Crkva razbesnela Makedonce: Svako ko bude ovo stavio na ruku, taj se odriče boga i pravoslavne vere i priklanja se demonima (FOTO)

Svako ko na svoju ruku bude stavio ili na odeću zakačio takozvanu martenicu, nešto poput narukvice napravljene od crvenog i belog konca, za zdravlje i sreću, treba da zna da se od tog trenutka, svesno ili nesvesno, odrekao Boga, pravoslavne vere i crkve, stav je kanonski nepriznate Makedonska pravoslavne crkve.

U kulturnoj baštini i običajima Makedonaca, Bugara, Rumuna, Grka, Moldavaca i Srba obeležavaju se prvi dani meseca marta. Tih dana sreće i radosti meseca marta prave se amajlije od upletenog belog i crvenog svilenog konca koje se daruju bliskim osobama za sreću, zdravlje i snagu tokom godine. Ti ukrasi, "znak ljubavi i sreće", koji se vezuju oko ruke ili darivaju kao mašnica, u Makedoniji se nazivaju "martinki", u Bugarskoj "martenica", u Grčkoj "martis", a kod Rumuna i u Moldaviji "marcišor".

Preporučujemo

Izrada martenica je za Makedonsku pravoslavnu crkvu sujeverje; Foto: D. Joksic

Crkva se protivi očuvanju ove kulturne baštine i ističe da se ne može istovremeno verovati Bogu i martenici. Vera i sujeverje, kažu iz crkve, nemaju ništa zajedničko, isto kao što Bog nema ništa zajedničko sa đavolom, a sujeverje je protivno pravoslavnoj veri.

- Nošenje martenica je sujeverje, magijski i demonski običaj zato što ljudi koji ih nose veruju da otkako martenice stave na sebe prvog marta, ne smeju da ih skinu sve do dolaska proleća, lastavica ili roda i dok ne rascveta prvo drvo. Potom, prema istom verovanju, moraju da ih zakače na neko drvo i požele dorbo zdravlje i sreću sa nekakvom verom da će im se to i ispuniti - ističu iz Makedonske pravoslavne crkve.

Smatra se da skidanje martenica pre vremena nosi nesreću i zato ih ljudi čuvaju sa strahom.

Mnogi ručno pletu ove ukrase, za koje narod veruje da donose sreću; Foto: D. Joksic

- Takvo verovanje nema nikakve veze sa pravoslavnom verom, već je obično sujeverje. Mi hrišćani na ruci ili u ruci držimo brojanice sa ukrasnim krstićem, koje nam služe za molitvu - dodali su iz Makedonske pravoslavne crkve.

Martenice, koje se pletu uoči 1. marta, mogu da budu veoma male i kratke, usukane od samo dva vunena ili svilena konca, a mogu biti i veoma dugačke, pa čak i

kilometrima. Usukan i isprepleten konac simbolično znači preplitanje ljubavi, sreće, zdravlja, čistote.

- Ovaj običaj je prisutan u celoj Severnoj Makedoniji, ali najviše u istočnim delovima zemlje: Berovu, Delčevu, Pijanecu i ruralnim sredinama. U Severnoj Makedoniji ta tradicija je sačuvana kao živo nasleđe, kaže Vasilka Dimitrovska, rukovodilac Centra za naučno istraživanje i promociju kulture HEAMUS iz

Skoplja.

Dani u kojima se nose martenice, nazivaju se "Srećna Baba Marta"; Foto: D. Joksic

Mnogi ljudi svoje martinke nose do 9. marta, praznika Svetih 40 mučenika ili do 25. marta, kada proslavljamo Blagovesti. U većini slučajeva martinke se nose sve do dolaska prve rode, lastavice ili do pojave procvetalog drveta. Tada se one vezuju za plodna drvca ili se stavljaju ispod jastuka za sreću, ljubav i zdravlje.

Poslednjih decenija, u nekim delovima Balkana ( Makedoniji, Bugarskoj, Rumuniji, Grčkoj, Srbiji i Moldaviji ) ovi dani, kada se poklanjaju ručno ispletene amajlije od crvenog i belog konca, nazivaju se "Srećna Baba Marta".

Ova tradicija, za koju se veruje da je predhrišćanskog porekla, sobom nosi razna verovanja povezana sa magijom crvene i bele boje, koje predstavljaju zdravlje i pročišćenje, ali i obeležavanje dolaska proleća i prvog dana agrarne Nove godine.

(D.J.)