Bračni par se vratio iz Norveške u BiH, pa su pokrenuli sopstveni posao: Od svoje pekare dobro žive, a hleb uvek poklone onome ko ne može da ga kupi
U vreme kada je teško doći do stalnog zaposlenja, za pohvalu je svaka inicijativa ljudi koji uspevaju da osmisle način da zarade, žive od sopstveog rada i uzdržavaju porodicu. Primer su supružnici Denisa i Samir Mešan iz Bugojna koji su se, nakon višegodišnjeg boravka u inostranstvu, vratili u svoj grad i počeli su da se bave pekarstvom.
Otvorili su, naime, sopstvenu pekaru, koja je za kratko vreme stekla svoje redovne kupce i poverenje mnogih stanovnika bugojanske opštine.
– U početku je bilo teško. Uložili smo novac, i bili svesni rizika koji donosi ulazak u novi biznis. Srećom, nismo pogrešili u našoj proceni. Ne može se čovek preko noći obogatiti, ali se može solidno živeti – kazala je Denisa.
Dodaje da nikada nije zažalila zbog odluke da se vrate u Bugojno i zbog pokretanja posla kojim se trenutno bave.
– Tamo je suprug na posao putovao 120, a ja 80 kilometara, u suprotnom smeru. I, onda, kada nakon isteka meseca platite sve što treba, shvatite da vam je dobro i u vašoj zemlji, i da samo trebate da radite. Naši ljudi misle da će im život na zapadu ispuniti sve snove, ali nije tako – ističe.
Naglasila je da u pravljenju hleba i raznog slanog i slatkog peciva koriste isprobane recepture norveških pekara, s obzirom da su u toj zemlji živeli od 2001. do 2013. godine.
– Suprug je tamo radio kao pekar, a određeno iskustvo je stekao i u bugojanskom „Mlinpeku“ u kojem je, takođe, proveo izvesno vreme. Nekako se sve posložilo, i danas smo tu gde jesmo, zadovoljni nakon tri godine rada – kazala je.
Konkurencija velika
Priznaje da je konkurencija na tržištu velika i da, ako žele da opstanu, pekari moraju da ulože maksimalne napore da ponude proizvod, koji će moći da zadovolji sve rigoroznije kriterijume kupaca.
– Mi smo se bazirali isključivo na domaću proizvodnju novih vrsta hleba, koji ne sadrže nikakvu hemiju. Imamo domaći, bavarski i planinski hleb, i oni su jako traženi. Nije nam važna količina, već kvalitet hleba koji pravimo – istakla je.
Dosta dobro se, kaže, prodaju i dve vrste hleba, čija je cena 0,50 KM.
– Kupuju ih uglavnom penzioneri koji žive sami, a bude i onih kojima hleb poklonimo, jer nemaju novca da ga plate. Takvima uvek izađemo u susret – veli Denisa.
Kaže da pekarski posao zahteva puno truda i odricanja, i da zbog stalnih obaveza nema baš puno vremena koje bi, eventualno, iskoristila za neke druge stvari.
– Kada zatreba, pomognu i deca. Ćerka studira u Tuzli, a sin je srednjoškolac. Povremeno zaposlimo studentkinje, koje na ovaj način zarade džeparac za dalje školovanje, što nam je posebno drago – ističe.
Važna je želja
Smatra da svi ljudi, ukoliko to zaista žele, mogu da budu uspešni u postizanju svog cilja, bez obzira kojom profesijom se bave.
– Važna je upornost, volja i želja da se uspe. Ako to imate, onda ni rezultati neće izostati – poručila je.
Denisa na kraju zaključuje kako bi mogla da napiše celu knjigu o svom dosadašnjem životu i putu koji je prešla s porodicom do adrese na kojoj danas živi.
Kao 12-godišnja devojčica je iz rodnog Vinca kod Jajca otišla u izbeglištvo u Sloveniju, a kasnije i u Austriju. Tamo je pohađala osnovnu školu, i onda se 1995. vratila u Bosnu, tačnije u Zenicu. Tu je završila prvi razred gimnazije, da bi školovanje nastavila u Bugojnu.
Za taj grad se, kaže, čvrsto vezala još kao srednjoškolka, zapravo onog momenta kada je upoznala svog supruga Samira, koji joj je i najveća podrška.
Njenu fotografiju pogledajte OVDE.
(Telegraf.rs/Fena/Foto: Ilustracija)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Cika Velja
Mogu samo da im kazem...puno velike srece im zelim!!!
Podelite komentar
PIXI
Volim Srbiju pa da smo zadnji u svemu
Podelite komentar
Medi
Tako propagande rade da pišu o iseljavanju a ne o ovima koji se vraćaju eto ja na Dojče Vele gledao kako se Poljaci vraćaju u svoju zemlju koji su pre 10-15g otišli da rade u Nemačku i Francusku i pokazuju čuda koja su napravili posle povratka na svojim selima i sa novim firmama i novim znanjima....ma kad se hrvati vrate od Slavonije i Jadranske obale će napravit čudo isto ko i srbi kad se vrate na Kosovo?
Podelite komentar