Poslednji zagrljaj izrešetanih sarajevskih Romea i Julije je trajao 7 dana: "Nisu bili iz plemena istog, nisu imali istoga Boga, al' imali su jedno drugo"
Prošlo je 26 godina od streljanja Boška i Admire na mostu u Sarajevu
Pre tačno 26 godina, mladi par iz Sarajeva, Admira Ismić i Boško Brkić, ubijeni su u pokušaju da napuste opkoljeni grad. Priča tragično stradalih sarajevskih Romea i Julije obišla je svet i danas izaziva jezu u mnogima.
Boško i Admira ubijeni su 18. maja 1993. godine na mostu Vrbanja dok su zajedno pokušavali da napuste Sarajevo. Pogođeni su snajperskim hicima. Prvo je pogođen Boško koji je izdahnuo, a drugi metak pogodio je Admiru koja je ranjena dopuzala do svog ubijenog momka, zagrlila ga i preminula.
- Davno je to bilo, u zemlji koje nema više. Nešto je prekrilo vreme, nešto ljudi zaboraviše. Nisu bili iz plemena istog, nisu imali istoga Boga, al' imali su jedno drugo i san o begu iz svega toga - kažu stihovi pesme "Zabranjenog pušenja", posvećene Bošku i Admiri.
Njihov poslednji zagrljaj na mostu Vrbanja trajao je sedam dana. Prolazili su dani i noći, a niko se nije usuđivao skloniti njihova tela. Osmi dan Vojska RS-a naterala je zarobljenike da ih podignu i odnesu na Grbavicu. Sahranjeni su na groblju u Lukavici, a nakon rata, po želji Admirinih roditelja, njihova tela prebačena su u Sarajevo i sahranjena na groblju Lav.
Istraga o ubistvu Admire i Boška nikada nije vođena i njihov ubica nikada nije otkriven. Priču o tragičnoj ljubavi prvi je objavio američki novinar Kurt Šork, reporter iz ratnih područja, pa tako i iz BiH. On je već nekoliko dana nakon tragedije pisao o Bošku i Admiri.
Fotografija njihovih tela na mostu Vrbanja obišla je svet, a CNN ih je nazvao sarajevskim Romeom i Julijom.
Boško i Admira upoznali su se za vreme Olimpijade u Sarajevu, 1984. godine. Zajedno su proveli devet godina. To što je Boško bio Srbin, a Admira Bošnjakinja nije predstavljalo prepreku ni njima ni njihovim roditeljima.
Kada je počeo rat 1992. godine, Boškovi roditelji otišli su iz Sarajeva. Majka Rada molila ga je da krene s njom, ali on nije želeo ostaviti svoju Admiru. Verovali su da će se rat brzo završiti i da će dobro pobediti.
U maju 1993. godine između Vojske RS i Armije RBiH dogovoreno je da će ovaj par biti pušten na drugu stranu, odnosno da će moći preko mosta Vrbanja preći na Grbavicu. Nažalost, nisu uspeli.
(Telegraf.rs/Klix.ba)
Video: Izložba slika Vuka Vidora u Comtrade-u
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Teslina naslednica
Ma kakva Julija, ma kakav Romeo, niko se nikada nije toliko voleo i niko nikada nece, sve dok Miljacka voda tece.....a ubio ih je monstrum!!!!
Podelite komentar
ноћ
Да су их Срби убили одавно би били у Хагу... Пошто су их убили други несрби ту је крај приче...И доста више са том југоносталгијом како вам није јасно да се не волимо и то је крај приче...Никад више заједно!!! Далеко им лепа кућа!!! Мрш!!!
Podelite komentar
Косингас
Убио их је снајперисти Патриотске лиге, паравојске Алије Изетбеговића, под командом криминалца Јуке Празине. Породица са девојкине стране добро зна ко им је убио мезимицу и зета. Зна се и име тог бандита, знају Бошњаци из Сарајева, али ћуте... Драже им је да слушају лажи.
Podelite komentar