Insekti prete Balkanu: Paraziti uništavaju drveće, krpeljima odgovara ovakva zima, na leto nas čekaju bolesti i zaraze!

Zbog klimatskih promena se menja naš biljni i životinjski svet. Visoke temperature, sve duža leta i blaže zime pogoduju razvoju insekata, od kojih većina ume da bude veoma opasna i da bude izvor bolesti. Čini se da su se takvi insekti i ranije pojavljivali na Balkanu, ali da su tokom poslednjih nekoliko godina oni postali još aktivniji.

Evo u koji dan će insekti pederusi najviše da napadaju Srbe: I šta treba da uradite da ne dobijete strašne opekotine (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Invazija parazita u Crnoj Gori

U Herceg Novom, Budvi, Kotoru i drugde u primorju Crne Gore su nizovi potpuno osušenih palmi, a najviše, čak 160, zbog sušenja je posečeno u Budvi.

Palme uništava krupan parazitski insekt, tvrdokrilac "crveni palmov surlaš" (Rhynchophorus ferrugineus), dužine i do pet santimetara, čije larve kopaju kanale u stablu, dugačke i do jednog metra, te se zbog toga drvo suši.

Taj insekt je u gradovima od Ulcinja do Herceg Novog u poslednjih pet godina uništio 561 stablo palme, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede Crne Gore.

Ministarstvo je najavilo 280.000 evra za zaštitu preostalih palmi na primorju insekticidom i zatražilo od građana da zaštite stabla u svojim vrtovima.

Foto: Telegraf

Nova pošast 21. veka

Nova svetska pošast već sutra će biti krpelji. Najnovije ovakvo upozorenje naučnika stiže sa Istraživačko-medicinskog insituta u Mejnu u SAD-u koji je konačno evidentirao broj obolelih od lajmske bolesti u ovoj američkoj državi 2016. godine. Tada je bilo reči od 1.464 slučajeva, čak 1.000 slučajeva više nego 2011. godine. Još u 90-ima u Mejnu se godišnje djagnostikovalo samo oko 300 slučajeva lajmske bolesti.

A sada... Naučnici su pritom dokazima povezali što se dogodilo. Lajmsku bolest prenosi jelenski krpelj. Ovom parazitu pogoduju sve kraće i blaže zime, sve duža i toplija leta, sve manje hladnih dana okovanih ledom, drugim rečima, reč je o nizu simptoma klimatskih promena. Naučnici iz Mejna ponadali su se da će 2016. godine, tamošnja populacija krpelja dobrim delom stradati zbog jezivih vrućina kao posledice onih istih klimatskih promena.

Godina 2017. je opet usled klimatskih promena, bila je najtoplija otkako čovečanstvo prati meteorološke prilike širom planete, ali u konkurenciji godina bez El Ninja. I na tom se mestu nadzire budućnost klimatskih promena koja preti svetu što se tiče krpelja.

Foto: Profimedia, Barcroft Media

Još bi bilo i lako da od krpelja preti samo lajmska bolest. Krpelji su tako prilagodljiva bića da ih ima po svim kontinentima, u svim klimatskim podnebljima, čak i na Antarktiku. Pritom su toliko neprobirljivi u načinu ishrane, odnosno sisanja krvi, da su u epidemiološkim krugovima ozloglašeni. A sve to uz neverojatnu sposobnost akumuliranja mnoštva uzročnika nekih od najgorih zaraznih bolesti.

Takvim insektima klimatske promene pomažu i da ih ima sve više i da su aktivni sve više kako je klima toplija, sa druge strane pomažu im i u širenju u ona područja gde ih ranije nije bilo. O tome govori i UN-ov panel za klimatske promene, o tome se uveliko govorilo i pri sklapanju Pariskog klimatskog sporazuma. Isto tako, u celoj priči nije pošteđena ni Hrvatska.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy, Sciencephoto RM

Hrvatska se suočava se velikim problemom

Još pre 10 godina tri stručnjaka iz Opšte bolnice u Koprivnici, iz DHMZ-a i iz Agrometeorološke službe u Koprivnici sastavili su naučni članak u kojem su utvrdili da klimatske promene svakako utiču na širenje krpelja u tamošnjoj županiji.

