Mračna istorija hrvatskog Pantovčaka, centra moći podignutog na mestu gde je živela ćerka velikog pravoslavca (FOTO)

Budući da ipak nije preselila svoju kancelariju u Visoku ulicu, kako je predsednica Kolinda Grabar Kitarović najavila početkom svog mandata, sada, na početku trke za drugi, na to obećanje su gotovo svi i zaboravili. Dakle, Vila Zagorje ostaje do daljnjeg - pravi i jedini vladarski dvorac u Hrvatskoj, istinski centar iz kojeg se distribuira moć. Baš je tako ta građevina i zamišljena pre više od pola veka, kad je tamo odjeknula velika eksplozija u kojoj je zauvek nestala vila baronice Vere Nikolić Podrinske.

Preporučujemo

Uništeno zdanje bilo je izgrađeno od crvene opeke, uz njega se nalazio i park sa teniskim igralištem. U vilu se ulazilo kroz trem, glavna je prostorija bila veliki salon, dok je na spratu bilo još šest manjih soba… Baronica Nikolić je, dakle, vladala livadama i brežuljcima današnjeg kompleksa Predsedničkih dvora pre Tita i Tuđmana, Mesića i Josipovića… A Kolinda Grabar Kitarović, kao i većina njenih prethodnika, malo zna o toj ženi.

Malo se u Hrvatskoj zna o njenim slikama i knjigama, još manje o zarobljenim američkim pilotima koje je tamo čuvala i pazila usred Drugog svetskog rata, o posleratnom zatočeništvu, pa ni o Staljinovom agentu koji je baronici, na kraju, sve oduzeo…

Prostor Pantovčaka, dakle, obeležen je glembajevskom prošlošću, pa ratnom dramom, posleratnom pljačkom i nepravdom, a onda neverovatnim političkim intrigama.

Ovde je kabinet predsednice Hrvatske Foto: Wikipedia

BARONIČINA KLETVA

Moglo bi se zbog toga posumnjati da je Titova vila u kojoj vladaju hrvatski državnici obeležena kletvom nesrećne i usamljene baronice… No ko je bila dobra plemkinja koja je u bescenje morala da proda svoje imanje da bi se na njemu gradio Titov dvorac? I ko su njeni rođaci koji su devedesete poručili Tuđmanu: Ili nam plaćaj 50.000 maraka mesečno, ili ćete ostati bez Pantovčaka! U selu Prekrižju baronica Nikolić je imala veliko imanje i vilu, a pre Drugog svetskog rata ga je i proširila, kad joj je nadbiskup Stepinac lično prodao crkvenu zemlju na Pantovčaku.

Vera Nikolić Podrinska rođena je u jednoj od najbogatijih i najuglednijh zagrebačkih porodica na prelazu između dva veka, a njena sestra Dagmar bila je supruga austrijskog nadvojvode Leopolda Habsburga Lothringena.

Upravo je njihova ćerka Gabriele Habsburg pre 20 godina prva zvanično zatražila povraćaj imanja na Pantovčaku i Prekrižju, kao i šest zgrada u najužem središtu glavnog grada. Ta je ekscentrična i oštra plemkinja, koju je odgajila upravo njena tetka i baronica Vera Nikolić, u međuvremenu je umrla, ali pravnu bitku i dalje vodi njena ćerka Marina van der Muhl, koja danas živi u Amsterdamu.

Otac Vere i Dagmar Nikolić bio je dr Vladimir Nikolić, veliki župan Modruško-riječke županije i podban Kraljevine. On je i sagradio vilu na imanju koje je za osam hiljada forinti u srebru 1834. kupio njegov deda Nikola Nikolić, baron i muž Elizabete Demeter, sestre preporoditelja hrvatskog pozorišta.

Baronica Vera Nikolić Foto: wikipedia.org

Upravo je po tom Nikoliću bila nazvana današnja Teslina ulica i on je bio prvi građanin Zagreba koji je svoju ulicu dobio za života. Nikolići su se obogatili trgovinom i poštanskim biznisom, prevozeći pošiljke... Kad se porodica preselila u novu vilu, počeli su da žive kao prava vlastela. Otac baronice Vere Nikolić bio je pravoslavne veroispovesti, izjašnjavao se kao Hrvat, dok je njena majka Ela Skoti bila katolkinja i pripadnica osiromašenog papinskog plemstva.

