Na granici sa Srbijom je najočuvanije svetilište islamskog mističnog monaškog reda u Evropi: Legenda kaže da je osnovao Šurak Sulejmana Veličanstvenog (FOTO)
Na izlazu iz Tetova prema Gostivaru, u podnožju Šar planine, na severozapadu Makedonije nalazi se najočuvanije bekteško svetilište u Evropi - tekija Harabati babe, ili Arabati baba teće, kako je nazivaju u Makedoniji. Tekija je poznata i pod imenom Sersem Ali Babina tekija. Izgradnja je počela 1538. godine oko turbeta Sersem Ali Babe, osmanskog derviša, a završio ju je njegov naslednik Arabati baba, koji se smatra za glavnog arhitektu i graditelja tekije, po kome je ona i dobila ime, iako se u mnogim dokumentima Arabati baba tekija naziva po njenom ktitoru - Sersem tekija.
Preporučujemo
"Dalje ruke od Makedonije", "nakon Jugoslavije - Grčka": Stotine hiljada ljudi u Atini protestuje zbog pregovora sa Skopljem. Pala je i krv! (VIDEO)
Atina danas u blokadi zbog spora sa Makedonijom: Milion ljudi na ulicama, centar zatvoren od jutarnjih sati, 4.000 policajaca čuva red i mir
U okviru tekije nalazi se turbe, cvetna bašta, zimski dom, kula osmatračnica, biblioteka, molitvene prostorije, pećnica i kuhinja sa trpezarijom, dve konjušnice, groblje uglednih derviša, vojnički dom, pomoćni objekat, konak i velika mermerna česma unutar drvenog šadrvana.
Ovaj kompleks, ograđen zidovima visokim 7 metara, jedinstven je na teritoriji Balkana i Male Azije. Do danas je sačuvano desetak planski postavljenih objekata. U centralnom delu tekije se nalaze reprezentativne prostorije za verske obrede, prijem gostiju i život derviša. U južnom delu su se nalazili ekonomski objekti, od kojih su ostali samo temelji, a severni je ograđen visokim zidom na kome je kula i konaci za život.
Arabati baba tekija ove godine proslavlja 480 godina od osnivanja, ali je još uvek misterija kako je zaista nastala.
Prema prvoj verziji, kako su nam svojevremeno pričali derviši u tekiji, Ali Baba je bio brat sultanije Mahidevran, supruge sultana Sulejmana Veličanstvenog, koji je bio šejh visokog ranga u važnoj Dimetoka tekiji, a kada je Mahidevran prognana sa dvora, Ali Baba je proteran, pa je na obroncima Osmanskog carstva, u Tetovo osnovao sopstvenu tekiju.
Druga verzija kazuje da je Ali Baba bio ministar za verske poslove Osmanskog carstva, koji se odrekao titule da bi živeo prostim životom bekteša. Besan što jedan od njegovih najodanijih sluga odlazi sa dvora, sultan Sulejman je, navodno, kroz dvorsku kapiju viknuo na Alija: „Ako si budala, idi!“ Osmanska reč za „budalu“ je „sersem“, pa je tako od tada ostao nadimak Ali Babe.
Bez obzira šta je od svega ovoga tačno, činjenica je da je Sersem proputovao celo Osmansko carstvo, sve dok nije stigao podno Šar planine. Tamo je sa svoja četiri učenika u miru ispovedao svoju veru sve do smrti 1538. godine. Nakon toga trojica učenika odlaze, a četvrti, Harabati Baba osniva svetilište u Tetovu, koje i danas slavi život Sersem Ali Babe.
U drugoj polovini 18. veka, Redžep Paša i njegov sin Abdurahman Paša proširuju tekiju. Danas, nažalost, mnoge građevine više ne postoje, a u dvorištu se nalazi kula u kojoj je, u karantinu, živela Fatima, najmlađa ćerka Abdurahman Paše, koja je bolovala od tuberkuloze.
Bekteši su islamski sufijski red koji potiče iz 13. veka, a derviši su bili čuveni kao plemeniti, mirni i gostoljubivi ljudi, u šta smo se u više navrata i sami uverili.
- Bekteši su islamski mistični monaški red koji sledi tarikat. Islam ima četiri postulata ili stuba: šerijat ili pravo, tarikat ili mistični put, hakikat – pravda i marifet, odnosno znanje. U tarikatu, koji sledimo mi bekteši, postoji bratstvo, a život u tekiji je veoma sličan monaškom životu u pravoslavnim manastirima. Za više bekteške velikodostojnike važi celibat, a za niže, do titule otac, dozvoljen je brak. Centar bekteštva se do 1925. godine nalazio u Turskoj, a kada je na čelo moderne Turske došao Kemal Ataturk on je zatvorio sve tekije.
