STARA MASLINA U STAROM BARU: Crna Gora može da se podiči najstarijim stablom u Evropi (FOTO)

Stara maslina na Mirovici u Baru. Procenjena starost joj je 2.243 godine, što znači da je zasađena 225. p.n.e, u vreme kada je na tom području Rimska republika ratovala protiv ilirske kraljice Teute. Foto: Wikimedia Commons/Zabijako Sergej

Bar je najveća crnogorska luka i jedan od najznačajnijih gradova u toj nama bratskoj republici, a njegov najstariji deo je Stari Bar, jedno vreme tokom XI veka čak i srpska prestonica, za vlade dukljanskog kneza Stefana Vojislava, u kojem postoje ostaci osmanlijskog akvadukta.

Preporučujemo

Ali, nedaleko od Starog Bara postoji i nešto mnogo značajnije, nešto što prevazilazi sve ostalo. U pitanju je Stara maslina, stablo evropske masline koje je od 1957. godine pod zaštitom države. Zašto? Pa, zato što epitet „stara“ ne nosi bespostrebno. Oduvek se znalo da je zbilja stara, ali se tek pre nekoliko godina saznalo kolika je u stvari njena istinska drevnost.

A drevnost joj je velika. 2015. godine na Šumarskom fakultetu Istanbulskog univerziteta vršeno je ispitivanje uzoraka uzetih sa 50 maslina iz okoline Bara i Ulcinja, i rezultati su pokazali je Stara maslina na Mirovici zasađena pre ravno 2.243 godine (kada dodamo tri godine koje su prošle od ispitivanja, koje je pokazalo da je zasađena pre 2.240 godina).

Sertifikat Šumarskog fakulteta Istanbulskog univerziteta kojim se potvrđuje da je Stara maslina na Mirovici u Baru zasađena pre oko 2.243 godine. Foto: Wikimedia Commons/BuhaM

U to vreme, Rimska republika vodila je rat protiv Ilira predvođenih kraljicom Teutom, koja je poražena ali kojoj je dozvoljeno da nastavi da vlada malim pojasom zemlje oko njenog prestonog Skadra; takođe, savez galskih plemena izvršio je invaziju na Italiju pa bio poražen od Rima; izlivena je čuvena bronzana statua „Umirući Gal“ od koje je danas sačuvana rimska mermerna kopija, a kartaginski general i Hanibalov otac Hamilkar Barka je poginuo u Iberiji.

Dakle, ako pretpostavimo da je Stara maslina zasađena tačno 225. godine p.n.e. onda to taj događaj smešta upravo u pomenuti turbulentni period današnjeg crnogorskog primorja. Ko je tačno vladao barskim zemljištem te godine, teško je reći. Da li Iliri ili Rimljani? Po svemu sudeći, Demetrije Hvarski već je smenio Teutu na prestolu, ali da li je imao vlast na datim područjem? Čini se da jeste, no nikada nećemo znati pouzdano je li Staru maslinu na Mirovici posadio Ilir, Rimljanin ili Grk. Možda nije ni bitno, iako jeste interesantno.

Stara maslina na Mirovici u Baru. Procenjena starost joj je 2.243 godine, što znači da je zasađena 225. p.n.e, u vreme kada je na tom području Rimska republika ratovala protiv ilirske kraljice Teute. Foto: Wikimedia Commons/Кокан

A interesantno je i to, što postoji još jedno stablo na pomenutom području koje je starije od dva milenijuma; u pitanju je maslina u selu Pečurice, na imanju Vebije Abazovića, čija se drevnost procenjuje sada već na 2.059 godina. Maslina u selu Dobre vode, na imanju Jusufa Perazića, stara je sada već 1.802 godine. U Ulcinju, u uvali Valdanos, nalazi se jedna zasađena pre 1.895 godina, a u samom gradu jedna „devojka“ od 1.317 godina. Sve u svemu, šest je starosti od 1.000 do 2.000 godina, a dvadeset od 500 do 1.000.

Nakon što je 1975. godine u autobuskom udesu stradala maslina u Atini za koju se verovalo da je bila poslednji ostatak gaja gde se nalazila Platonova Akademija, slomljeno stablo je preneseno u Poljoprivredni univerzitet u Atini, dok je na svom mestu ostao panj. U neverovatnom aktu primitivizma i varvarstva, neko je 2013. godine iščupao taj panj, verovatno za pripalu. Tako je Stara maslina na Mirovici postala možda najstarije drvo u Evropi.

Postoji i predanje, koje kaže da je Mirovica dobila ime tako, što su se ljudi sastajali ispod krošnji Stare masline da se mire, da prekidaju lanac krvne osvete. Čak, da su se i sukobljene vojske tu nalazile radi sporazuma. Inače, ovo stablo je dva puta u prošlosti delimično stradalo u požaru, ali se oporavilo i još uvek rađa maslinke od kojih se pravi ulje koje se prodaje posetiocima.

(O. Š.)