Božicu je zabolela ruka, jače nego ikada, otišla je kod lekara i tada su joj rekli da će živeti još godinu dana
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Marina
Ovde ga ne leće nego prate. To sam ja kasno shvatila kad je moja majka u pitanju. Petnaest godina na 6 meseci kontrola, vađenje koštane srži i uvek bolest na ivici bez terapije. Vremenom ona je završila na dijalizi, a to je i zbog te bolesti, stradaju bubrezi. Tri godine lošeg kvalitativno života, i na kraju bolovi nenormalni i smrt. Meni bol što nisam više insistirala na nekom konkretnom lecenju. Vjerovala sam njenom hematologiju i uvek išla sa njom na kontrole. Greška.