Devojčica (14) se nimalo ne kaje što je ubila malog Denisa (3): Brutalno ga je usmrtila zajedno sa njegovom majkom

Ustavni sud odbio je tužbu koju je podnela maloletnica koja je zajedno s Kjarom Rojnić ubila Kjarinog trogodišnjeg sinčića Denisa u Puli prošlog maja. Radi se, prema dostupnim podacima, o najmlađoj devojčici ikad u Hrvatskoj osumnjičenoj za počinjenje teškog ubistva.

Počelo suđenje majci monstrumu: Ubila je malog Denisa, preti joj 40 godina robije, a njeni advokati smatraju da treba da ide na lečenje (FOTO)

Preporučujemo

Zbog njene starosti, nije joj moguće izreći zatvorsku kaznu, ni ako bude proglašena krivom za teško ubistvo. Prema Zakonu o sudovima za omladinu, najveća moguća kazna - koju je u ovom slučaju tužilaštvo i zatražilo - jeste izricanje mere upućivanja u popravni dom, koja može trajati od šest meseci do najduže tri godine, piše "Jutarnji list".

Kako stoji u objavljenom dokumentu, ona smatra da su joj povređena ustavna prava kada joj je produžen istražni zatvor u kojem se nalazi od 24. maja 2017. godine pa su njeni zastupnici tražili ukidanje te mere. Ustavni sud odlučio je da maloletnica mora ostati u istražnom zatvoru.

Uhapšena Kjara Rojnić, majka ubijenog Denisa Printskrin: HRT

Paradoks je, kako advokat maloletnice navodi i u ustavnoj tužbi, u tome da je devojčica u zatvoru već godinu dana, iako joj zatvorska kazna, zbog godina, uopšte ne može biti izrečena. Budući da je suđenje tek na početku, a istražni joj je zatvor u više navrata već produžen, nije nemoguće da u istražnom zatvoru provede i tri godine, odnosno celokupno najduže moguće trajanje popravne mere.

Ipak, Ustavni sud utvrđuje da je u pravu Vrhovni sud koji je ponovno produžio istražni zatvor za devojčicu jer, kako proizlazi iz odluka - sistem trenutno nema na raspolaganju bilo koju drugu meru koja bi garantovala da neće pobeći i počiniti novo krivično delo, a koja bi bila u skladu sa njenim godinama. Sistem, pojednostavljeno, nema odgovor na ovaj slučaj, osim da devojčicu - koja je u sistemu i odrasla - drži u istražnom zatvoru za odrasle.

Prema Zakonu o sudovima za omladinu, istražni zatvor se maloletniku može izreći samo izuzetno, kao krajnja mera u najkraćem nužnom trajanju, u razmeru prema težini dela i očekivanoj sankciji, i to samo ako njegovu svrhu nije moguće postići nekom blažom merom, poput smeštaja u popravni ili neki drugi dom.

Kjara Rojnić, majka ubijenog dečaka (3) Foto: Facebook/Chiara Rojnic

U slučaju konkretne devojčice, zaključio je Vrhovni sud, čiju je odluku na kraju podržao i Ustavni sud, druge mere nemaju učinka budući da je 14-godišnjakinja do sada bežala iz sličnih ustanova te je i delo za koje je osumnjičena počinjeno tokom njenog bega iz pulskog Doma za nezbrinutu decu, zbog čega “istražni zatvor nije zamenjen blažim merama”.

"Žao joj je što je u zatvoru, a ne zato što je ubila"

U dokumentu koji je objavio Ustavni sud opisuje se i njen život i detalji ispitivanja o ubistvu trogodišnjaka.

- Iz pribavljenog nalaza i mišljenja veštaka psihologa i psihijatra iz jula 2017. sledi kako imenovana maloletnica u odnosu na konkretni događaj, ne ispoljava krivicu i žaljenje, već sebi zamera što je u zatvoru i da kod ispitivanja maloletnica detaljno opisuje zbivanja, a iz tog iskaza sledi da je inkriminisani događaj trajao dugo, za koje vreme maloletna X. ... nije opisivala anticipaciju straha, nije opisivala promišljanje o negativnim posledicama događaja, već sled opisanih radnji ne pokazuje impulsivnost, čime je ispoljila hladnokrvnost, manjak empatije i nezainteresovanost, kao i izostanak straha, a što je sve u osnovi razvoja predstavlja poremećaj ličnosti antisocijalnog tipa - stoji u dokumentu Ustavnog suda.

Maleni Denis (3) je svirepo ubijen Printskrin: HRT

Dalje stoji kako je istražni zatvor maloletnici određen upravo zbog sumnje da bi mogla opet da počini teže krivično delo.

Lutala po sistemu

Prema dostupnoj dokumentaciji, devojčica je odrastala u krajnje disfunkcionalnoj porodicii, a od izdvajanja iz biološke porodici zbog zlostavljanja i zanemarivanja do svoje 14. godine boravila je u dečjem domu, zatim u jednoj hraniteljskoj porodici, pa u drugoj, potom u Psihijatrijskoj bolnici za decu i mlade u Zagrebu, pa u domu za nezbrinutu decu, pa na psihijatriji Kliničkog bolničkog centra Rebro, pa u Domu za nezbrinutu decu u Puli.

Devojčica je, očigledno, godinama lutala po sistemu, suočila se sa višestrukim odbacivanjem i nepripadanjem, usled čega se razvio i ozbiljan poremećaj ličnosti.

Stručnjake takav razvoj događaja ne čudi: emocionalna hladnoća neretki je način da se dete odbrani od realnosti.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr/Index.hr)