Bošnjak za koga je Srđan Aleksić dao život sada svoju decu uči da budu kao ovaj hrabri momak: Sećanje živi 25 godina (FOTO) (VIDEO)

Pre 25 godina umro je Srđan Aleksić, Srbin iz Trebinja, koji je tokom rata odbranio muslimana Alena Glavovića i to platio glavom. Četvorica pripadnika vojske Republike Srpske su 21. januara počeli da maltretiranju Alena nakon legitimisanja. Srđan mu je pritekao u pomoć, a zbog povreda koje je zadobio, pao je u komu. Preminuo je nekoliko dana kasnije 27. januara 1993. godine.

Sin ubice Srđana Aleksića: Žao mi je zbog svega, to je bilo ludo vreme. Srđanov otac nam nikad nije ništa ružno rekao (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Alen Glavović danas živi u Malmeu u Švedskoj, radi kao čistač u jednoj firmi. Ima dvoje dece, sina i ćerku, koji su već veliki, svoji ljudi.

U intervjuu za B92.net on navodi da ne prođe nijedan dan a da ne pomisli na Srđana. Kako kaže, velika je to rana koja ne može da prođe. Čak ni, eto, posle 25 godina. Prošlo je dosta vremena.

Foto: Wikipedia

- Jeste, ali džaba. To ostaje u sećanju dok si živ. Ostaje u tebi i ne može se promeniti nikako. Kako idu godine, sve je teže i teže. Što sam stariji sve je teže, ali mora se čovek boriti dok je živ - ističe Glavović.

Alen kaže da je Srđan bio dobar čovek, uvek nasmejan, sportista, glumac i da su ga svi voleli.

- Šta bih više rekao... Malo je takvih po lepoti bilo. I po duši, imao je sve, ali, eto, ispalo je tako kako je ispalo. E, ali što je bio lep, među najzgodnijima je bio. Crna flajerica... Šta da vam kažem... Pa sportista, znaš šta znači najbolji u BiH. Rekorder u plivanju i glumac još - navodi on.

Foto: Privatna arhiva

Glavović ističe da svakog leta sa porodicom ode u Trebinje da poseti Srđanov grob i njegovog oca. I ta tradicija će, kaže, biti nastavljena i kada njega više ne bude bilo: “I deca će slediti moj put, normalno. Tako bi trebalo da bude, a šta će biti za 20 godina niko ne zna. Je l’ tako? Ko zna šta nosi dan, a šta nosi noć".

Govoreći o vremenu kojeg više nema, onom od pre rata, Glavović kaže da tada u Trebinju prezimena nisu ništa značila.

- Prava trebinjska raja smo bili... Ima i danas trebinjske raje, prave raje, pravih komšija... Ljudi su se poznavali po dobroti, ali i svako je svakoga znao, mali je to grad. Svake godine odem u Trebinje, a imam prijatelje iz Beograda, Bjelovara, Podgorice, Novog Sada... Svi mi dođemo leti u Trebinje i budemo zajedno. Ima prave raje, normalno, ali ne toliko kao ranije - ocenjuje Glavović.

Međutim, onda je došao rat, a sa njim i taj 21. januar 1993. godine.

- Gledaj... Mi smo svi bili kao jedno u Trebinju. Nikada pre nije bilo problema... E, sad, to što je rat napravio... To što se ovo desilo... A ti što su ubili Srđana su bili van Trebinja, nisu pravi Trebinjci. Vodili su me u zatvor... Bio sam u kafani, maltretirala su me dvojica i poveli me u zatvor zbog mog imena. Tu se našao Srđan, usprotivio im se. Pita, šta je bilo. Vodim ga, kaže mu jedan. Odveli su me do pijace gde je bila stanica milicije. Onda me je jedan oborio, četvorica su skočila, a Srđan me spasao. Njega su izmlatili ispred stanice milicije, gde je onaj kiosk bio, kao u filmu (Krugovi) - priseća se Glavović.

Foto: avaz.ba

Srđan Aleksić se usprotivio, a svi ostali su stajali i gledali. Posle su ga tukli, a ostali su isto stajali i gledali. Nakon toga pao je u komu i preminuo šest dana kasnije, 27. januara.

Jedan od vojnika koji su ga pretukli poginuo je tokom rata. Kažu, samo se on pre smrti pokajao zbog svega. Ostali su osuđeni na po 28 meseci zatvora, dok je branilac jednog od njih na suđenju za Srđana Aleksića rekao “tako mu i treba kada je branio baliju“.

