Zbogom Vili! Tužna vest stigla je iz Herceg Novog: Omiljeni pas Novljana je uspavan, a bio je jedan od najstarijih na svetu (FOTO)

Brojni Novljani čuli su za tužni vest- pre nekoliko dana uspavan je Vili, pas lutalica koji nije imao sreću da ima vlasnika ali je imao naklonost većine meštana otkako se duže od decenije nastanio u Herceg Novom.

Psa Žuće više nema, ali ga nikada neće zaboraviti stanari kraljevačkog naselja (FOTO)

Preporučujemo

Vilija nisu odvodili u azil na Dizdarici, jer je nakon dva pokušaja vraćan u grad, na molbu brojnih Novljana. Uvek je vešto izbegao sve akcije sklanjanja pasa lutalica i postao neko koga Novljani jednostavno očekuju da vide.

Pas Vili Foto: CDM

Na Dizdaricu nisu hteli da ga odvedu ni sada kada je bolestan, onemoćao, bez sluha i sasvim oslabljenog vida poslednje dane provodio oko parka Boka. U trenutku kada je sasvim klonuo, dobri ljudi su bili oko njega.

Dobri Vili je primio analgetike i infuzije, ali ništa više nije moglo da pomogne psu za koga znalci tvrde da je verovatno bio jedan od najstarijih na svetu. Mnogi tvrde da je imao oko 24 godine.

Pas Vili imao je 24 godine Foto: CDM

Vili je dugo bio tihi, razigrani i neobični  čuvar Karače, Belaviste, Škvera i Parka Boka. Mnogi meštani su ga prisvojili i svi su ga voleli jer nikada nije bio agresivan, gladan i bez ogrlice.

Priča se da je dok je boravio na Belavisti reagovao na zvuk zvona sa crkve. Ustajao bi dok zvona zvone i lavežom ili zavijanjem nepogrešivo pratio njihov ritam i melodiju.

Zato su se brojni građani oglasili sa inicijativom da ovaj miljenik dobije spomenik u Herceg Novom.

Čime je Vili zaslužio spomenik? Oni koji su o njemu brinuli kažu odanošću, spremnošću na igru sa svakim detetom koje je kročilo  na Belavistu,  radošću koju je pokazivao prema ljudima i kada mu nisu bili skloni, činjenicom da je najlepši hercegnovski trg bio njegova odabrana kuća u vreme dok je još snažan lako savladavao novske skale do Škvera i nazad.

U stvari, možda to i ne bi morao da bude spomenik samo Viliju već svim osobinama koje su pomenute, a koje nam sve češće nedostaju, ili ih barem sve ređe pokazujemo.

(Telegraf.rs/ CDM.me)