zrak, bilo je užasno i uz neverojatnu sreću niko nije povređen. Sada su u Avganistanu najopasniji bombaši samoubice, kojih nije bilo u vreme sovjetske invazije na tu zemlju. Nikad ne znaš ko šta nosi ispod odeće i svi su ti sumnjivi. Nikad ne znaš gde će da eksplodira - govori sagovornik.
On smatra da je vojna misija u Avganistanu totalni promašaj.
- Ne možeš da uvedeš demokratiju u zemlji u kojoj je demokratija nepoznata. Tamo vladaju plemena i njihovi zakoni i tako već hiljade godina. Ne možeš demokratiju da uvedeš u zemlju u kojoj nema bankomata i gde stanovnici ne znaju šta je to. Gde nema asfalta, koji je za njih takođe apstraktan pojam, i gde su samo pustinja i pesak i gde nema pitke vode - mišljenja je 35-godišnji Splićanin.
Jedino zbog čega se isplatilo otići u Avganistan bilo je novčano primanje.
- Plata je bila vrlo zadovoljavajuća, ali nije sve u novcu. Postojala su i osiguranja u slučaju smrti ili povređivanja. Mislim da bi u slučaju smrti porodica preminulog pripadnika HV-a trebalo da dobije 380.000 kuna (nešto više od 50.000 evra), a za ranjavanje se ne sećam iznosa. To je zavisilo od težine povrede. I ekipa s kojom sam bio u Avganistanu bila je odlična. Ipak, to je jako opasna zemlja, kao i taj posao. Kad se izlazi van kampa, obavezno moraš na sebi da imaš kacigu, pancir i da budeš u blindiranom vozilu - kaže bivši učesnik misije u Avganistanu.
(Telegraf.rs/Slobodna Dalmacija)
Video: Željka Bojić je jedna od njih, ona čeka na transplantaciju jetre i ima samo jednu poruku
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Miki
Sta ces tamo?
Podelite komentar
Зоран
Шта тражите тамо ви Хрвати и Црногорци.То је туђа земља и они се боре за њу шта очекујете да окупаторе дочекују цвећем
Podelite komentar
Rasa
Nije vam valjala okupatorska JNA.
Podelite komentar