Igor je vrhunski stručnjak, živi i radi u Torontu i ima važnu poruku za celo čovečanstvo: Lek za rak pluća je spreman!

Lek za rak pluća koji je otkrio profesor Igor Štagljar, koji radi na odseku za biohemiju i medicinsku genetiku u Torontu, uskoro će početi da se istražuje u Kanadi i u Hrvatskoj. 

Lekar tvrdi da je pronašao način da izleči ljude od raka, a prve dokaze imaće 2018.

Preporučujemo

- Došli smo do tog stadijuma da je lek spreman za upotrebu i počećemo da ga primenjujemo i u Hrvatskoj i to sledeće godine. Sarađujemo s KBC-om Jordanovac i vrlo brzo ćemo početi s istraživanjem u Kanadi, ali i u Hrvatskoj - rekao je Štagljar, dodavši kako je naročito insistirao da kliničko ispitivanje leka protiv raka pluća krene i u Hrvatskoj.

Put od ovakvog otkrića do leka obično traje od osam do deset godina, ali u slučaju otkrića do kojeg je došao Štagljarov tim, put je trajao pet godina.

- Primenili smo novu tehnologiju koju smo razvili pre tri ili četiri godine, i s kojom sada možemo proučavati oko 500 različitih ljudskih bolesti. Ta tehnologija je na neki način svetsko čudo, koje će uskoro biti primenjivano ne samo za pronalaženje leka protiv raka pluća, već u mojoj laboratoriji proučavamo i lekove protiv raka gušterače, prostate i karcinoma dojke - rekao je Štagljar, koji je za tehnologiju koju je otkrio dobio nagradu od 3,25 miliona dolara.

Zahvaljujući nagradi Štagljarov tim uspeo je da razvije tehnologiju.

- Oni su mi bili dovoljni da je razvijem do takvog nivoa da možemo da kažemo kako ćemo za nekoliko godina imati preteče lekova protiv mnogih karcinoma koje sam spomenuo - rekao je Štagljar.

Foto: Profimedia

TUMORI SU PAMETNI, ONI EVOLUIRAJU

- Tumori su bolest prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Možda ćemo ih jednoga dana razumeti na molekularnom nivou, ali nećemo ih nikada pobediti. Tumori su jako pametni, oni evoluiraju. Kada ih tretiramo određenim lekom, postaju rezistentni. Uvek moramo biti spremni da imamo bataljon novih lekova koje ćemo moći da proizvedemo nakon što su mutacije otkrivene kod pacijenata. Bit celog istraživanja tumora jeste da ih u sledećih 20-30 godina možemo tretirati kao hronične bolesti - izjavio je ugledni profesor.

- Mali procenat uticaja kod karcinoma imaju geni, samo devet odsto. Ostalih 91 odsto dolazi iz okoline. Četrdeset odsto svih karcinoma možemo sami sprečiti tako da pazimo što jedemo i pijemo, da se ne izlažemo infekcijama virusa i bakterija, te da ne pušimo - zaključio je Štagljar.

(Telegraf.rs/index.hr)