Violeta iz prstiju "toči" najveću duhovnu lepotu: Popovi su je gledali i s podozrenjem, a sada je veoma poštuju (FOTO)

"Bog bira ljude koji će da rade za crkvu. Ne može svako da bude zograf (naziv za slikare i ikonopisce u srednjem veku). Može biti veoma dobar umetnik, prekrasan realista, hiperrealista, nadrealista, ekspresionista ili vajar, ali to ne znači da može biti i dobar zograf. Da bi se bio dobar zograf mora postojati spoj sa duhovnošću, sa verom, sa pravoslavljem" objašnjava nam Violeta Nanova (44) jedina žena zograf, ikonopisac i freskoslikar u Evropi, a verovatno i u svetu.

Freske u Manastiru sv. Jovana Bigorskog, Foto: Privatna arhiva Violete Nanove

Preporučujemo

- Ima dosta monahinja koje izrađuju ikone, ali da se žena profesionalno bavi freskoslikarstvom, ja za to nisam čula. Možda negde u svetu postoji neka za koju ja ne znam, kao što ni one možda ne znaju za mene - kaže Violeta Nanova. 

Freske u Manastiru sv. Jovana Bigorskog, Foto: Privatna arhiva Violete Nanove, Foto: Privatna arhiva Violete Nanove

Četkice, boje i štafelaj u ruke ona je uzela još kao devojčica, a na Likovnoj akademiji se opredelila za smer slikarstvo. U početku ju je interesovao realizam i

hiperrealizam, a potom je postala majstor crtanja portreta.

Kao svaki mladi umetnik i Violeta se oprobala kao ulični slikar, portretista. Igrom sudbine, 1998. godine se obrela u Grčkoj, na ostrvu Krit gde je na ulici crtala samo portrete, ali je u jednom trenutku poželela da slika ikone i freske. Ta želja joj se ubrzo i ostvarila.

Freske u sabornom hramu Sv. Kliment Ohridski u Skoplju, Foto: Privatna arhiva Violete Nanove

- Nešto je tada u meni bilo toliko jako, a to ni danas ne mogu racionalnim umom da objasnim, što me je nateralo da se počnem baviti freskoslirastvom. Ulazeći u crkvu Sveta Bogorodica, srela sam jednog grčkog umetnika koji me je prvi angažovao i odmah mi dao da uradim 12 ikona za ikonostas. Ja tada još nisam dobro poznavala tehniku slikanja, ali mi je on sve to pokazao i objasnio način kako su ikone radili stari majstori, koji se pigmetni koriste, koje drvo, kako se lepi zlato na njih. Ono što sam nacrtala bilo je uspešno, a način na koji sam to uradila, sa mnogo žara i ljubavi, dopao se svima. Dugim i mukotrpnim radom savladala sam sve tajne i finese crtanja ikona i fresaka. U tome su mi pomogli grčki majstori, ikonopisci i freskoslikari sa

Krita: Jorgos Herakakis, Jorgos Htistakis, Manolis Betinakis - priseća se Nanova.

Freske u sabornom hramu Sv. Kliment Ohridski u Skoplju, Foto: Privatna arhiva Violete Nanove

Ona je na Kritu jedno vreme radila za njih, a kada je "ispekla" zanat otvorila je svoju firmu i počela da dobija poslove na oslikavanju crkvi i celih ikonostasa. To je trajalo jedanaest godina. Posla je bilo preko glave, a njenim ikonama i freskama svi su se divili. Međutim, zbog konkurencije u kvalitetu, Grci su odjednom prestali da je angažuju, a počele su i začkoljice na nacionalnoj osnovi.

- Kada je trebalo da se odradi neka veća crkva oni su me zaobilazili, a posao su davali njihovim majstorima da bi novac ostao u Grčkoj. Meni je ostajala crkavica. Ipak, nije bio toliki problem u novcu, već što nisu poštovali moj nacionalni identitet. Tada sam shvatila da meni više nije mesto tamo, pa sam spakovala kofere i 2009. godine sa Krita otišla u Kanadu - kaže Nanova.

Ikona sv. Teodora iz Bodruma Alikarnaseus, Foto: Privatna arhiva Violete Nanove

Godinu dana kasnije vratila se u Severnu Makedoniju, a pošto se dobar glas daleko čuje, nakon njenog povratka u Skoplje angažovao ju je lično poglavar Makedonske pravoslavne crkve, arhiepiskop Stefan dajući joj da kompletno oslika unutrašnjost Crkve svetog Iije u skopskom naselju Aerodrom.

Kada je sa svojim timom oslikala unutrašnjost crkve, angažovana je da radi u Sabornom hramu svetog Klimenta Ohridskog u Skoplju.

- Hram je ogromnih razmera i to je za mene bio poseban izazov. Recimo, jedna kompozicija je bila na čak 150 kvadrata, a figura je dostizala visinu do 3,5 metara. Radimo središnji deo galerije, Hristove praznike, ali smo pri kraju - kaže Nanova, sa kojom smo razgovarali tokom pauze ispred Sabornog hrama.

Violeta nam je ispričala da je tokom dugogodišnjeg boravka i rada u Grčkoj, na ostrvu Krit, a na zahtev kritskih vladika oslikavala crkve u takozvanom kritskom stilu. U tom stilu je po inerciji nastavila da radi i nakon 2012. godine i povratka u Severnu Makedoniju, ali je ubrzo, prema zahtevu arhiepiskopa MPC Stefana, nastavila da radi po uzoru na stare makedonske majstore iz 14. veka, zografe Mihaila i Eftihija.

Violeta Nanova u Crkvi sv. Ilije, Foto: D. Joksič

- Oni su napravili pravi renesansni skok u vizantijskoj umetnosti, kako u koloritu, geometrijskim formama, u izrazu likova, karakterima, duhovnosti, svetlosti, tako i u bojama. Za mene je bio izazov da sve to postignem, a u tome sam i uspela, tako da sam "kritsku školu" freskoslikanja zamenila "makedonskom školom".

- Razlika između kritske i škole makedonskih zografa se sastoji u tome što su u kritskoj figure više frontalne, "stegnute", a boje tamnije. Teološki deo u obe škole je isti, ali je u načinu izražavanja kritska škola tamnija, mračnija i stroža, dok u makedonskoj školi imamo više slobode izražavanja u bojama, formama, koloritu, geometriji, a ipak vodimo računa o teološkom delu, ne odstupajući od kanona crkve, ali mnogo lepše prikazano na ekspresivan, obojen način, koji veoma lepo dopire do vernika, objašnjava Nanova.

Violeta Nanova u Crkvi sv. Ilije, Foto: D. Joksič

Ona kaže da se danas u freskoslikarstvu koristi akrilna tehnika, a radi se sa specijalnim četkama i pigmentnim bojama koje su vodootporne, pa mogu vekovima da stoje na zidovima crkvi.

- Način i kolorit kako ću da nacrtam freske zavisi od mene i moje vizije, ali moram da ispoštujem stroge kanone pravoslavne crkve gde se tačno zna na kom mestu u crkvi će se oslikati jevanđelisti, gde Pantokrator, gde idu proroci, gde anđeli, gde se slika rađanje Hristovo, gde pričest apostola, gde scene iz života Majke božje... To je unapred određeno crkvenim zakonima. Sve je to meni veoma dobro poznato, ali se, ipak, uvek konsultujem sa vladikom i sveštenicima, kaže Nanova.

Sa njom rade još trojica mladih slikara, a dok smo razgovarali, drušvo nam je pravio Ivica Davidovski, jedan od slikara iz njene tročlane ekipe, kojima prenosi sve svoje znanje.

Violeta Nanova u Crkvi sv. Ilije, Foto: D. Joksič

Sa puno ljubavi, strpljivo i smireno, Nanova crta sa čistim i pravilnim linijama, a svaka freska svetca ili arhangela treba da oslikava celo biće, da prikaže njegovo duhovno stanje.

- Bitan je način na koji se slika i zašto se tako slika. Važno je prikazati arhetipove koje mi slikamo, božanske arhetipove koji dopiru do svesti vernika i delova mozga koji se ne koriste. Jer svi ti arhetipovi - Isusa Hrista, Majke božije, svetog Petra i tako dalje, u sebi sadrže puno duhovnosti. Mnogo je važno da se to prikaže i oseti. Zato se radi o posebnoj tehnici, jer tu ne postoji treća dimnezija. Imamo obrnutu perspektivu gde su svi prikazi fokusirani na centralnu ličnost, recimo Hrista. Zato je važna svetlost koja pada na likove. Ona mora da se nadograđuje tako da obasjava glavnu ličnost. Potrebno je znati tehniku kako se sve to može uraditi da bi se na kraju postigao taj efekat, da svetlost izbija iz samih likova, a ne da na njih pada sa leve ili desne strane - objašnjava Nanova.

Freska u sabornom hramu Sv. Kliment Ohridski u Skoplju, Foto: Privatna arhiva Violete Nanove

Kada oslikava najsvetiji deo unutrašnjosti crkve, oltar, to radi samo uz dopuštenje i blagoslov vladike.

Nanova priznaje da su sveštena lica na nju, kao ženu freskoslikara u početku gledali sa dozom podozrenja, ali je ta skepsa nestajala čim bi je upoznali, a pogotovo kada bi videli šta je i kako oslikala. Zato je toliko cenjena i tražena.

Nakon povratka iz Grčke oslikala je puno crkava i manastira u svojoj rodnoj zemlji, a radila je i u Sabornom hramu za Evropu u Malmeu, Švedska. Njen boravak na Kritu, u Grčkoj ostavio je jek pečat i na tamošnje sveštenstvo.

Freska u sabornom hramu Sv. Kliment Ohridski u Skoplju, Foto: Privatna arhiva Violete Nanove

- Dok sam radila u Grčkoj, sekretar kritske arhiepiskopije je od mene zatražio da napravim prototip ikone svetog Teodora iz Bodruma, mladića koji se osvetio za

vreme Turaka. To sam i uradila, a šest godina kasnije on mi se ponovo javio sa molbom da uradim ikonu istog svetca, Teodora iz Bodruma. Pitala sam ga: "Zašto

ja, kad vi na Kritu imate puno zografa", na šta mi je on odgovorio: "Pa, ne znam, sam Bog zna, to je Božija volja". To je za mene bilo duhovno izuzetno važno. Više ga ništa nisam pitala, samo sam sela i naslikala ikonu. Kasnije sam doznala da se prve moje ikone Teodora iz Bodruma koje sam naslikala na Kritu, nalaze na grčkom ostrvu Patmos u manastiru Sveti Jovan Bogoslov, gde je on napisao Knjigu Otkrovenja, poslednju knjigu Novog Zaveta koja govori o kraju sveta, Apokalipsi - sa ponosom priča Violeta Nanova.

Osim oslikavanja pravoslavnih hramova, ova umetnica iz Skoplja je radila ikone i freske u vilama, kućama i stanovima makedonskih dobrostojećih porodica. Nekima je sobe pretvarala u mala svetilišta gde mogu da se mole i okajavaju svoje grehove.

(D. J.)