Slovenija želi da zadrži zimsko, Hrvatska letnje računanje vremena, a gde je tu Srbija? Postoji i treća opcija o kojoj niko ne priča

Evropski parlament u utorak je glasao za ukidanje onoga što mi zovemo letnje čitanje vremena od 2021. godine, a zemlje članice Evropske Unije sada treba da pronađu kompromisno rešenje i odluče u kojoj će vremenskoj zoni ostati. Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, Srbija će se uskladiti sa konačnom evropskom regulativom, kažu iz Ministarstva privrede za naš portal, a da je na pomolu možda još jedno neslaganje u regionu govori to što su Slovenija i Hrvatska već počele da se mimoilaze po ovom pitanju.

Evropska unija je ranije najavila da će od 2021. godine najverovatnije ukinuti izmene zimskog i letnnjeg načina računanja vremena, što je, prema pisanju hrvatskih medija, povod za novo razmimoilaženje Hrvatske i Slovenije, koja bi da zadrži zimsko računanje vremena.

Preporučujemo

SPOR HRVATSKE I SLOVENIJE OKO VREMENSKE ZONE

Jutarnjem listu potvrđeno je iz slovenačkog Ministarstva infrastrukture, da su najbliže tome da se odluče za zimsko računanje vremena. Iz slovenačkog Ministarstva tokom proteklog vikenda objasnili su za hrvatski portal da je reč o zadržavanju zimskog odnosno srednjoevropskog sistema računanja vremena (GMT +1), kojem trenutno, kako se navodi, pripadaju i svi susedi Slovenije.

Slovenija je više za zimsko računanje vremena Foto: Pixabay/traveldudes

Ova odluka Slovenije, međutim, još nije konačna i u toku je savetovanje sa zemljama regiona s namerom da susedne zemlje među sobom ipak koordiniraju i odaberu zajedničku vremensku zonu.

Nezvanično, stav Hrvatske je da bi ipak pre odabrali letnji način računanja vremena, najviše zato što ovaj sistem više pogoduje grani turizma koji se u Hrvatskoj i dalje većinom svodi na "sunce i more".

- Još uvek nismo odradili nikakve službene konsultacije s Ministarstvom turizma, ali neslužbene su poruke da bi nam više odgovarao letnji sistem. Trenutno nam ova tema baš i nije bila u fokusu, ali moguće je da ćemo zagovarati suprotno od onoga što očigledno zagovaraju naši susedi Slovenci - piše Jutarnji pozivajući se na nepotvrđene informacije iz Ministarstva saobraćaja.

Hrvatskoj više godi letnje računanje vremena Foto: Wikipedia/Diego Delso

ŠTA ĆE SRBIJA IZABRATI?

Što se tiče naše zemlje, u Ministarstvu privrede kratko su nam odgovorili na pitanje da li postoje naznake za koju vremensku zonu bi se odlučila naša zemlja.

- Evropska komisija u ovom trenutku nije donela direktivu kojom će biti definisano da li će članice EU same odlučivati o vremenskoj zoni i zadržavanju letnjeg, odnosno zimskog računanja vremena. Nakon konačne odluke, Srbija će se, kao zemlja kandidat, uskladiti sa evropskom regulativom iz ove oblasti. U narednom periodu je planirano formiranje posebne radne grupe koja će pratiti dešavanja iz ove oblasti i predložiti konačno rešenje - rekli su nam iz Ministarstva.

NI LETNJE NI ZIMSKO VEĆ TREĆE REŠENJE

Branko Simonović iz astronomskog društva Ruđer Bošković ističe kako ova tema uopšte nije jednostavna i da, kada govorimo o promeni vremena, ljudi to svode na činjenice kada izlazi i zalazi sunce.

- Slušam ljude koji navijaju i za letnje i za zimsko računanje vremena, a ne znaju o čemu pričaju i da je to jedna velika tema. Prema mom mišljenju i letnje i zimsko čitanje vremena imaju svoje nedostatke. Ono što se obično zanemaruje, a što je bitno, jeste da postoji i treće rešenje, potpuno ravnopravno sa prva dva. Treće rešenje podrazumeva da se vratimo na ono što je bilo pre 1983. godine, što znači da ostanemo na zimskom čitanju vremena, pa samim tim i u osnovnoj srednjoevropskoj časovnoj zoni kojoj pripadamo, a druga stvar je da se onda, ono što je nepovoljna okolnost kada je zimsko čitanje vremena u pitanju, radno vreme pomeri jedan čas unazad - kaže za naš portal Simonović.

Kada to uradimo onda smo, prema njegovim rečima, poništili mane i letnjeg i zimskog čitanja vremena i na taj način stvari popravljamo kako treba.

- Sa zimskim čitanjem vremena ostajemo u osnovnoj časovnoj zoni, tj. podne nam pada u 12 časova ili oko 12, ali nevolja je što nepovoljno iskorišćavamo obdanicu. Nije suština da prespavamo veći deo svetlog dana - objašnjava on.

To, prema njegovim rečima, donekle popravlja letnje čitanje vremena.

- U tom pogledu malo bolje iskorišćavamo obdanicu ali cena toga je što se izmeštamo u susednu časovnu zonu, istočnoevropsku, kojoj geografski ne pripadamo. Podne nam tada padna oko 13, a ne oko 12 - ističe Simonović.

Postoji treće rešenje o kojem se malo priča Foto: Profimedia/AFP

Sa ovim trećim rešenjem nema ni jednog ni drugog problema.

- Suština je da bolje iskorišćavamo obdanicu sa jedne strane, a sa druge strane, ostajemo u svojoj časovnoj zoni. Kada je u pitanju letnje računanje vremena, mi tada ono što je 6 časova, zovemo 7 a sa ovim trećim rešenjem 6 će ostati 6 - objašnjava on.

Kada govorimo o srednjoevropskoj časovnoj zoni, kojoj mi pripadamo, njoj pripada i većina država zapadne Evrope.

- I Francuska i Španija, koje po svojoj geografskoj pripadnosti ne pripadaju srednjoj Evropi nego zapadnoevropskoj časovnoj zoni, imaju srednjoevropsku zonu. Suština je da mi, ostajanjem u osnovnoj, zimskoj časovnoj zoni, zapravo pripadamo velikom prostoru zemalja koje imaju isto vreme - kaže naš sagovornik.

Na pitanje da li je uopšte moguće da, npr. Srbija i Republika Srpska izaberu različite vremenske zone, Simonović smatra da bi to bilo potpuno besmisleno.

Preporuka Evropskog parlamenta po tom je pitanju svakako da se susedne zemlje međusobno dogovore kako pripadanje različitim vremenskim zonama ne bi prouzrokovalo teškoće na prometnom, ali i brojnim drugim tržištima.

Ako zemlje ne uspeju međusobno da pronađu neki zajednički jezik, Odbor za saobraćaj Evropskog parlamenta najverovatnije će procenjivati izbor svake države članice pojedinačno, s namerom da izbor zimskog, odnosno letnjeg računanja vremena ne donosi teškoće na unutrašnjem tržištu EU.

VIDEO: Kako je došlo do pomeranja vremena i ko sve to praktikuje

(A. M.)