Vera Nikolić je uz sestru Dagmar imala i brata Feodora, često su se družili s decom bečkih plemića, letovali u Veneciji, a baronica Nikolić prvu je slikarsku pouku dobila još kao devojčica, poželevši za 12. rođendan da joj majka "plati slikara učitelja". Na Prekrižje je odmah došao Oton Iveković, a nešto posle, 1910. godine, Vera je upisala Privremenu višu školu za umetnost, preteču današnje zagrebačke Likovne akademije.

U godinama što su sledile ona se školovala u Beču, u pariskom ateljeu Andreja Lota, slikara, kritičara, teoretičara i učitelja. Vera je potom otputovala se u Afriku, videla Egipat, pa sa Leom Junekom, kojeg je hranila i izdržavala na svom imanju, kopira stare majstore u pariškim modernim galerijama.

ĆERKU JE BOLA MAKAZAMA

Vraća se u Zagreb tridesetih godina, ali se u međuvremenu zbivaju prave porodične drame. Brata Feodora je grub i autoritaran otac razbaštinio kad se oženio glumicom Kristom Županič, slovenskom glumicom koja je nastupala u komičnim operama. Slična je sudbina zadesila i Verinu sestru Dagmar, koja je ostavila muža i počela da se kocka.

- Dagmar je bila prgava, zločesta i beskrajno neprijatna. Ćerki Gabrieli zbog nestašluka nije prebacila preko kolena i tukla je po guzi, nego ju je bola velikim krojačkim makazama - prepričava Josip Kovačić, kolecionar i neumoran čuvar baroničinog umetničkog blaga.

Po zagrebačkim salonima često se prepričavalo da Dagmar nije bila dobro sa živcima. Pa je i austrijskom princu nakon nekoliko godina prekipelo, pa je napustio Dagmar i Prekrižje. Kao da je to jedva dočekala, odala se kockanju po Evropi, razuzdanom životu i trošenju novca. Kuće i vile prodavala je stalno. Pa je i podbanu Vladimiru Nikoliću prekipelo. Razbaštinio je Dagmar i 1932. oduzeo joj ćerku Gabrielu. Bio je to prvoklasan skandal u čitavom Zagrebu!

Podban je razbaštinio ćerku Dagmar, koja ga je potom prijavila zbog otmice deteta, male Gabriele. O tome su pisale i novine. Zagreb je brujao, prepričava Kovačić. O baronici Veri Kovačić često je razgovarao sa Lizikom Kovačec, dragom i vernom kuvaricom u vili Prekrižje, koja je za Veru imala samo reči hvale.

Govorila je za nju da je prijatna, plemenitog srca, prava dama i veliki mecena. Vera je preuzela staranje o Gabrieli, svojoj sestričini, koja će posle biti toliko osorna prema Tuđmanu. Vera je uspešno gospodarila i velikim vlastelinstvom u Prekrižju, njihovim bogatim vinogradima i šumama ali je ostala prava dama koja zna dobro da ugosti zagrebačku gospodu i visoko plemstvo.

Kad je izbio Drugi svetski rat, ustaše su na teniskom igralištu kraj njene vile postavile protivavionske tenkove, a nešto niže na posedu sagradile drvene barake. U njih su smestile zarobljene američke pilote. Šezdesetak pilota, zarobljenih pred kraj Drugog svetskog rata, većinom Amerikanaca (trojica Engleza i jedan Južnoafrikanac), brzo su upoznali baronicu, a neki su već dan-dva nakon zarobljavanja došli na njeno tenisko igralište i počeli su da se rekreiraju.

NEGOVALA JE 60 PILOTA

Baronica i njena sestričina odlično su govorile engleski, a sa zarobljenicima je na baroničinom imanju kontaktirao i franjevac Teodor Benković, američki državljanin koji je stigao iz Pensilvanije kako bi naučio hrvatski jezik. Piloti su, potvrđuju svedočanstva što ih je posle rata prikupila Komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, zaista uživali veliku slobodu na baroničinom imanju. Radi učenja engleskog jezika posećivali su ih imućniji Zagrepčani, ali su i mlade Zagrepčanke obilazile pilote koji su sa baronicom.

