Hrvati su ratnom zločincu prvo smanjili kaznu, pa ga onda pustili na slobodu: Svedoci tvrde da je bio glavni u logoru gde su ljudi živi zakopavani (VIDEO)

Predviđanja bosanskohercegovačkih pravnih eksperata i novinara da bi se osuđeni ratni zločinac Marko Radić Maka mogao naći na slobodi ubrzo nakon što je prebačen iz Kazneno-popravnog zavoda u Mostaru na izdržavanje kazne u Hrvatskoj, obistinila su se.

POTVRDA IZ ZAGREBA

Preporučujemo

Radić je, podsetimo, nakon dugotrajnog i veoma temeljnog postupka 2011. godine u BiH pravosnažno osuđen na 21 godinu zatvora zbog zločina protiv čovečnosti, odnosno mučenja, zatvaranja, ubistva i silovanja u zloglasnom logoru Vojno kod Mostara, pa je iz zatvora trebao da izađe tek 2027. godine.

Međutim, nakon odluke Županijskog suda Zagreb koji priznao presudu iz BiH, ali ju je smanjio na 12 i po godina zatvora, Radić je, kako prenose mediji iz BiH, već na slobodi.

Kako je za Radiosarajevo.ba potvrđeno iz Županijskog suda u Zagrebu, Radić je pušten na slobodu, i to 2. decembra 2018. godine, što bosanskohercegovačka javnost do sada nije znala.

Radić za svoju slobodu može da zahvali ministru pravde BiH Josipu Grubeši, zvaničniku HDZ-a BiH. On je Radićev transfer u Hrvatsku odobrio 8. oktobra 2018. godine, a Radić je, tek nepunih dva meseca ostao u hrvatskom zatvoru.

Prethodno je Županijski sud u Zagrebu prihvatio Radićevu molbu pa je donio presudu kojom je preuzeo izvršenje presude Suda BiH. Dakle, Radić u Hrvatskoj je ugošćen praktično na inicijativu Zagreba, što je HDZ-ov ministar, očekivano, prihvatio.

- BiH je članica Evropske konvencije o transferu osuđenih osoba, prema kojoj svaka osuđena osoba ima pravo da izrečenu kaznu zatvora ili deo kazne izvršava u državi svoga državljanstva. Prema ovoj konvenciji između BiH i drugih država izvrši se godišnje na desetine transfera osuđenih, tako da je u 2017. godini realizovan 91 transfer osuđenih, dok je u ovoj godini primljen 51 transfer - kazali su ranije BIRN-u u Ministarstvu pravde BiH.

REAKCIJA SERŽA BRAMERCA

Međutim, zbog ovakvog poteza Grubeše reagovao je glavni tužilac Mehanizma za međunarodne kaznene sudove Serž Bramerc. On je poslao pismo Grubeši u kojem je iskazao nezadovoljstvo odlukom hrvatskog pravosuđa kojom je Marku Radiću osuđenom za ratne zločine na području Bosne i Hercegovine drastično smanjena kazna.

Bramercu je neshvatljivo to što je Grubeša kao ministar potpisao odluku kojom je u oktobru 2018. dao suglasnost da se bivšem oficiru HVO-a Radiću, koji je u BiH 2011. godine pravosnažno osuđen na 21 godinu zatvora zbog ratnih zločina u logoru Vojno kod Mostara uključujući ubistva, silovanja i zlostavljanja zatočenika, dopusti da ostatak kazne izdržava u Hrvatskoj.

Logor Vojno u kojem je gospodar života i smrti bio Maka Radić bio je jedan od najstrašnijih u logorskom sistemu tzv. Herceg-Bosne. Nalazio se šest kilometara od grada, u kućama i garažama, u radijusu od 100 metara.

Saja Ćorić, žrtva višemesečnih mučenja u tom logoru, kazala je, kako je zabeleženo i u knjizi "Svedoci zla", da je kroz Vojno prošlo je kroz 800 osoba.

Od tog broja, njih između 15 i 30 je u spomenutom logoru izgubilo svoje živote. Ovaj logor je bio specifičan jer je u njemu bilo zatočeno, i na razne načine mučeno, oko 80-oro žena i dece.

Veliku ulogu u činjenu zlodela imali su stražari logora Vojno. Pravosnažnom presudom Suda BiH osuđeni su spomenuti Marko Radić, kao i Dragan Šunjić, Damir Brekalo i Mirko Vračević. Proglašeni su krivima za progon, ubistva, zatvaranja, silovanja, mučenja i druga nečovečna dela počinjena nad Bošnjacima u logoru Vojno, pa su osuđeni na ukupno 69 godina zatvora.

Radić je pravosnažnom presudom, podsetimo, osuđen na 21, Šunjić na 16, Vračević na 12 godina, Brekalo, koji je inače bio poreklom Bošnjak i do rata se zvao Emir, na 20 godina zatvora.

Mario Mihalj, za kojeg se smatra da je poginuo, Ivek Kolobara, Jure Kordić, Nedžad Čorić, Amel Hadžiosmanović i Nedžad Tinjak, sve borci HVO-a, su u optužnici protiv „Radića i ostalih“ spominjani kao izvršioci pojedinih zločina u logoru Vojno.

UŽASNI ZLOČINI

Mihalj je, po svedocima, bio upravnik, a Šunjić zamenik upravnika logora, dok je Marko Radić, zapravo, spominjan „kao glavni“. Prema iskazu jedne žene, u sobi u kojoj je boravila 109 dana bilo je zatočeno 15 dece i 21 žena, koje su svakodnevno odvođene na silovanje.

Najmlađe dete je imalo samo osam meseci, a najstarija žena oko 85 godina.

- Zločini u logoru Vojno su bili toliko monstruozni da su čak i živi ljudi zakopavani, a na desetine žena je seksualno zlostavljano u Vojnom - rekla je ranije Saja Ćorić koja je i sama svedočila u postupku protiv zločinaca u slučaju "Radić i ostali".

Idriz Merzić, iz Udruženja logoraša Mostar, ranije je, takođe, govorio, da je logor Vojno bio mesto strave i užasa.

- Neopisive su patnje koje su bošnjački civili doživeli u tom logoru. Tamo su se desili neopisivi zločini. Veliku težinu predstavlja činjenica da su tamo bili zatočeni i patili žene i deca. Uhapšeni je bio deo niza izvršioca tih zlodela -  rekao je Merzić.

Zaista, Apelaciono veće suda BiH je utvrdilo da je i nakon obnovljenog postupka Tužilaštvo BiH uspelo dokazati da su "Radić i ostali" bivši pripadnici HVO-a počinili zločin protiv čovečnosti, pa da su naređivali, učestvovali i podstrekivali zatvaranje 80-ak žena, dece i staraca.

U zatvor Vojno su dovođeni i Bošnjaci iz Heliodroma, a neki od njih potom nisu preživeli.

- Direktno ili kao članovi zločinačkog poduhvata odgovorni su za ubistva Envera Kajtaza, Arisa Zečevića, Salema Halilovića, Mesuda Dedajića, Asima Čakrame, Mensura Selmana, Džemala Sabitovića, Hamdije Tabakovića, Mustafe Kahrića... - rekao je Mirza Jusufović, predsedavajući Apelacionog veća u martu 2011. godine.

(Telegraf.rs/Radio Sarajevo)