Tadašnji bekteški vođa Sali Nijazi Dede baba, poreklom iz Albanije, pet meseci je pokušavao da sačuva red u Turskoj, a pošto u tome nije uspeo, morali su da odu. Utočište su našli kod tadašnjeg albanskog kralja Zogua, koji je bio naklonjen derviškom redu, pa im je dodelio plac u Tirani gde je izgrađena tekija. Od tada se svetsko sedište bekteša nalazi u Tirani - ispričao je za skopski portal sdk.mk derviš Abdulmutalib Bećiri, koji stalno živi u Arabati baba tekiji u Tetovu.
O miroljubivosti, posvećenosti i duhovnom životu derviša svedoči bivši javni tužilac, advokat Stavre Džikov.
- Ja posebno poštujem bektešstvo, a deda Edmonda, koji je svetski poglavar bekteša smatram kao svog duhovnog brata. Bektešstvo je most između muslimanstva i hrišćanstva. Bektešstvo, kao vera u muslimanskom svetu je filozofska kategorija. Oni su monasi koji šire plemenitu ideju Boga, Alaha. Bekteški deo muslimanskog sveta predstavlja harmonizaciju ljudskog opstanka. Oni nose duhovnost u kojoj nema ekstremizma, već čovekoljublje, kaže Džikov, koji je jedan period bio advokat bekteškog društva i dobar je poznavalac bektešizma.
Arabati baba tekija predstavlja izuzetno značajan istorijski i kulturni objekat u Makedoniji, a zbog svoje arhitekture i lepote privlačan je i za turiste.
Do početka vojnog konflikta 2001. godine u Makedoniji sa tekijom je upravljao tekstilni kombinat Teteks, koji je tu izgradio ekskluzivni ugostiteljski objekat sa prenoćištem. Nakon završetka konflikta, Teteks napušta kompleks Arabati baba tekiju, a Muzej tetovskog kraja, koji se tu nalazio, bio je nasilno izbačen.
Tada je, pored bekteša koji su se proširili u prostorije napuštenog Muzeja, u tekiju ušla Islamska verska zajednica ( IVZ ), koja sada koristi nekoliko objekata.
Od tada tetovski derviši vode spor sa IVZ oko vlasništva nad Arabati baba tekijom. Derviši kažu da je tekija njihova i tvrde da o tome imaju i tapije iz turskog vremena, a iz IVZ ističu da oni, kao predstavnici svih muslimana imaju pravo da koriste i tekiju.
Da bi dokazali vlasništo, tetovski bekteši su pokrenuli spor i pred Međunarodnim sudom pravde, iako prema nekim informacijama Arabati baba tekija se još uvek vodi kao vlasništvo Republike Makedonije.
Dok se ne reši ovaj spor, jedan deo tekije će i dalje koristiti bekteši, IVZ koristi jedan objekat kao džamiju, a ostali objekti – hotel, restoran, šadrvan i drugi postepeno propadaju jer nema ko da se brine o njima.
(D.J.)
Povezane vesti
Vozač Hitne pomoći došao na mesto nesreće i shvatio da mu je sin (18) poginuo: Užas kod makedonske granice
Ona je bila sve, samo ne klasična princeza: Lovila je tigrove, vozila se u Rols-Rojsu i umalo ubila muža
Svaki trag mu se izgubio na Balkanu pre 10 godina: Poslednje reči "najpoznatijeg nestalog turiste" su jezive
<% post.title %>
"Znam i za druge zakopane, ali sad neću da kažem": Ovo je osumnjičeni za ubistvo dečaka blizu srpske granice
Video: Snimak magle kod Lazarevca ne vidi se prst pred okom: Oprez za vozače
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
KECMANOVIĆI OSUĐENI ZA MASAKR U RIBNIKARU Izrečena presuda roditeljima dečaka ubice, ocu 14 I PO GODINA, a evo koliko će robijati Miljana Kecmanović
KONTRA UDAR KECMANOVIĆA NA DEČAKA UBICU Jedna rečenica njihove advokatice ukazuje šta će biti njihova strategija nakon osuđujuće presude
SRAMNO! Evo kako se Miljana Kecmanović ponašala dok joj je izricana presuda: Vladimir zbunjeno klimao glavom, roditelji ubijene dece U SUZAMA
Mixi
Dragi moji sunarodnici i Tetovo je Srbijansko. Pa tako i gradjevina . E sad ,sto je to u izmisljenoj B.J.R.M. to je druga prica
Podelite komentar
,,Zlatna Sredina”
Ovi su daleko zalutali sa pravog puta
Podelite komentar
Nele
Za vreme Juge Tekija je bila Makedonski Motel sa najboljim specijalitetima,secam se dok sam ziveo tamo bio sam klinac a Djurovski je doveo Zvezdu na prijateljsku utakmicu sa Teteksom i tamo su presedali a mi deca se slikali i dobijali potpise od Ljukovcana,Musemica,Zec,Miljanic i td.
Podelite komentar