Nikolići su rado igrali bridž. Američki piloti su, u svojim kasnijim svedočanstvima potvrdili da su zaista bili tretirani kao gosti, oni su u Zagrebu imali devojke i ljubavnice, sa baronicom su slavili Uskrs, jeli govedinu, pire krompir, salatu i pili vino po želji.

Znali su se čak i da prošetaju i do lokalne gostionice. No kroz vilu na Prekrižju je tokom Drugog svetskog rata prolazio i Verin rođak Milan Kiepač, zvani Pozadinac, koji je tajno pomagao partizanima i bio je stalno u kontaktu s glavnim rezidentom IV. sovjetske obaveštajne službe.... I taj je Staljinov agent dolazio u vilu baronice Nikolić. Predstavljao se samo kao Inženjer. Odeven u uniformu, ponekad bi i prenoćio na Prekrižju, a pokušavao je da komunicira sa američkim pilotima, razgledao je imanje...

Sredinom juna 1945. godine, nakon oslobođenja, svi su engleski i američki piloti vratili svojim kućama. U godinama što su usledile, neki od njih su nastavili da se dopisju sa baronicom, no ona u to vreme nije mogla da im javlja srećne vesti o svom životu.

Jedinice 2. armije NOVJ ulaze u Zagreb 8. maja 1945. godine. Dočekani su sa mnogo manje oduševljenja nego Nemci četiri godine ranije. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Nakon dolaska komunista na vlast Vera Nikolić nakratko je završila u zatvoru, potom je usledilo oduzimanje imovine... Nikolićima su najpre nacionalizovane kuće u današnjoj Teslinoj, a zatim su im, 1958. godine, oteli pola imanja na Prekrižju, oko 150 hektara. Do 1963. baronica Nikolić živela je u vili, ali je tada na Prekrižje ponovno došao NKVD-ov agent Inženjer. Vera je saznala novi nadimak tog čoveka - Stevo. Ivan Stevo Krajačić.

Na imanju je, navodno, jednom sa Krajačićem boravio i Tito, kojem se svideo prostor vinograda, šume i pitomih brežuljaka iznad Zagreba. Baronica je, prema Krajačićevom nagovoru, morala da proda kompletno imanje tadašnjem Izvršnom veću SRH. Za ovo zemlju isplaćeno joj je 17 miliona ondašnjih dinara, radilo se samo o desetini tržišne vrednosti vile! Vila je srušena dinamitom i ubrzo je počelo da se gradi novo zdanje. Niknula je Vila Zagorje, Titova vila, danas poznatija kao - Predsednički dvori.

Baronica je nakon prisilnog iseljenja iz sopstvenog doma htela da se preseli u veliki stan koji je njena porodica posedovala u Teslinoj ulici, iznad današnjeg restorana Vinodol, koji je takođe nekada bio vlasništvo Nikolićevih. No šestosobni stan već je bio zauzet, pa je ženi krov nad glavom nakratko dala njena kuvarica Lizika. Baronica Nikolić potom se uputila u Ameriku, gde su je na svom imanju u Kamdenu ugostili veliki violinista Zlatko Baloković i njegova supruga Džojs. Ali Baloković umire 1965. godine, a baronica odlučuje izložiti neke svoje slike u Klivlendu.

Tu je posećuje bivši američki pilot koji je putovao 500 kilometara da bi ponovno video ženu koja ga je hranila i pazila u Zagrebu.

- Ona mi je druga majka. Ponašala se prema meni kao prema rođenom detetu dok sam bio na njenom imanju u Zagrebu - izjavio je on.

Na njenom imanju je sagrađena Titova vila Foto: Profimedia/AFP

"PROKLETI NOVAC"

- Trebalo je njenu poslugu negde smjestiti. No sve je to išlo presporo i nisu obnavljali šestosobni apartman, pa je Vera podigla kofere i otputovala u Ameriku kod prijatelja i violiniste svetski poznatog glasa Zlatku Balokoviću - kaže Kovačić. Još u vreme prvog talasa nacionalizacije njene imovine, slala je panično iz vile srebrninu, tepihe i nameštaj sestričini Gabrieli u Švajcarsku, koja je sve to prodavala. Kovačić kaže da je Vera potom svoje slike i umetnine delila drugima, jer je videla da od Gabriele nema ništa.

