U Makedoniji postoje roditelji koji svojoj deci kupuju ljubav. Ona košta 3 do 4 hiljade evra, a reč je o drevnoj tradiciji (FOTO) (VIDEO)

U planinskim selima Kodžalija, Parnalija, Ali Koč oko Radoviša, ali i selima blzu Štipa, Strumice, Dojrana u jugoistočnoj Makedoniji, kao i u nekoliko sela na zapadu Makedonije roditelji svojoj deci kupuju ljubav. Zvuči neverovatno, ali je istinito. Radi se o vekovima staroj tradiciji koja se sve do danas zadržala među Jurucima, nomadskom plemenu koje je u Makedoniju došlo krajem 14. veka iz oblasti Konja u Turskoj.

Na granici sa Srbijom je najočuvanije svetilište islamskog mističnog monaškog reda u Evropi: Legenda kaže da je osnovao Šurak Sulejmana Veličanstvenog (FOTO)

Preporučujemo

Juruci su skoro dva veka pratili osmanlijske osvajače u njihovim pohodima. Ovo nomadsko pleme Osmanlijama je služilo kao logistika, a njihova zaduženja su bila transport vojnih materijala, opreme i oružja, izgradnja i popravke utvrđenja, zbog čega su uživali posebne privilegije i nisu plaćali poreze i dažbine. Oni su imali status "Evladi Fatihan", ili deca osvajača.

Nakon povlačenja Osmanlija, jedan broj Juruka je ostao da živi u Makedoniji, a svoj dotadašnji nomadski život su zamenili stalnim boravištem.

Iako im se od tada umnogome promenio način života, jer su se nekadašnji nomadi i stočari pretvorili u zemljoradnike, sadeći uglavnom duvan i žitarice, njihovo nasleđe je do danas ostalo skoro nepromenjeno.

Foto: Profimedia/Zuma Press - Archives

To je još uvek konzervativna i strogo patrijarhalna zajednica. Sakriveni u selima makedonskih planina, Juruci, koji su po veroispovesti muslimani, govore nekim dijalektom turskog jezika, koji čak ni Turci ne razumeju. Žive izolovano i mada decenijama žive u Makedoniji, veoma mali broj njih zna makedonski jezik.

Juruci su sa svojim nasleđem, koje su skoro nepromenjeno zadržali do danas, nastavili da žive izolovano od ostalog stanovništva, pa čak i od turske manjine u Makedoniji, tako da su pored turskog dijalekta zadržali živopisne nošnje i specifične običaje autentične za njihovu etničku grupu.

Njihova deca pohađaju osnovno obrazovanje na turskom jeziku, koje se za devojčice obično završava četvrtim razredom, a retke su one koje su produžile obrazovanje.

Još uvek postoji običaj da mladoženja mora da kupi nevestu od njenog oca. Cena koja se plaća za mladu kreće se između tri i četiri hiljade evra. O njihovoj udaji odlučuje otac. On ćerku izvodi "na pijacu", a daju je onome ko najviše plati. Mladići veoma rano moraju početi da zarađuju, jer nikada se ne zna, cena mlade može da poraste.

Koliko je zapravo žensko dete bitno za Juruke, govori činjenica da je otac presrećan kada dobije ćerku, jer unapred zna da će njenom udajom zaraditi novac.

Jedno od juručkih sela - Kodžalija, blizu Radoviša, posetili su i novinari skopskog portala mkd.mk gde su se i lično uverili da su Juruci veliki poklonici svoje tradicije. A to podrazumeva i kupovinu mlade još u tinejdžerskim godinama.

- Teramo stare adete. Devojke se ovde kupuju novcem. Ranije su bile skuplje, sada su jeftinije - od 2.500 do 3.000 evra. Ispod te cene nema. Danas svadba traje jedan dan, a nekada su trajale tri dana. Neke devojke i beže, ali postoji razumevanje, opet se daje novac, objašnjava za portal mkd.mk Jašar Dervišev ( 57) iz sela Kodžalija.

Jašar ima ćerku i sina i kaže da će poštovati stari običaj. Tako su nekada radili, tako će i oni raditi, samo da se ne zaboravi običaj.

Koliko tačno Juruka živi u Makedoniji niko tačno ne zna jer su se oni na popisima izjašnjavali kao Turci, ali se od njih poprilično razlikuju, pre svega u emancipaciji između muškaraca i žena.

Ovo je snimak škole:

Žene skoro i da ne govore makedonski niti bilo koji drugi jezik osim turskog. Svakodnevno oblače svoju tradicionalnu, šarenu i živopisnu nošnju, retko izlaze iz sela, uglavnom borave u kućama i ne mešaju se sa strancima.

Za razliku od njih, muškarci ne nose tradicionalnu nošnju, koriste mobilne telefone, putuju i komuniciraju sa "spoljašnjim" svetom, a mladići se mogu videti kako voze motocikle s kojima odlaze u kafiće i diskoteke u obližnja mesta.

Video-snimak kako Juruci igraju kolo pogledajte ispod:

Vremena se polako, ali sigurno menjaju. Juruci se sve više otvaraju prema svetu i prihvataju savremene tokove civilizacije. To je proces koji traje, a da se nešto menja govori i podatak da na Univerzitetu u Štipu već studira određen broj Juruka, uglavnom mladića, ali ima i poneke devojke.

Tome je u znatnoj meri doprinelo poboljšanje uslova u kojima su živeli. Poslednjih godina su izgrađeni putevi do juručkih planinskih sela, postavljena je vodovodna mreža, a interes je sve više počela da pokazuje i Turska, brinući se za ovu svoju manjinu i finansirajući razne projekte.

Taj proces otvaranja je počeo.

Pitanje je da li će Juruci uspeti da zadrže i sačuvaju autentičnost svoje kulture i nasleđa koje su tako dugo čuvali, ili će jednog dana, kako su primetili novinari, taj čudesni, skriveni svet Juruka izaći iz svoje senke i prestati da bude egzotična tajna Makedonije.

(D.J.)