Tri dame su pritom pratile broj obolelih od meningoencefalitisa koji prenosi krpelj (KME). Uočile su da je ta bolest bila u porastu u tom kraju od 1979. do 2007. kako su temperature bile sve više, s tim što je poslednjih godina KME opadao.

Potom su temperature opet počele da rastu. Prema podacima iz zdravstvenih ustanova koje prate razvoj ovakvih bolesti, u Hrvatskoj je od 2010. do 2014. zabeleženo 174 slučaja KME-a, od čega je na Zagreb otpadalo 10 slučajeva. Zašto baš isticati Zagreb? Zato što je u tih pet godina u Hrvatskoj bilo 2.556 slučajeva lajmske borelioze, od čega u Zagrebu čak 704 slučajeva. I stvari se razvijaju na gore.

Pritom groznica, bol u kostima i mišićima, neurološko mrcvarenje usled lajmske bolesti nije jedino za što danas naučnici računaju da će se sve brže širiti svetom preko krpelja usled klimatskih promena.

Foto: pixabay.com

Strašne bolesti

Još i gore su rikecija koje prenose krpelji (TBR). Njih uzrokuju brojne različite bakterije širom sveta, mnogi simptomi su vrlo slični lajmskoj bolesti, a od nje se umire ako se ne leči antibioticima. Onima na koje konkretna bakterija kod tog pacijenta nije otporna.

Sledeća bolest koja nastaje usled klimatskih promena je babezioza, bolest od koje inače oboljevaju najčešće domaće životinje, psi, krave, konji, ovce, a do čoveka stižu krpeljom.

Uzročnik je praživotinja vrlo slična onoj koja uzrokuje malariju. Anemija, mučnina, visoka temperatura, slabost, mučnina, pa ako pritom strada jetra, sledi žutica. Ova bolest kod ljudi danas je još uvek retka, ali se razvija i širi i mnogi se epidemiolozi upravo na nju klade kao na jednog od velikih dobitnika uzročnika bolesti u doba poremećene klime na račun čoveka.

Sledeća stvar je već nekoliko godina vrlo inspirativna za filmove katastrofe u kojima nekakav gadan virus ili pobegne iz neke laboratorije ili se probije u zapadni svet iz Afrike ili kakvom vojno-političkom glupošću dospe tamo gde nije trebalo da se pojavi.

Foto: Wikipedia/ Evanherk

Reč je o krimskoj kongo hemoragijskoj groznici. Bolest je nalik denga groznici, prvi su simptomi vrlo nalik gripu. Inkubacija virusa traje između jednog i tri dana od ugriza krpelja.

Potom sledi nedelju dana "gripa". Da ipak nije reč o gripu postaje jasno u 75 posto slučajeva u kojima se između trećeg i petog dana počinje pojavljivati krvarenje kroz nos. Dolazi do tamnog proliva, pucaju kapilari na delovima kože, povraćanje, smetenost. Sledi intravaskularna koagulacija, otiče jetra, otkazuju bubrezi, može da počne da zakazuju i pluća.

Pacijenti počinju dae oporavljaju nakon devetog ili desetog dana bolesti. Naravno, svi oni koji ne umru, a umire se u roku od dve nedelje do 40 odsto, što je stopa smrtnosti kakva se očekuje pri prosečnoj epidemiji – ebole. Ova se bolest u prvoj polovini 20. veka pojavila na Balkanu, tačnije u nekim delovima Srbije, zatim nekim tada sovjetskim republikama, da bi vremenom bila lokalizovana.

Danas se smatra da je vrlo verovatno da će za tu bolest, usled kombinacije klimatskih promena i krpelja, kroz nekoliko godina upoznati dobar deo Evrope. Barem privremena uteha Evropi može biti to što je SFTS virus, takođe jedan od takvih kandidata, inače otkriven tek 2009. i sa stopom smrtnosti do 30 odsto, zasad ograničen na daleki istok.

Foto: freedigitalphotos.net, Freeimages.com/serge8228, Wikipedia/CDC/ Steven Glenn; Laboratory & Consultation Division

(Telegraf.rs/Beta/express.hr)