Makedonac strogoću oko učenja dece prepustio ženi: Iza njegove odluke krije se trauma iz detinjstva

Da li i koliko roditelji greše kada zbog slabih ocena u školi brutalno kažnjavaju ili tuku svoju decu? Ovo pitanje godinama muči jednog Skopljanca, koji nije želeo da otkrije svoj identitet, ali je zato portalu galama.club ispričao šta mu se desilo u mladosti i zbog čega je, kada je i sam postao otac, strogoću oko učenja dece u školi prepustio svojoj ženi.

Njegovu ispovest, kao pouku svim roditeljima, prenosimo u celini.

Preporučujemo

>>>Obesio se dečak (11) za kvaku u svojoj sobi u centru Beograda

Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak

- Nikako mi ne izlazi iz glave moj drug Goran, koji se ubio u 5. razredu osnovne škole. Da, moj drug Goran je napravio tu glupost. Obesio se u šifonjeru, u svojoj sobi. Bili smo deca, peti razred, komšije. Bio mi je najbolji drug.

- Teško mi je da otvorim dušu i prisetim se prošlosti zato što me to, kao neko stozubo čudoviše iz filmova posmatra u tami.

- Zajedno sa Goranom sam porastao. Čas sam ja bio kod njega, čas on kod mene. Često sam se budio u njegovom krevetu kada me je majka onako sanjivog ostavljala kod njih da bi otišla na posao. Jeo sam kod njih, Goran kod nas. Trčali smo po nasipu, igrali se indijanaca i kauboja, skakali u brzake Vardara... I crtane filmo smo zajedno gledali pre spavanja.

- Zajedno smo pošli u školu, sedeli smo u istoj klupi. Sve smo delili.

- Tog dana ja sam dobio dvojku na testu iz matematike, Goran jedinicu. Zapanjeno je gledao u test i ništa nije progovarao. Ja sam ga gurkao i šalio se sa njim zbog keca. On mi se nije ni naljutio, niti se nasmejao. U jednoj ruci je držao test, a sa drugom nervozno trljao nogu. Gurnuo je test u njegov ranac i na putu prema kući svo vreme je ćutao. Stali smo ispred njegovih vrata, još jednom sam ga potapšao kao da se ništa nije desilo i rekao mu da posle ručka dođe da se igrama klikera.

Foto: Milena Đorđević

- Nije došao. Pala je noć kada smo čuli prodoran krik. To je njegova majka vriskala. Njen krik mi još odzvanja u ušima. Dozivala je u pomoć, plakala, a njeni kricu su se prolamali naseljem. Od bola je urlao i njegov otac i njegova baka. Svi su plakali. Moji su otišli do njih da vide šta se desilo, a mene su ostavili sa starijim bratom.

- Posle izvesnog vremena majka se vratila sva crvena u očima od plača. Povukla je brata u stranu i nešto mu tiho govorila. Smrknutog lica, brat mi je prišao i seo do mene. Pitao sam majku šta se desilo, ali me je ona uveravala da nije ništa i da nastavim da se igram, a potom je ponovo izašla. Pitao sam i brata, a posle ko zna kojeg pokušaja, on se okrenuo prema meni i izustio: Obećao sam mami da ti neću reći i da ću te čuvati. Napolju ima policije, nešto se, izgleda loše dogodilo tvom drugu Goranu... Stani, gde ideš ! Neee, ne smeš da izlaziš ! Obećao sam mami!...

- Sećam se samo da mi je pokidao džemper vukući me da ne izađem, a potom me je gurnuo i legao na mene da me spreči, da ne saznam da se Goran obesio u svojoj sobi u šifonjeru.

- Goran je bio sin jedinac. Otac mu je bio veoma strog, a u kući su živeli po nekim pravilima. Bili su skromni, ljubazni, srdačni, ali kada smo se igrali kod njih kući morali smo da poštujemo određena pravila. Kući iz škole nije smeo da se vrati sa jedinicom.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

- Gorana je otac često kažnjavao, nekoliko puta ga je tukao i sa kajišem, a i mene je ponekad kažnjavao da stojim u ćošku okrenut licem ka zidu. I mene su kod kuće tukli. Otac mi je zalepio nekoliko šamara, a majka polomila par varjača udarajući mene i brata po zadnjici.

- Danas ja imam dvoje dece, učenika. Strogoću oko učenja prepustio sam mojoj ženi zato što ja ne znam da doziram strogost. Stalno mi je pred očima Goran i neprestano strahujem da i moja deca ne počine isto. Znam da grešim, radi čega se žena ljuti, ali ja hoću da razmazim svoju decu. Najviše iz sraha da ne urade ono što i Goran. Ne znam kako da pobedim taj strah, pogotovo sada kad mi je sin popustio sa učenjem i pokvario ocene. Kao otac moram da pokažem autoritet i čvrsti stav, ali mi to nekako ne ide. Ne znam gde je granica, i čim povisim ton, bojim se da nisam preterao i povlačim se. Stahujem da će mi sin krenuti stranputicom zato što sam loš otac.

(D.J.)