Sve o Baju Pivljaninu čije je ime na oružju napisao terorista pre nego što je ubio 49 ljudi (VIDEO)

Ime i prezime Baja Pivljanina je Dragojlo Nikolić, a rođen je u starohercegovačkom plemenu Pivljana negde oko 1630. godine. O njegovom životu pre nego što je postao poznat u borbi protiv Osmanlija se malo znalo, a danas svi svetski mediji prenose njegovo ime kao jedno od mnogih na natpisima na oružju teroriste sa Novog Zelanda koji je ubio 49 ljudi, dok se za živote 48 žrtava bore za život.

Kao mesto rođenja Pivljanina uzima se selo Rudnice. Pretpostavlja se da se bavio stočarstvom ili da je bio rabadžija - trgovac koji robu prevozi tovarnim životinjama.

Preporučujemo

Nije poznato ni zbog čega se Nikolić zakačio sa Turcima, zna se samo da je počinio ubistvo u osveti i da je morao da beži na jadransko primorje na teritoriju pod kontrolom Mletačke republike. Narodna tradicija i pesma koju je zabeležio Vuk Karadžić kaže da je Bajo otišao u deo crnogorskih Brda gde je živelo pleme Drobnjaka i da je tamo ubio Asan agu Kopčića. Druga tradicija pominje Baja koji odlazi u Moraču i tamo traži ženu lokalnog starešine za koju se zainteresovao i paša iz Gacka. Kako je devojka izabrala pašu Bajo ubija i nju, njenog verenika i nesuđenog tasta te još nekoliko Turaka, nakon čega beži iz svog kraja.

Ali-paša Janjinski i Grkinja znana kao Kira Vasiliki, njegova najomiljenija žena. Slika Paula Emila Jakobsa iz 1848. Foto: Wikimedia Commons/artnet.com/Brandmeister

Venecijanci ga pominju 1654. kao razbojnika odnosno kao hajduka ili uskok. Tada je u toku bio Kandijski rat (1645-1669) u kome se koalicija hrišćanskih zemalja sastavljena od Venecije, Malteških vitezova, Papske držav i Francuske borila protiv Turaka. Ishod rata je bio gubitak venecijanskih teritorija u Grčkoj ali rat je posebno bio suriv na prostorima jadranskog primorja. Kako su uskoci bili hrišćani koji su na teritoriju pod kontrolom Osmanlija upadali najčešće iz mletačkih poseda, u relativno organizovanim i od strane Venecijanaca snabdevanim jedinicama, Bajo je bio u strukturi tih jedinica. Učestvovao je u nekoliko prepada na gradove u Hercegovini kao što je Trebinje.

Vrlo brzo stiče slavu zahvaljujući smelim akcijama u kojima uništava muslimansko stanovništvo, odnosi plen i roblje. Operisao je u dubrovačkom zaleđu, Boki Kotorskoj i Hercegovini. Godine 1664. pominje se u dubrovačkim zapisima sa činom buljubaše odnosno kapetana da bi vrlo brzo postao harambaša - vođa svoje družine. Kako je postao ozloglašen Turci počinju da progone Baja koji za sobom uništava mostove i druga sredstva komunikacije. Saradnja Venecije i uskoka bila je veoma loša pa se Bajo Pivljanin brzo baca i pljačka venecijanske karavane i čak dubrovačke brodove. Ovo je pravdao navodinim prisustvom Turaka u tim karavanima i brodovima.

Na kraju Kandijskog rata Bajo Pivljanin i ostale vođe postaju smetnja Veneciji koja je sada želela mir i trgovinu sa Osmanlijama. Uskoke počinju da seljakaju sa kraja na kraj Jadrana ali lokalni Turci u strahu uvek protestuju kod Venecijanaca i traže sklanjanje opasnih ljudi sa granice. Zbog toga Bajo završava čak i u samoj Veneciji. Posle rata su vladale epidemije koje u stopu prate uskoke gde god bi se naselili. Na kraju završavaju u Zadru gde se povezuju sa uskocima iz Ravnih kotara. Tu Bajo ženi sestru još jednog narodnog heroja opevanog u junačkim pesmama - Stojana Jankovića.

