Telegraf ekskluzivno u omiljenom Titovom avionu: Kako je simbol SFRJ umalo završio na otpadu, pa postao još moćniji sa 60 godina (VIDEO)

Nije tajna da je Tito voleo luksuzan život, raskoš i glamur, a ni da je sve to papreno koštalo. Jedan od simbola moći nekadašnje Jugoslavije je i čuveni Douglas DC-6B, avion koji je dočekivao najveće svetske zvezde i koji smo ekskluzivno za Telegraf upoznali iz prve ruke u Salcburgu.

Preporučujemo

Meč Crvene zvezde sa Salcburgom je bio posebna prilika za obilazak Hangara 7, sedišta Flying Bullsa, u kojoj centralno mesto cele flote čini upravo nekadašnji Titov avion, Douglas DC-6B.

Avion koji se nekada šepurio Surčinom, sada je glavna zvezda Salcburga Foto: Telegraf.rs

Nekada je preletao okeane pod jugoslovenskom zastavom, sada predstavlja omiljenu „igračku“ Ditriha Matešica, najbogatijeg čoveka Austrije, koji nije oklevao kada je došao u priliku da kupi Titovu omiljenu letelicu.

Priča počinje davne 1958. kada je ovaj avion proizveden u Daglasu, Santa Moniki, posle čega je prodat JAT-u po želji maršala Tita, koji je želeo da u njemu ugosti poznate svetske zvezde i političare, a bio je deo domaće flote do 1975. godine.

Tito je posebno brinuo o utisku koji ostavlja Foto: Profimedia

Tada ga je Tito prodao predsedniku Zambije Kenetu Kaundi, koji je svoju zemlju uveo u Pokret nesvrstanih, kome je Zambija predsedavala od 1970. do 1973. Dugo je gradio blizak odnos sa Titom, na čijoj se sahrani 1980. i rasplakao pored kovčega, a bili su čak toliko bliski da je Kaunda izgradio posebnu kuću u Lusaki samo za Titove posete.

Ipak, o avionu nije brinuo kao o prijateljstvu sa Titom, pa je Daglas dugo čamio sam i odbačen nedaleko od aerodroma u Lusaki. To nije promaklo Krisu Šuteu, menadžeru jedne male aviokompanije iz Namibije, koji je kupio preostala dva DC-6B aviona, premestio ih u prestonicu Vindhuk i počeo da ih restaurira. Kada su se pojačale tenzije na granici sa Angolom, Šute je bio prinuđen da proda jedan od dva draga aviona – bio je to upravo Titov Daglas.

U martu 2000, Sigi Angerer, šef Flajing Bulsa, primetio je da se DC-6B prodaje u Africi i nije mnogo oklevao, poleteo je za Vindhuk i u Salcburg se vratio Daglasom kojim je pilotirao. Na to je utrošio 28 sati uz četiri stajanja bez ikakvih problema, a onda je 2001. počelo ozbiljno restauriranje koje je trajalo tri godine.

 

 

 

View this post on Instagram

some cockpit-insights of the most beatiful aircraft on this planet 👌🏻 #douglasdc6 #dc6 #flightdeck #cockpit #bestoffice #aviation #aviationlovers #instaaviation #airplane #theflyingbulls #redbullA post shared by Philipp Haidbauer (@philipphaidbauer) on Oct 5, 2018 at 6:32am PDT

Titov Daglas je prvi DC-6B pod austrijskom zastavom, vrlo brzo je postao miljenik Ditriha Matešica, ali i Filipa Hajdbauera, pilota Flajing Bulsa koji je zadužen za ovaj avion. Uveo nas je u Daglas ne skidajući osmeh sa najdražeg aviona, a ekipa Telegrafa bila je u obavezi da se ovaj put pridržava jednog posebno rigoroznog pravila kompanije – dozvoljeno je bilo snimiti samo kokpit, dok je unutrašnjost aviona sa 33 mesta, uz luksuzni šank i separe u repu aviona bio samo za oči Matešicovih ekskluzivnih gostiju.

Mali deo kokpit raja Foto: Telegraf.rs

Prostor u kom su nekada obitavale svetske zvezde uz kovitlac dima Titovih tompusa, sada izgleda malo drugačije nego davne 1975, ali je sve urađeno tako da odražava duh tog vremena.

