Dečaku koji leti i zimi kilometrima hoda kroz bespuća da bi iz Srbije stigao u školu u Makedoniji, ispunjena novogodišnja želja (FOTO)

 ≫ 
  • 2

Marku Arsovskom (11), učeniku šestog razreda osnovne škole iz sela Gornji Starac u opštini Bujanovac u Srbiji, koji svakodnevno, leti i zimi kilometrima hoda kroz bespuća i gazi reku Pčinju da bi stigao u školu u selu Dragomance u Makedoniji, ispunjena je najveća želja.

Zahvaljujući humanim ljudima iz Skoplja, Andrijani, Biljani i Momčilu on je za Novu godinu od Deda Mraza dobio sve što je poželeo.

Poklona je bilo i za njegove roditelje, oca Gorana, majku Ilinku i dva brata, Miloša i Darka obolelog od dečije paralize. Kada su pročitali tužnu priču o petočlanoj porodici Arsovski i malenom Marku koji jedva sastavljaju kraj sa krajem u trošnoj kućici, Andrijana, Biljana i Momčilo su u Skoplju organizovali akciju pomoći ovoj izmučenoj porodici. Odziv je bio iznad očekivanja, a sreća i zahvalnost Marka, njegove braće i roditelja neizmerna.

- Pokloni nisu samo od nas, već i od naših prijatelja. Akcija je naišla na odličan odziv i za kratko vreme smo uspeli da obezbedimo ono što im je u ovom trenutku najpotrebnije. Javili su nam se prijatelji koji žele da poklone i nameštaj, ali to ćemo ostaviti za kasnije. Porodici je, ipak, najneophodnije da se dogradi započeta kuća u selu Pelince, a mi ćemo se ponovo organizovati da im u tome pomognemo - izjavili su za skopski portal sdk.mk. ovi skromni, ali humani ljudi, koji nisu hteli da kažu svoja prezimena jer ne žele publicitet. Najvažnije im je, kažu, da pomognu i bar donekle donesu sreću i radost u porodicu Arsovski.

Zajedno sa njima, malog Marka, njegovu braću i roditelje u selu Gornji Starac su posetili i reporteri portal sdk.mk. Kada su ispod jelke ugledali brojne kutije uvijene u šarene ukrasne hartije, novogodišnje paketiće, rance, školski pribor, igračke i druge poklone, njihovoj sreći nije bilo kraja. Nisu znali šta pre da uzmu i otpakuju sa njihovim ručicama koja su podrhtavala od uzbuđenja. Najviše pažnje Marku je privukao novi laptop i plejstejšn, koji su bili njegova najveća novogodišnja želja.

Njegov brat Darko bio je oduševljen Foto: sdk.mk

- Mnogo sam srećan. Oduvek sam želeo da igram plejstejšn - sramežljivo je rekao Marko novinarima sdk.mk, ne ispuštajući ga iz ruku u želji da ga što pre poveže sa novim televizorom.

To je privuklo pažnju njegovog brata Darka, obolelog od dečije paralize, koji je do tada sklupčen sedeo na krevetu. Poželeo je da se primakne ekranu, a kada su mu u tome pomogli braća Marko i Miloš, počeo je sa ručicama nežno da ga dodiruje i ispušta glasove uzbuđenja. Oči nije odvajao od ekrana, a osmeh mu nije silazio sa lica dok je iz sve snage pokušavao da stoji na slabašnim nogicama.

Za to vreme roditelji su suznih očiju posmatrali radost i sreću svoje dece.

- Neizmerno hvala ovih humanim ljudima koji su došli da nas posete, ali i svim drugima koji su donirali. Ovo nam mnogo znači, pokazuje da postoje dobri ljudi željni da pomognu. Sve što su doneli je veoma lepo i korisno. Vidite i sami koliko se deca raduju - rekao je njihov otac Goran Arsovski.

Njegova supruga i majke troje dece, Ilinka posebno je bila srećna što je konačno dobila usisivač, peglu, toster, higijenska sredstva, hranu, toplu odeću, pelene za bolesnog sina Darka i još puno drugih i korisnih stvari neophodnih za njihov svakodnevni život.

Porodica nema sredstava da završi kuću koja bi im olakšala život Foto: sdk.mk

Petočlana porodica Arsovski živi u trošnoj kućici od pedesetak kvadrata, sa oskudnim nameštajem i bez kupatila. Pored Marka, imaju još dva sina. Najstarijeg Miloša (17) koji ne ide u školu jer roditelji nemaju sredstava da ga školuju, i Darka (14), nepokretnog dečaka obolelog od dečije paralize.

Odsečeni od sveta, stanuju u zabitom selu Gornji Starac u mahali Čivčije na planini Kozjak, na samoj srpsko-makedonskoj granici. U tom delu sela prirodna granica je reka Pčinja, a zvanični granični prelaz između dve zemlje se nalazi oko 200 metara od njihove kuće.

Marko nastavu posećuje sa druge strane granice, u Makedoniji, u selu Dragomance u opštini Staro Nagoričane blizu Kumanova zato što u svom selu nema školu. Reku Pčinju, koja deli dve zemlje, a preko koje nema mosta, svakodnevno gazi sam ili uz pomoć starijeg brata ili roditelja da bi stigao u školu.

- Ako reka nije velika, pregazim je i izlazim na put gde čekam školski kombi. Ako je nabujala, moram da idem zaobilaznim putem oko 1,5 kilometara po kozjim stazama da bi izašao na put - kaže mali Marko koji je nedavno povredio ruku sa motornom testerom dok je sekao drva sa starijim bratom. Na ruci ima 8 konaca i nedelju dana nije išao u školu.

- Ovde nema uslova za život. Ostali smo sami. Želimo da se preselimo u Pelince, ali nemamo sredstava da dovršimo kuću. Darku treba redovna lekarska pomoć, a Marko će lakše stizati do škole. To ovde ne možemo da im pružimo. Hitna pomoć iz Makedonije ne može da dođe u drugu državu, a mi ne možemo da ga odnesemo. Samo u kolicima ili na nosilima možemo da ga iznesemo iz kuće i prenesemo preko reke. Sve nam je teže da se brinemo o njemu. Inače veoma je mirno dete. Ako mu damo da jede, ješće, a ako ne, sedeće gladan jer ne zna sam da zatraži. Marko ga veoma voli i pomaže mu. Hrani ga i čuva kada mi nismo tu - kaže glava porodice Goran Arsovski.

VIDEO: Marko, njih da sretneš u igrici a ne na putu do škole

(Telegraf.rs/D. J.)

Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Bgd

    27. decembar 2018 | 23:52

    Bolje pomoći ovakvim porodicama kojih je nemali broj,nego graditi mini gradove da bi gledali kako se "pacovi" jedu između sebe.

  • Srba

    28. decembar 2018 | 08:50

    A gde je tu Srbija. Koliko znam bez obzira na nacionalnost on je gradjanin Srbije. Ili možda grešim. Za početak neka nas sram bude.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA