Miki je rođen u Požarevcu u bogatoj kući: Već 30 godina je beskućnik, a sve je počelo kad mu je umro otac (FOTO)
Mikiju Trajčevskom - Petkoviću iz Štipa, najvećeg grada na istoku Severne Makedonije, ulica je jedini dom. On je više od tri decenije beskućnik. Takav način života mu je, veli, ušao pod kožu i od njega ne može da se otrgne. Iako je i njemu potrebna pomoć, njegova humanost je toliko velika da koliko god može pomaže i drugim beskućnicima i siromašnim ljudima koji nemaju od čega da žive.
- Ja lutam štipskim ulicama, ali ne mogu da gledam kako mala deca skitaju gladna i iznemogla. Ranije nisam prosio, sada sam počeo, ali ne za mene, već da toj zapuštenoj dečici čije su porodice siromašne kupim parče hleba i komadić sira. U poslednje vreme pomažem devetogodišnjaku čija je porodica veoma siromašna.
Preporučujemo
Prosjak prevarant otkrio istinu o svojim štrokavim dronjcima: Kod kuće ih zamenjuje luksuznom garderobom, skoro celu srpsku platu za noć zaradi
Pred beogradskom crkvom prosjakinja me je udarila, jer joj nisam dala novac: Jesam li manje hrišćanka, ako odbijam da budem naivna?
Njegovi roditelji imaju petoro dece. Najmlađi imaju jednu i dve godine, ali su stariji prepušteni sami sebi i ulici, rekao je Miki Trajčevski - Petković za skopski portal sdk.mk.
On je rođen u Požarevcu. Otac mu je bio pilot, ali je još kao mali ostao bez njega. To se desilo tokom jednog probnog leta, nakon čega se više nije vratio kući iako je bio iskusan i dobar pilot. Njegova porodica nikada nije saznala šta se sa njim desilo. Jednostavno je nestao. Kasnije se Miki sa majkom preselio u Severnu Makedoniju.
Prvih godina su živeli u Kočanima, na istoku zemlje, a potom u Štipu. Još kao osnovac ostao je i bez majke koja je umrla. Iza sebe je ostavila troje dece, ćerku i dva sina. Njegov brat ima trajne zdravstvene probleme, a sestra mu se propila.
Miki je učio u srednjoj tehničkoj školi i istovremeno tražio gde će živeti. Još pre 15 godina Opština im je obezbedila nekakav stan, ali ga je Miki veoma brzo napustio jer su mu uslovi života sa bratom i sestrom bili nepodnošljivi.
- Sada tražim neki pristojniji smeštaj za mene, a dotle noći provodim u napuštenim kućama punim pacova bez vrata i prozora u prigradskim naseljima oko Štipa, u starim šupama i barakama pored reke Bregalnice ili u hangarima sportskog aerodroma Suševo kod Tri Češme. Dolaskom proleća mi je malo lakše, ali u drugom periodu godine veoma teško jer nemam nikakvog grejanja. Ranije sam se grejo sa novinama. Donosio sam pune vreće.
Prvo bi ih sve pročitao do kraja, a potom palio i grejao se. Sada, nažalost, novina više nema. Spas mi je kožuh ( gunj ) koji sam našao u kontejneru. Tokom leta, okolina Štipa je moj dom, a nebo krov nad glavom. Dok se vidi čitam ono što nađem, a kada padne mrak, ležeći gledam nepregledni univerzum - kaže Petković, poznat među svojim sugrađanima u Štipu kao Miki Li jer je oduvek volio karate i bio impresioniran filmovima Brusa Lija.
On najbolje zna šta znači rano ostati bez roditelja, njihove brige i pomoći. Zato je, veli, odlučio da pomaže svima kao što je on, samim i siromašnim, naročito deci.
- Verujem da su ljudi milostivi jer i kada im ništa ne potražim, oni mi sami daju neki dinar, parče hleba ili komad sira koje delim sa decom i beskućnicima poput mene - kaže Miki.
Pošto je već zašao u godine, on za sebe sada traži bilo kakav krov nad glavom, ali nije naišao ni na nikakvu podršku, niti prima bilo kakvu pomoć iz Centra za socijalni rad.
Reporterima portala sdk.mk su iz Centra rekli da on ne dobija socijalnu pomoć jer ima invalidsku penziju, ali iz Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje to negiraju, veleći da Miki nema penziju, već da neku invalidsku nadoknadu dobija samo njegov brat trajno ometen u razvoju.
- Tvrdim da ne dobijam ni invalidsku penziju, niti nekakvu socijalnu nadoknadu. Do sada sam poslao dvadesetak pisama opštinskim vlastima sa zahtevom da mi se reši stanbeno pitanje. Niti sam dobio odgovor, niti je ono rešeno - kaže Miki.
On se priseća da je odmah nakon završetka srednje škole dobio ponudu iz jedne firme da kod njih bude korespodent jer zna nekoliko svetskih jezika, ali je tu ponudu odmah odbio jer je uslov za posao bio da obrije bradu.
- Rekao sam im da to može da učini samo svevišnji Bog - kaže Miki, koji je u Štipu prepoznatljiv po bujnoj bradi i dužom prosedom kosom.
(D.J.)
Povezane vesti
Dijana pravi zimsku čaroliju na staklu: Nekad je dovoljno i samo 15 minuta da nastane pravo remek delo
Postao milioner, a da to još ni ne zna: Kako biste vi reagovali?
20 godina izgorelo je u trenu: Marina iz Višnjičke ispijena je od muke, Novu godinu dočekaće bez i jedne kese
<% post.title %>
Porodice stradalih u Ribnikaru o presudi roditeljima dečaka ubice: Osećam se kao da su ponovo ubijeni
Video: Vučić obilazi gradilište Dečije bolnice Tiršova 2
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
KECMANOVIĆI OSUĐENI ZA MASAKR U RIBNIKARU Izrečena presuda roditeljima dečaka ubice, ocu 14 I PO GODINA, a evo koliko će robijati Miljana Kecmanović
KONTRA UDAR KECMANOVIĆA NA DEČAKA UBICU Jedna rečenica njihove advokatice ukazuje šta će biti njihova strategija nakon osuđujuće presude
SRAMNO! Evo kako se Miljana Kecmanović ponašala dok joj je izricana presuda: Vladimir zbunjeno klimao glavom, roditelji ubijene dece U SUZAMA
Deki
Ima toliko napustenih kuca po selima i neobradjene zemlje, a on prosi. Svako ima izbor, njegov je ocigledan.
Podelite komentar
VR
Ima bradu i neka je čuva a šta mu treba više od toga,teška priča o roditeljima ali ima nešto što mu je majka priroda pogrešno dala i neka mu je Bog na pomoć.
Podelite komentar
Teslina naslednica
Ljudi na selima mole za radnike, nude smestaj i hranu i dobro placaju a on prosi, ali svako ima svoj izbor, sve dok ima posla ne zalim prosjake i tacka!
Podelite komentar