A Gabrijela se u Švajcarskoj udala za bankara Jana Van der Muhla sa kojim je imala troje dece. Tokom godina pronašla je majku Dagmar i obnovila odnose sa njom, pa je shvatila da je daleko sličnija svojoj goropadnoj majci, razvratnoj, rastrošnoj i bahatoj, nego pitomoj, vrednoj, uglađenoj tetki Veri koja ju je odgajila. Zagreb je bio u čudu kada je 1980. prodala i grobnice predaka, u arkadama na Mirogoju gde su sahranjeni Nikolići. Verna kuvarica Lizika samo je na to frknula: "Prokleti novac!"

Deo tog novca dala je sinu i miljeniku Patriku kao džeparac na proputovanju po svetu. Na skorom kraju tog putovanja u Bangkoku, Patrik je poginuo pa su mnogi komentirali da je to osveta mrtvih Nikolića Gabrieli. Bez pardona i dlake na jeziku, tada 69-godišnja Gabriela von der Muhl poručila je predsedniku Franji Tuđmanu 1991. godine: "Možeš ostati na Pantovčaku. Ali samo uz stanarinu od 50.000 maraka. I to mesečno! Ili mi sve vrati!"

Potomci porodice Nikolić su od Tuđmana tražili 50.000 maraka mesečno Foto: Profimedia/Corbis

Gabriela je tada već imala hrvatsko državljanstvo, njen je otac bio unuk cara Franje Josipa, a mama Dagmar bila je ćerka barona Vladimira Nikolića i odrasla je na velikom imanju koje se protezalo obroncima Prekižja i Pantovčaka. Sve su im to komunisti oduzeli posle rata, a Tito je na mestu tog poseda sagradio svoju vilu.

No čitava priča o posedu i njegovom povraćaju još nije okončana, a pravna se bitka za Pantovčak, daleko od očiju javnost i bez upućenosti političkog vrha, i dalje vodi! Gabriela je '90-tih godina tražila i da joj vrate šest nekretnina u strogom središtu Zagreba. Ali i to da zagrebačka Komisija za imenovanje ulica vrati Teslinoj ulici ime njenog slavnog pretka Nikole Nikolića, po kojem je nekad nosila ime.

Vera Nikolić je umrla 1972. godine, a njena sestričina Gabriela sredinom devedesetih godina. Iza nje su ostala deca,, kao i unuke Muriel i Natasča sa habsburškom krvi u sebi, koji su još ranije najavljivali da će tražiti vraćanje svoje dedovine.  Za života, devedesetih, Gabriela je procenila da čitav Pantovčak i šest nekretnina u Zagrebu vrede 100 miliona tadašnjih nemačkih maraka.

NEPROCENJIVA VREDNOST

O tržišnoj proceni te nekretnine danas je teško nagađati i ozbiljnim agentima, ali se čini da je mnogo lakše proceniti političku vrednost Pantovčaka. A upravo to čine aktualna Vlada, Kolinda Grabar Kitarović i Karamarko kada se nadmudruju oko selidbe sa Pantovčaka. Ta priča o Visokoj i Pantovčaku zaista predstavlja do sad neviđenu zagonetku. Predsednica je, naime, tu zamisao isticala na svim nastupima tokom kampanje. Vilu u Visokoj opisivala je kao "savršenu" za kancelariju predsednice, a niko od bezbednosnih stučnjaka iz njene blizine nije nijednom spomenuo da tu postoji mogući bezbednosni problem.

No sada je sasvim očigledno da se iz vrha HDZ-a ili Kolindinog okruženja, vodi energična akcija kojom bi se ideja selidbe prokazala kao besmislena. Selidba predsednice, svakako, nije samo pitanje štednje. Kancelarija na Pantovčaku veća je i raskošnija od bilo koje predsedničke kancelarije u zemljama okruženja, zaključuje Express.hr.

(Telegraf.rs/Express.hr)