Bojan i Ana imaju sposobnost koju poseduje tek 2% ljudi na svetu - mogu da govore i čitaju unazad (FOTO)
Dvoje običnih mladih ljudi, s vrlo neobičnim talentom, prvi su put u životu sreli nekoga poput sebe. Naime, Bojan i Ana imaju dar ili sposobnost koju poseduje tek 2 posto ljudi na svetu - oni govore unatrag.
Dok se u njegovom uzrastu mnogi još bore s mislima čime bi voleli da se bave u životu, Bojan je odmalena znao da su jezici njegova strast i poziv.
Ako je izreka da čovek vredi koliko jezika govori tačna, onda je Bojan zlatna koka! Mladi poliglota vrlo verno imitira naglaske, dijalekte, tečno govori čak 9 jezika, ali i jedan koji je, kako kaže - na sve strane jezike, stavio pečat.
Bez ikakvih poteškoća može da složi reči u rečenici unazad. Sposobnost je to koju ima tek jedna od sto miliona osoba na svetu.
- Profesori su se začudili: kakvog to đaka imamo? Šta je ovo? Jedan me je pitao čime se hranim? - priča Bojan. Njemu je to sve bilo normalno, kaže za jezike je jednostavno poput sunđera.
Kao dečak je na televiziji video vršnjaka koji izgovara reči unazad. Oduševljen veštinom, pokušao ju je i sam - i pomislio kako to što čini nije nikakav izuzetak jer se činilo prelagano.
Međutim, ubrzo je shvatio koliko je retko. Toliko, da u posljednjih 10-ak godina nije uspeo da pronađe sagovornika.
I ANA JE OSTAVLJALA UPITNIKE IZNAD GLAVA
Upitnike iznad glava ostavljala je i Ana kada je s 10 godina otpevala celu pesmu unazad na talenat šou. Da ima neobičan talent otkrila je kroz igru. Tokom porodičnog putovanja na more, shvatila je da poseduje nesvakidašnju veštinu. Reči iz njenih usta su, bez previše muke, izlazile naopačke!
Uz naopaki govor, kako ga ona zove, pokušala je da piše i čita naopako i u tome je uspela. Navikla je da svoj jezik prevodi bližnjima, jer okrenute reči većini ljudi čine se poput nerazumljivog, stranog jezika.
Doktor Hećimović objasnio je kako je prilikom razgovora unatrag frontalni režanj mozga aktivniji i da je time osobama sa takvom sposobnošću to dobar preduslov za uspešno savladavanje ostalih stranih jezika. Neke su studije pokazale da je taj talenat pokazatelj o natprosečnoj inteligenciji osobe koja ga poseduje.
- Svako može da kaže volim te recimo naopako, ali da govori ili čita roman naopako ne može niko. Smatra se da svega do 2 posto ljudi - kaže neurolog prof.dr.sc. Hrvoje Hećimović.
TRENUTAK ZA PAMĆENJE
Ekipa "Provjerenog" omogućila je Bojanu i Ani da se upoznaju, to se desilo jednog sunčanog poslepodneva u Trstu. Znao je Bojan da dolazi Ana, znala je i Ana da će sresti Bojana. Uprkos izvesnosti, uzbuđenje je ipak bilo prisutno.
Prvi put su ovo dvoje mladih pričali s nekim ko ih je razumeo bez prevodioca. Ni đavolski ni mađarski kako nekima na prvu zvuči... jednostavno - naopaki jezik.
Sve do ovih zajedničkih trenutaka naopaki im je jezik bio zafrkancija, zbog njega su bili atrakcija u društvu, zbijali naopake šale i pošalice. Ali ovo je poznanstvo njihovom daru donelo jednu drugu dimenziju.
- Nikad u životu nisam upoznao nikoga ko to može. Gledao sam na televiziji par puta neke osobe na nekim talenat emisijama koje to znaju, ali drago mi je! Drago mi je što nisam jedini i drago mi je što s nekim mogu da podelim tu radost govorenja unazad - kaže Bojan.
- Meni je to sad stvarno bilo preprečudno da pričam tako jer sam stvarno čekala da upoznam nekoga ko priča naopako takođe isto kao i ja i evo desilo se - rekla je kroz smeh Ana.
Boja i Ana kažu da će nakon upoznavanja sigurno ostati u kontaktu.
Sada kada su napokon pronašli nekog s kime na ovaj jedinstven način mogu satima da razgovaraju, sigurno neće ostati izgubljeni u prevodu.
(Telegraf.rs/Provjereno)
Video: Igor Benčina: Veoma smo emotivni, dugo smo čekali ovaj trenutak
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Dzoni
Ja kad se napijem, redovno govorim unazad.
Podelite komentar
Gidri
Kakva zabluda, onih koji govore kao ovo dvoje mladih ima mnogo vise, i zovu se politicari. Oni kada pricaju, nista ih brate ne razumem...
Podelite komentar
Ode
I šta mogu sa tom sposobnošću, da sede i plaču ili da čekaju da ih neko pozove u farmu, parove.
Podelite komentar