Srbi penzioneri traže milijardu evra neisplaćenih penzija iz Hrvatske

Oko 50.000 Srba iz Hrvatske od te države ukupno potražuje i do milijardu evra neisplaćenih penzija, a taj višegodišnji problem bio je tema danas na konferenciji u Beogradu, koja je okupila stručnjake, predstavnike državnih institucija i udruženja penzionera iz Hrvatske.

Pitanje penzija regulisano je Aneksom E Sporazuma o sukcesiji imovine bivše SFRJ, a prema podacima Udruženja penzionera iz Hrvatske Beograd, penzioneri Srbi iz Hrvatske potražuju penzije od 1991. do 1996, a pojedini među njima i do 1998. godine.

Preporučujemo

Učenici srpske škole u Hrvatskoj svakodnevno doživljavaju torturu: Kamenuju ih, prete im i policija mora da ih čuva, upozoreno je u Saboru

Prema podacima iz više izvora, kako kažu u udruženju, radi se o iznosu od 800 miliona evra od milijardu evra.

Na naučnoj konferenciji "Aneks E Sporazuma o sukcesiji SFRJ i rešavanje pitanja neisplaćenih penzija iz Hrvatske", Aleksandar Gajić iz Mešovite komisije za sukcesiju rekao je da Srbija ima volje da se konačno reši pitanje sukcesije, ali da je to multilatralno pitanje koje podrazumeva volju i druge strane.

Srbi iz Hrvatske potražuju penzije od 1991. do 1998 godine Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Podsetio je da je poslednji sastanak o sukcesiji bio 2015. godine u Sarajevu, kada je dogovoreno da sledeći organizuje Hrvatska za šest meseci.

- Na Hrvatskoj je da zakaže naredni sastanak visokih predstavnika za sukcesiju. Treba intenzivirati dijalog. To ne zavisi samo od Srbije - rekao je Gajić i izrazio očekivanje da će današnji naučni skup doprineti rešavnju otvorenih pitanja sukcesije.

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta, istakao je da su pitanja imovine i stečenih prava, kao i penzija, ključna pitanja poštovanja ljudskih prava.

Prema njegovim rečima, Srbija je propustila šansu da 2010. i 2011. godine, u vreme kada je pregovarala o Poglavlju 23, izvrši pritisak na Hrvatsku da poštuje temeljna načela EU čija je članica postala u julu 2013. godine.

Srbija, smatra on, sada ima manje prostora da izvrši pritsak na Hrvatsku da potpiše bilateralni sporazum i reši otvorena pitanja.

Linta navodi da bi Vlada i Ministarstvo spoljnih poslova trebalo stalno da ukazuju Evropskom parlamentu, Evropskoj komisiji, Savetu Evrope i Ujedinjenim nacijama na kršenje ljudskih prava Srba iz Hrvatske i na činjenicu da se ne poštuje jedan važan međudržavni sporazum.

Današnja naučna konferencija održana je uz podršku Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije, Ministarstva spoljnih poslova, Uprave za dijasporu i krovnih organizacija izbegličkih udruženja iz Hrvatske.

(Telegraf.rs/Tanjug)