Nezaustavljivi klinac (13) se popeo na najviši vrh Balkana, po snegu i ledu: Osvojio je 24 planine bez ikakve opreme (FOTO)

Retko koji dečak se može pohvaliti da se za godinu dana popeo na čak 12 planinskih vrhova. Upravo to je pošlo za rukom malenom Antoniju Trajčevskom (13) iz Bitolja, na jugu Makedonije, a što je najzanimljivije, on je sve te vrhove osvojio bez odgovarajuće planinarske opreme.

Lidiju su lekari ubeđivali da ostavi svog bolesnog sina, a on danas radi i vozi svoj "kruzer". Ništa ga ne može zaustaviti (FOTO)

Preporučujemo

Zimi, po snegu i ledu, Antonijo je uspeo da se popne na najviši vrh Balkana - Musalu (2.925 metara nadmorske visine) na planini Rila u Bugarskoj, i to bez dereze, specijalnog dodatka sa šiljcima koji se pričvršćuje za čizme radi lakšeg kretanje po zaleđenim i klizavim terenima.

Potom je osvojio Titov Vrh (2.747) na Šar Planini, Solunsku Glavu (2.540) na Jakupici, Kajmakčalan (2.520) na planini Nidže, Crn Kamen (2.257) na Jablanici i mnoge druge.

Unazad tri godine, koliko dugo planinari, Antonijo je osvojio više od 24 planinska vrha iznad 2.000 metara nadmorske visine.

- Mi imamo samo osnovnu opremu, cipele, pantalone, bluze, vetrovke, ali ne i namensku, profesionalnu opremu za ozbiljno penjanje. Ona se kod nas teško nabavlja jer je nema. U inostranstvu se može kupiti, ali je za nas nedostižna jer je veoma skupa. Deo opreme (planinarski pojas i uže za vezivanje) koju smo koristili za ozbiljnije penjanje, poput vrha Musala u Bugarskoj, morali smo da pozajmimo - rekla je za skopski portal sdk.mk, Julijana Trajčevska, majka malog dečaka, koja je takođe planinar.

Printskrin: Youtube/TV Tera

Antonijo priznaje da mu penjanje ne predstavlja nikakav problem, iako je, recimo, do vrha Ljuboten stigao po lošem vremenu, praćenim snažnim vetrovima, nanosima snega i leda.

Kaže da je opasno bilo i kada su silazili sa vrha Musala. Onako promrzao, u jednom trenutku je počeo da klizi nizbrdo. Nije imao cepin sa kojim bi se zaustavio, pa je srećom sa planinarskim štapom za podupiranje nekako uspeo da zakoči, tako da je prošao bez povreda.

- Pravu avanturu smo doživeli i prilikom povratka sa Solunske Glave. Iako je u ekipi bilo dosta iskusnih planinara, promašili smo putanju i umesto da se za dva sata spustimo do Nežilova, četiri sata smo lutali po gustoj šumi išpartanoj tragovima i puteljcima kojima prolaze samo divlje životinje.

Printskrin: Youtube/TV Tera

Na kraju smo, u mraku uspeli da siđemo, premoreni, izgrebani, sa žuljevima i nabijenim nogama. Zaboravili smo jedno od osnovnih pravila planinarenja, a to je da se držiš poznatih ruta i puteva, a ne da pokušavaš da istražuješ i upoznaješ nove, zato što se u planini veoma lako greši - objašnjava mali Antonijo.

On toliko voli planinu da i svoje rođendane slavi na planinskim vrhovima. Kada je napunio 12 godina rođendan je proslavio na vrhu Vihren (2914) na Pirin planini u Bugarskoj, a 13. rođendan na Pelisteru u Makedoniji.

Printskrin: Youtube/TV Tera

On i njegova majka Julijana su članovi policijskog sportskog planinarskog kluba 7. Maj iz Bitolja. Tokom sedmice Antonijo ide u školu, osmi je razred je OŠ "Stiv Naumov" u Bitolju, a vikende koristi za planinarenje.

I dok njegovi vršnjaci svoje slobodno vreme provode za kompjuterima i mobilnim telefonima, bez bilo kakve fizičke aktivnosti, Antonijo niže uspehe na kojima bi mu pozavideli i odrasli planinari. Želja mu je, kaže, da dobije kompletnu profesionalnu planinarsku opremu kako bi mogao da osvaja i najviše vrhove u Evropi.

(D.J.)