Kokpit je modernizovan i naš domaćin Filip se oseća kao dete u prodavnici igračaka kad ima priliku da sedne na jedno od tri mesta u njemu.

Ovaj avion vidi kao krunu kolekcije Flajing Bulsa i napominje da su samo četvorica pilota imala priliku da pilotiraju njime od 1958. godine.

Mesto na kom se Filip oseća najmoćnije na svetu Foto: Telegraf.rs

-DC6 je veoma teško uporediti sa bilo kojim drugim avionom. Naš DC6 je poslednji model ovog aviona koji je i dalje u funkciji. Jedini je koji ima dozvolu da prevozi putnike i kao takav je jedini. Ali ukoliko računamo moderne letelice kao 737 ili Airbus 320 koje imaju mnogo ekrana, elektronskih uređaja, kompjuterskih sistema i slično, ništa od toga nećete naći u ovom Daglasu, kod njega je sve analogno - otkriva Filip.

- Razlog zbog čega je toliko kompleksan jeste što njime upravljaju 3 osobe  - dva pilota i jedan inženjer letenja koji sedi između pilota. To je još jedan razloga zbog kojih se uživa u upravljanju DC6, kao da upravljate glasovnim komandama. Zanimljivo je govoriti inženjeru, a da on uradi sve što kažete, znatno zanimljivije nego upravljanje Erbusom ili Boingom.

Avion koji je nekada ovde bio teško zamisliv bez jugoslovenske zastave, proizvođen je od 1946. do 1958. godine i bio je prvi koji je mogao da leti iznad Atlantika bez prestanka.

Nekada jugoslovenska, danas austrijska zastava uz registracionibroj Foto: Telegraf.rs

- Razlog tome su 4 motora, zbog sigurnosti, zatim velike količine goriva, u njega staje više od 20.000 litara. Takođe, velika inovacija kod DC6 je kabina bez pritiska. Svi avioni koji nisu imali takvu kabinu, kad bi se popeli iznad 10.000 stopa, putnici bi zaspali, zbog nedostatka kiseonika. Sa ovakvom kabinom, možete da letite iznad 25.000 stopa, što vam omogućava veći domet leta.

Titov Daglas je pretposlednji koji je izašao sa proizvodne trake Santa Monike u Kaliforniji. Nikada nije imao komercijalni let, već je direktno dostavljen Jugoslaviji, u kojoj je korišćen kao državni avion. Dobro je njegovu istoriju upoznao i naš domaćin Filip.

- Išao je po celom kontinentu sa Maršalom Titom, video je svaki kontinent i manje-više svaku zemlju na svetu, ali mislim da je sredinom '70-ih Maršal Tito odlučio da promeni avion, možda je želeo da uzme neki brži, pa je ovaj naš završio u Africi u privatnim rukama.

Pogled iz kokpita na drugu polovinu Hangara 7, koji se nalazi tik uz salcburški aerodrom Foto: Telegraf.rs

Kupac aviona sa početka priče je želeo da napravi novac organizovanjem tura avionom, ali se nije proslavio u ovom poduhvatu.

- To se ipak nije završilo dobro. Avion je bio prizemljen godinama, niko nije vodio računa o njemu. Naš nekadašnji glavni pilot ga je našao, razgovarao sa gospodinom Matešicem i rekao mu da ovo može da bude njegova kruna. On je otišao u Afriku, video avion i rekao, da, to je to. Bilo je nekih sitnih stvari koje smo morali da mu uradimo kako bi mogao da doleti do Salcburga, i to je bio spektakularan let. Kada smo ga doneli ovde, ideja je bila da se očisti, uradi sve što je neophodno kako bi avion ponovo bio upotrebljiv što pre.

Na sređivanju aviona je radilo 80 ljudi čitave 3 i po godine, u tom periodu je avion kompletno rastavljen kako bi bilo zamenjeno sve što je neophodno, pa sada čak izgleda bolje nego 1958. Na pitanje da li je ovo omiljen avion, Filip nema dilemu. Da je zaista tako, možete se uveriti i na njegovom Instagram profilu, na kom dominiraju upravo fotografije sa Titovim Daglasom.