Bitka kod Beča, Paul Kastils 1683-1685 - Wikimedia

Period mira završava se 1684. godine. Turci su tada već uveliko bili u ratu sa koalicijom okupljenom oko Habzburške monarhije. Oni doživljavaju katastrofalan poraz u opsadi Beča 1683, te godine završena je turska ekspanzija u Evropi, od tog momenta oni se povlače i trpe poraz za porazom. Već sledeće godine Venecija se priključuje ratu, a Bajo sa svojom družinom operiše po Dalmaciji i Hercegovini. Turci predvođeni skadarskim pašom čine teške zulume nad crnogorskim stanovništvom. Ovaj način obračuna sa pobunjenicima podrazumevao je da represijom nateraju srodnike hajduka da ga predaju. Bajo pokreće svoju dobro opremljenu družinu prema Cetinju gde se na brdu Vrtijeljci suočava sa pašom. Dana 7. maja 1685. Bajo Pivljanin gine u borbi. Sahranjen je na Cetinju.

Bajo Pivljanin u okršaju sa Turčinom Foto: Wikimedia

U narodnoj poeziji upamćen je kao hajdučki harambaša preke naravi koji je znao da ubije čak i svoje najbliže saradnike u gnevu zbog izdaje. Najpoznatija pesma je svakako "Bajo Pivljanin i beg Lubović" u kojoj je opisana izdaja Mata Njegoševića i sam obračun Baja Pivljanina sa begom i nekadašnjim saborcem.

Trže Bajo mača zelenoga,

A Ljubović sablju Šamlijanku,

Pak đeveri od njih odstupiše,

A oni se udarat’ stadoše.

Kad udara Pivljanine Bajo,

Kad udara bega Ljubovića,

Prosijeca svilu i kadivu,

A iz svile živa vatra sipa;

Kud udara beže Ljuboviću,

Kud udara Pivljanina Baja,

Prosijeca svilu i kadivu,

A iz svile crna krvca lije

I komadi odlijeću mesa,

Ljubo bješe Baja obranio,

Obranio po desnici ruci.

Kada viđe Pivljanine Bajo,

Na nevjeri da će poginuti,

Baci mača u zelenu travu,

Pak Tučrinu pod sablju podleće:

Desnom ga je rukom uvatio

Za desnicu i za britku sablju,

A lijevom za grlo bijelo,

Obori ga u zelenu travu,

Od ljutine zubima ga zakla.

Kad to viđe Njegošević Mato,

On pobježe preko polja ravna

Sa Turčinom slugom Šaban-agom,

Za njim trči Pivljanine Bajo;

„Stani pobro, Njegošević-Mato!

„Da si mene juče pobjegao,

„Opet bih te danas sustigao.”

Sustiže ga na kraj polja ravna,

Udari ga mačem na dovatu,

Do ramena ods’ječe mu glavu,

Pa on viče slugu Šaban-agu:

„Vrat’ se natrag, slugo Šaban-aga,

„Te ti skidaj Njegošević-Mata,

„Tvrda vjera! Ništa tebi neću.”

Povrati se sluga Šaban-aga,

Te on skide Njegošević-Mata,

Pa otide selu Nevesinju.

Bajo skide bega Ljubovića,

Skide s njega ruho i oružje,

Na njem’ nađe tri ćemera blaga,

Sva tri puna žutijeh dukata,

S njeg’ otpasa, a sebi pripasa,

Pak posjede bijesna putalja,

Ode pravo k moru na krajinu

U Latine, vidat’ desnu ruku.

VIDEO: Momenat kada napadač ubija ljude u džamiji, dok se na pušci vide ispisana imena znamenitih boraca protiv Osmanlija među kojima je Bajo Pivljanin

(Đ. Radivojević)