Crnogorci se sve kasnije odlučuju za brak, a razvode se više nego pre

Mladenci u Crnoj Gori se u poslednje vreme sve kasnije odlučuju za stupanje u brak, pa se tako u proseku žene udaju sa 28 godina, dok muškarci bračnu zajednicu zasnivaju sa 31,5 godina.

Analizirajući period koji je za nama dolazimo do podatka daje 1990. godine prosečna starost mladih bila 24 godine, a mladoženja 28,8, piše Dan.

Preporučujemo

Deset godina ranije, odnosno 1980. godine prosečna starost mladoženja je bila 27,5 godina, a nevesta 23,1.

Sagovornici Dana različito vide ovaj trend i uglavnom smatraju da je kasnije stupanje u brak uslovljeno ekonomsko-socijalnom situacijom.

Koordinatorka Centra za žensko i mirovno obrazovanje Anima Ljupka Kovačević ocenjuje da je kasnije stupanje u brak svetski trend koji nije zaobišao ni Crnu Goru.

Ona smatra da je u jednom pogledu bolje i kasnije stupiti u brak jer tada bračni parovi stvaraju porodicu koju zaista žele, a ne zbog sticaja okolnosti.

- Ipak, kod nas je dosta izražen ekonomski momenat. Ljudi ne mogu da stupe u brak dok nemaju osnovu za samostalan život. Mnogo je mladih koji nemaju posao i u toj situaciji se teško odlučuju na brak i stvaranje porodice i upravo tu možemo tražiti objašnjenje za kasnije stupanje u bračnu zajednicu -  ističe Kovačevićeva.

Smatra se da je u jednom pogledu bolje i kasnije stupiti u brak jer tada bračni parovi stvaraju porodicu koju zaista žele, a ne zbog sticaja okolnosti. Foto: Pixabay

Dodaje da je kod nas manje izražen trend da mladi stvaraju karijeru, pa tek onda stupaju u brak.

- To je, možda, prisutnije u nekim drugim društvima, gde je ekonomska situacija lošija. Takođe, moramo istaći i napredak tehnologije i nauke, posebno u oblasti medicine pa danas žene nisu ograničene na godine za rađanje dece, već mogu postati majke i u kasnijoj dobi -  pojašnjava Kovačevićeva.

Sa psihološkog aspekta ove priče Radmila Stupar Đurišić ističe da je brak danas i ranije dosta različito shvaćen, pa ga u današnje vreme možemo posmatrati, pre svega kao zajednicu ljubavi, dok je nekada bio institucija međusobnog pomaganja muškarca i žene.

Ona objašnjava da se ranije više živelo na selu pa je trebalo i više radne snage, tako su se brakovi ranije sklapali i ranije rađala deca.

- Danas se sve manje rade fizički poslovi, pa je samim tim i manja potreba za potpomaganjem. Danas se u brak stupa čisto iz ljubavi jer je brak kao institucija prevaziđen i u pitanju je zajednica dvoje ljudi koji zaista žele da dele život. Ranije se ulazilo u brak jer ljudi nisu mogli da sami urade neke stvari, pa su podršku imali u bračnom partneru. U savremenom društvu jako malo ljudi treba pomoć, jer je već imaju kroz podršku roditelja ili su se osamostalili na taj način da im ne treba pomoć partnera. Kada imate takav koncept, onda se na brak odlučujete iz čiste ljubavi jer želite da budete sa nekim, a druga opcija je želim dete i znam da je najbolje da ono odrasta u porodičnom okruženju - ocenjuje Stupar Đurišić.

Ona smatra da ljubav ne poznaje materijalnu stranu zajednice, te da ekonomski momenat nekad može da bude i okidač za razvod.

Da su razvodi učestala pojava svedoči i podatak da su samo tokom prošle godine zabeležena 703 razvoda, a ove godine samo do kraja avgusta ih je bilo 453. Gledajući statistiku iz 1981. broj razvedenih brakova je tada bio oko 400, dok se do danas ta cifra naglo povećala.

U isto vreme arhive MONSTAT-a pokazuju da imamo oko 160.000 neudatih i neoženjenih, odnosno u bračnu zajednicu nije stupilo oko 70.000 žena i 90.000 muškaraca.

(Telegraf.rs/cdm.me)