Uglednom doktoru Srbinu partizani su 1944. streljali oca, a on se već decenijama bori za nasledstvo koje vredi milione

Pavle Čenić bio je uspešan trgovac. Za ono vreme, pred Drugi svetski rat, moglo bi se reći vrlo uspešan. Iako je preuzeo vredne nekretnine i uhodani porodični biznis, nije se na tome zaustavio. Zajedno sa suprugom proširio je poslovanje i u Knin, tadašnje trgovinsko središte. Poslovno-stambenu zgradu imao je uz samu železničku stanicu.

Bio je pravoslavac, govorio je nekoliko svetskih jezika, školovao se na Bogoslovskom institutu i bio je izuzetno nacionalno osvešten. Za vreme rata je odbio da se priključi četničkom pokretu. Partizani su ga, kao državnog neprijatelja, streljali 1944, a njegovoj porodici oduzeli su svu imovinu.

Preporučujemo

KO JE BIO OVAJ USPEŠNI TRGOVAC?

Sin Pavla Čenića, penzionisani doktor, specijalista pedijatar, dr. Dušan Čenić, već se više od 22 godine bori za ostavštinu svog oca kojeg je cenio. Njegova imovina vredela je milione. Ogorčen je što postupak traje toliko dugo. I on sam ima već 86 godina, ali pravdi se još nada.

- Moj tata je preuzeo poslove od dede u Drnišu. Trgovinu su imali u samom središtu grada, kraj malog Meštrovićevog spomenika. Imali smo u blizini i kuću. U vlasništvu moje porodice bio je i Manojlovića mlin, prvi takav na elektro i dizel pogon u Dalmaciji. Bila je tu i poslovno stambena zgrada s dvorištem, vrtom i avlijom - priča on.

Deda je to sve napravio, a otac preuzeo. Deo stambenog prostora smo iznajmljivali, dok je baka, nakon dedine smrti ostala da raditi u mesnici. Nakon nacionalizacije ostali smo bez svega toga. Do danas nije učinjeno ništa da za to dobijemo odštetu od države - priča nam za uvod gospodin Čenić.

PRESUDA VOJNOG SUDA IZ KNINA

Otac i majka zajedno su stekli i nekretnine u Kninu. Njihov sin procenjuje da su vredele bar milion i po dolara. Bez njih su ostali nakon što je Pavle Čenić streljan.

- Mog oca osudio je Vojni sud VIII. Korpusa pri Komandi kninskog područja. Presuda je doneta 29. novembra 1944, a streljan je u noći s 26. na 27. decembra iste godine. Tom presudom je i konfiskovana očeva imovina. No, ako se gleda hronologija neke stvari su tu doista čudne. Naime, partizani su u Knin ušli tek 3. decembra te godine. Tada im se predala nemačka komanda koja je držala kninsku utvrdu. Kako to da je onda presuda doneta nekoliko dana pre oslobođenja Knina? - pita gospodin Čenić koji ne veruje da je samo srpska nacionalnost bila razlog osude njegovog oca.

BORBA ZA OČEVU OSTAVŠTINU

- Mi smo tada morali pobeći. Sklonili smo se u Čenića ognjište u Kosovom polju gde se moj otac rodio. To je bilo negde na pola puta između Knina i Drniša -  priseća se doktor Čenić koji će kasnije svoj život nastaviti u Drnišu, Zadru i Benkovcu. U Benkovcu je osnovao prvu Službu za opštuu, društvenu i medicinsku zaštitu majke i deteta u prvoj Jugoslaviji i svetu. Bio je izuzetno cenjen pedijatar.

Kada je 1996, uoči donošenja Zakona o naknadi za imovinu oduzetu u vreme jugoslavonske komunističke vladavine, podneo zahtev za povratak očevih konfiskovanih nekretnina u Kninu, ovaj ugledni doktor nije ni slutio da će i 22 godine kasnije još uvek biti na samom početku procesa. Naime, kninska ispostava Ureda državne uprave šibensko-kninske županije još nije dovršila postupak povraćaja. Dušanu Čeniću rekli da najpre mora izdejstvovati poništenje presude protiv svog oca.

POTRAGA ZA KLJUČNIM DOKAZOM

Zato on i njegova advokatica Slađana Čanković pokreću postupak revizije presude kojom je Pavle Čenić osuđen na smrt i konfiskaciju imovine. U zahtevu za revizijom presude traženo je njeno poništavanje, jer je, kao i većina tadašnjih presuda, bila doneta zloupotrebom političke moći. Bez pravednog suđenja i mogućnosti dokazivanja. Pavlu Čeniću jednostavno je na teret stavljeno da je narodni neprijatelj što je platio imovinom i životom.

Međutim, njegov sin i njegova pravna zastupnica, našli su se u postupku revizije pred, u ovom trenutku, nepremostivim problemom. Uz zahtev nisu mogli priložiti originalnu presudu koju je Vojni sud VIII. Korpusa pri Komandi kninskog područja izrekao Čeniću, jer je jednostavno nema.

Postoji, doduše, dopis Okružnog narodnog odbora Drniš Upravnom odeljenju Narodnog odbora u Kninu iz kog proizlazi da je Viši vojni sud odobrio presudu Pavlu Čeniću. Advokatica Čanković presudu je tražila i u Hrvatskom državnom arhivu i u Vojnom arhivu u Beogradu, ali nije je uspela pronaći. U jednom od dopisa sudu navela je kako nigde nije propisano da u postupku revizije presude mora biti dostavljen i sam primjerak te presude, te kako ta odluka suda ne bi smela utjecati na postupak povrata konfiskovane imovine naslednicima.

"ZAR ĆU MORATI DO STRAZBURA?"

Međutim, Vrhovni sud RH zaključio je kako bez originalne presude vojnog suda ne može donijeti odluku o njezinoj reviziji.

- Kad je moj otac streljan rekli su da je ubijen najpošteniji čovek drniške krajine. Meni sada sugerišu da tužim Republiku Hrvatsku Evropskom sudu za ljudska prava, no čini mi se da sve to rade samo kako bi otegli ovaj postupak - kazao je na kraju Dušan Čenić, koji očekuje da će mu očevu imovinu država ipak vratiti.

(Telegraf.rs/Telegram.hr)