Hrvatski Ustavni sud odbio zahtev srpskih firmi: Nema povraćaja imovine domaćih kompanija

Ustavni sud Hrvatske odbio je predlog novosadskog advokata Zorana Ristića, predsednika udruženja "Oduzeta imovina" i Srećka Kraljevića iz Drvenika za ocenu ustavnosti Uredbe o zabrani raspolaganja nekretninama na teritoriji Republike Hrvatske koja datira još iz 1991. godine, piše Jutarnji.hr.

Tom uredbom se svim institucijama, preduzećima i drugim pravnim osobama s područja republika i pokrajina bivše SFRJ zabranilo raspolaganje i opterećenje (prodaja, zamena, darivanje, prenos prava korišćenja i raspolaganja, davanje u zakup i privremenu upotrebu, osnivanje hipoteke i sl.) nekretninama na teritoriji Hrvatske koje su u njihovom vlasništvu, posedu, na korišćenju ili upravljanju. Izuzeci su mogući, ali o njima odlučuje isključivo hrvatska Vlada.

Preporučujemo

Privremena uredba je na snazi i danas, Foto - Ilustracija: Pixabay

U Uredbi stoji da je privremenog karaktera, do okončanja postupka razdruživanja bivše SFRJ, ali na snazi je još i danas.

Advokat Ristić zastupa najviše srpskih firmi i institucija koje su u bivšoj državi imale imovinu u Hrvatskoj i nadaju se da će im ona biti vraćena, posebno nekretnine na moru čija vrednost stalno raste.

Zahtev za ocenu ustavnosti Uredbe iz 1991. godine, advokat Ristić je podneo u novembru prošle godine. Bila je to reakcija na potez ministra državne imovine Gorana Marića koji je, nakon novog Zakona o upravljanju državnom imovinom, počeo da daje u zakup nekretnine koje su pripadale (vlasnički, po pravu upravljanja ili drugačije) institucijama ili firmama iz Srbije i BiH.

HRVATSKA NE PRODAJE TUĐU IMOVINU

Ministar Marić je prošle godine, odgovarajući na prozivke koje su mu stizale iz ove dve države, rekao da Hrvatska ne prodaje tuđu imovinu kao što su to činile susedne države s imovinom hrvatskih institucija i firmi. Naglašavao je da se davanjem u zakup ne dira u vlasnička prava i da će vlasnici nekretnina - kada se utvrde - imati sva prava iz ugovora u zakupu. Čim je Marić raspisao prve pozive o davanju nekretnina u zakup, iz okolnih zemalja bilo je najavljeno 30-ak tužbi.

Iz okolnih zemalja najavljeno tridesetak tužbi, Foto: Profimedia/Caia Image

Ali, advokat Ristić koji je u svom udruženju "Oduzeta imovina" okupio veliki deo od 180 srpskih preduzeća i banaka koje procenjuju na tri milijarde evra vrednost imovine na koju polažu pravo vlasništva, pokušao je "obilaznim" putem, preko Uredbe iz 1991. godine, da sruši Marićev Zakon o upravljanju državnom imovinom.

DISKRIMINACIJA DRŽAVLJANA SRBIJE

Komentarišući poteze ministra Marića, advokat Ristić je tvrdio da Hrvatska diskriminiše državljane Srbije "jer vraća imovinu Slovencima i Makedoncima", a navodi da je problematičan i odnos koji će vlasnik nekretnine imati sa zakupcem jer će se teško proceniti stanje nekretnine kada ju je država dala u zakup, kao i vrednost ulaganja zakupca.

Ustavni sud je odbio predlog za ocenu ustavnosti Uredbe iz 1991. godine. U odluci iz čijeg donošenja su se isključili predsednik Ustavnog suda Miroslav Šeparović i sudija Snježana Bagić, jer su bili deo izvršne vlasti kada se Uredba donosila, kaže se da je Ustavni sud dosad devet puta imao na stolu predloge za ocenu ustavnosti Uredbe o zabrani raspolaganja nekretninama na teritoriji Hrvatske i ni jednom nije našao elemente njene neustavnosti. U odnosu na predlog koji je potpisao advokat Ristić i predlog Srećka Kraljevića, ustavne sudije kažu da ne sadrže nikakve nove elemente.

(Telegraf.rs)