- Dve i po godine su dobili... Ma ništa, šta je to. To je u ratu, ko zna jesu li dobili uopšte. Na suđenju je tako bilo, a jesu li uopšte išli u zatvor ja ne znam. Odmah sam otišao u Crnu Goru, pa u Švedsku - kaže Glavović.

Deset godina nakon smrti Srđana Aleksića njegov otac Rade gradio je fontanu u manastiru Tvrdoš kod Trebinje i u tome su mu pomagala i dvojica dečaka - sinovi poginulog vojnika VRS koji je učestvovao u premlaćivanju njegovog sina. Znao je ko su i ništa im nije rekao.

- Pa dobro, deca nisu kriva, šta će. Ne možeš ti... Takvo ludo vreme bilo, pijani bili. Oni što su mene vodili pijani su obojica bili. To je vojna policija. Srđan se tu suprotstavio. Došlo je još njih i onda... - kaže on.

Rade Aleksić izjavio je nakon svega da je njegov sin umro vršeći svoju dužnost, ali je isto tako rekao da Srđan nije bio heroj, već običan momak. Kako navodi, ostaće pojam dobrote.

- Vi često kažete heroj Srđo, nemojte, jer je Srđo bio običan momak. Srđo je svojim životom ovom gradu ostavio fin pečat. Jednog mladića koji živi blagorodno, koji živi drugarski, pomalo boemski, koji je bio omiljen u svakom društvu i to je najvrednije što je Srđan ostavio Trebinju - izjavio je njegov otac jednom prilikom.

Dodaje da bi mu najdraže bilo da se “pod pojmom Srđan vode razgovori o čoveku”, a kada ga je ekipa RTS pitala da snime dokumentarac “Srđo“ rekao je "može, ali da ga predstavite kao čoveka, jer on to jeste bio".

- Često zovne Alen. Dobar je Alen, dobro je čeljade i drago mi je što se fino oženio i ima dvoje fine dece - izjavio je ranije Rade Aleksić.

Međutim, pojedini danas navode da je Srđan bio profiter i švercer, kao i da je samo “branio farmerke“ koje je Glavović, kako kažu, prodavao za njega.

Foto: avaz.ba

- Nisam ja tada prodavao ništa na pijaci. Mene su vodili u zatvor. To što narod priča... Kako će farmerke braniti kada su mene vodili. Nije to bilo na pijaci... Svako ima pravo da priča šta hoće, ali to je sramota... Bolestan narod, zavidan, nešto jeste. Srđan je za to dobio sva priznanja i treba da dobije. Ja gajim sećanje na njega i gajiću dok mogu, tako će to biti. E, sad, nekome se to svidelo, nekome nije, šta je tu mogu - kaže Glavović.

Glavović ističe da decu vaspitava da budu kao Srđan.

- Sve što je Srđan radio neka rade i oni. Nek budu pošteni, dobri i vredni. Nek ne daju na sebe i na drugoga, nek brane sve... Ako poslušaju, ali zasada su dobri. Dobri su oboje - ističe Glavović.

Ipak, kaže da ne bi mogao da živi u Trebinju.

- Kako ću tamo živeti kad nema posla, nema ništa. Od čega ću živeti? Od čega? Nemaš posla, a ako imaš onda ti je plata 300 maraka. Pa kako ćeš? Ko bi živeo dole... Da je dole neka plata pa svako bi se vratio. Ima i hrane i svega, ali nema života bez para. Svi pobegoše... Nema posla - ocenjuje Glavović.

Što se tiče dešavanja u regionu i tenzija koje i dalje postoje između Srba, Hrvata i Bošnjaka, Alen odgovara sledeće: "Ma znaš kakve su to tenzije? Političke. Samo ko će bolju stolicu da uzme i ko će više para zaraditi. Eto, to su ti te tenzije. Ništa više. A moraš živeti zajedno. Sve je politika – ko će u koju stolicu. I onda ja ću da lajem na ovoga, ti laj na onoga i tako 20, 30 godina. Onda će doći neko drugi, sve se vrti, a ista priča. Koliko je godina prošlo od rata? Šta se promenilo? Ništa. Nego se promenilo to što taj neki ne da stolicu".

(Telegraf.rs/b92.net)