- Ovo mi jeste omiljeni avion. Dolazim iz vojske. Upravljao sam vojnim avionima, sada nastupam na paradama u jednosedima Red Bula, a 2012. sam prebačen na DC6 i to je bilo potpuno novo za mene. Nikad nisam upravljao ni jednom velikom letelicom poput DC6. Dakle bilo je brzih letelica, letelica sa velikim manevarskim mogućnostima, ali nikada veliki poput ovog.

 

 

 

View this post on Instagram

no photoshop, no painting. this is all real 💥 passing the #dachstein with our #dc6 #justbeautiful #happyday #happyflying #theflyingbulls #redbullhangar7 #redbull #verleihtflügelA post shared by Philipp Haidbauer (@philipphaidbauer) on Sep 28, 2018 at 2:43am PDT

- Moram da priznam da je ovo najbolja stvar koja mi se desila jer je ovo jedinstvena letelica. Ne znam ni jedan drugi avion koji ima dušu poput ovog našeg. A i rad sa još dva čoveka u kabini je mnogo zanimljiviji nego kad ste sami. Kad god uđete u DC6 i vidite sve ove instrumente i izgled kabine i generalno ceo ambijent, to sve predstavlja veliko zadovoljstvo.

Kabina je uređena tako da izgleda što autentičnije, s time da su morale da se dodaju neke stvari kako bi avion mogao da dobije dozvolu za let u današnjim tehnološkim uslovima.

 

 

 

View this post on Instagram

when London Downtown is just 1.200 feet below your DC6 ⚡️⚡️⚡️ #flashandfly #cityoflondon #dc6 #douglasdc6 #happyflying #aviationlovers #instaaviation #theflyingbullsA post shared by Philipp Haidbauer (@philipphaidbauer) on Jul 25, 2018 at 10:59am PDT

Instalirana su dva mala ekrana, jedan je za GPS navigaciju, postoje sistemi za upozorenja, ali i radar vremena, što sve omogućava dozvolu za današnji let bilo gde i po bilo kakvom vremenu, pa ova mašina poleće kao da je 1958.

- Kao što se može videti, ima mnogo instrumenata, dugmića i slično. Zanimljiva stvar kod DC6 je što piloti ne diraju ništa. Mi koristimo samo volan i letimo, za sve ostalo angažujete inženjera letenja koji sedi u sredini i on upravlja svim tim, dakle da li je to snaga, bilo kakve promene, samo mu kažemo i on to uradi.

- Imamo 4 velika motora od koji svaki ima 2.450 konjskih snaga, što je maltene 10.000 konja u letelici. A motori su pravljeni ipak tokom '40-ih i '50-ih, pa morate da budete jako nežni i pažljivi.

Kroz dug period druženja sa Daglasom, bilo je mnogo zanimljivih priča i anegdota, našem sagovorniku je jedan detalj uvek posebno upečatljiv.

Na trenutak smo i mi osetili moć ovog aviona - ekipa Telegrafa u kokpitu Titovog aviona Foto: Telegraf.rs

- Gde god da letimo ovim avionom, kad pozovemo radarsku kontrolu, oni nas pitaju koja je naša letelica? Mi odgovorimo da je to Daglas DC6. Nakon toga tačno možete da prebrojite sekunde dok kucaju na internetu i odjednom reaguju: Vau, kako dobar avion!

Daglas se dugo nije vraćao u Srbiju, ali je leteo za Maribor, Tivat i Dubrovnik, destinacija sa prostora kojim je vladao Tito, otkriva nam za kraj Filip.

Foto: Telegraf.rs

O prvom čoveku Jugoslavije, mogu se lomiti istorijska koplja i može se diskutovati o brojnim detaljima kontroverzne i intrigantne biografije, ali mu se ne može osporiti moć da šarmira najveće svetske zvezde poput Kirka Daglasa, Elizabet Tejlor, Kristofera Lija, Džona Vejna...

Deo te Titove moći bio je i Daglas, koji smo napustili zato napustili uz mali setni komentar: Zamisli da je ovaj avion sada naša turistička atrakcija...

(B. Vinulović - D. Ivković)