PRALJAK - KUKAVICA ILI HEROJ: Da li je samoubistvo hrvatskog generala i ratnog zločinca IZDAJNIČKI ILI HRABAR čin?

Hrvatski general Slobodan Praljak izvršio je juče samoubistvo u sudnici Haškog tribunala. Ovaj čin je šokirao Balkan, ali i čitav svet. Svako na svoj način komentariše presudu i sam ovaj čin pokojnog generala, a ono oko čega se ljudi najviše spore jeste da li je Praljak preduzeo kukavički čin ili je postupio hrabro kao heroj.

"Praljak krivicu ostavio Hrvatima, detaljno je režirao svoju smrt i želeo da ga pamte kao mučenika" (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

On je prilikom izricanja drugostepene presude, kada mu je potvrđena kazna zatvora od 20 godina, poručio sudiji da on nije ratni zločinac i da sa prezirom odbacije njegovu presudu. Nakon toga je popio otrov.

Pomoć mu je odmah ukazana i on je prevezen u bolnicu, ali je ubrzo stigla vest da je tamo i preminuo. Sada se vodi istraga o tome kako se čitav ovaj propust desio i kako je moguće da je jedan zatvorenik došao do otrova da bi se ubio uživo pred kamerama u toku izricanja presude.

Odmah nakon ovog događaja su mogle da su čuju različite reakcije od strane stanovništva u regionu, ali i političara. Jedni ga nazivaju kukavicom, dok ga drugi smatraju herojem. Hrvatska je naglasila da je ova presuda nepravedna i da ne odražava stvarno stanje koje se odvijalo na terenu za vreme rata. Mnogi nisu propustili priliku ni ovog puta da spomenu i Srbiju.

Slični stavovi oko Praljkovog samoubistva su mogli da se pročitaju i na društvenim mrežama.

Foto: Tanjug/AP

Mišljenja stručnjaka

Stručnjaci na ovaj čin različito gledaju, pa ga u skladu sa tim i komentarišu. Sociolog Čedomir Čupić je za Telegraf.rs istakao da se na ovaj događaj može gledati samo kao na lični čin pokojnog generala Praljka.

- Teško je proceniti taj slučaj. Po meni to je veliki propust koji je napravio Haški tribunal, trebao je da kontroliše sve ono što se unosi kada su u pitanju oni koji su pod istragom dok se ne završi suđenje. Mislim da je to njegov lični čin, a to teško može da se okarakteriše kao herojstvo ili kao kukavičluk. To je njegov lični izbor i to bi jedino on mogao da objasni da je ostavio neku napisanu poruku.

Nije dobro da se upuštamo u ocenjivanje tih činova. Čovek je tako rešio i tako je završio svoj život i to samo može da se tumači, ali bi to moglo da ima i loše posledice. I to ima značenja za one koji su njemu naklonjeni i koji imaju nešto protiv njega, odnosno smatraju da je on učestvovao u nekim užasnim radnjama, vezanim za ratne okolnosti. Ljudi se opredeljuju različito. Mislim da to ne treba ocenjivati ni kao kukavičkluk, ni kao herojstvo - rekao je on.

Foto: Tanjug/AP

Na pitanje kako će ovo uticati na narode Balkana on odgovara: "Kod jednog broja ljudi u Hrvatskoj to se manifestovalo tako što ga sada smatraju za heroja. Oni drugi koji smatraju da je on trebao da tu kaznu odsluži ga proglašavaju za kukavicu. Ali nije dobro to vrednovati. Ovo se desilo zbog nekih propusta i to će biti dobra pouka kada se formiraju takvi sudovi i kada se ljudi nalaze u zatvorima i pod istragama da se vodi računa da sami sebe ne ugroze ili da ih neko drugi ne ugrozi".

Što se tiče podgrevanja tenzija na Balkanu zbog ovog događaja gospodin Čupić smatra da tenzije podgrevaju oni koji komentarišu slučaj u negativnom ili pozitivnom smislu.

- Neki optuženi su sami otišli u Hag, a neke su isporučile države. U tim slučajevima je haški sud taj koji je imao pravo da oceni njihova dela i da presudi i tu se teško može bilo šta drugo učiniti. Svako dalje komentarisanje truje sadašnjost, a loše je po budućnost - ističe on.

Foto: Tanjug/AP

Psiholog i psihoterapeut Aleksandar Šibul je za naš portal takođe prokomentarisao čin hrvatskog generala Praljka, koji je privukao pažnju gotovo svih svetskih medija.

- Zavisi iz kog sistema vrednosti gledate na tako nešto. Ako to posmatrate iz hrišćanskog sistema vrednosti onda je to naravno kukavičluk, a ako gledate iz čojstva i junaštva onda je to hrabrost. Svakako takav potez i odluka se ne donose u trenutku. Čovek je takav čin planirao, pa je na kraju to i uradio. Sigurno je razmišljao o tome šta će da uradi.

Svako samoubistvo ide iz tog nekog besmisla. Čovek više ne vidi svoje korake napred i on nije pristao na zatvor i njegov izlaz je bio da umre. Tako da što bi rekli "samoubistvo istiskuje čoveka iz života" i zato je to vrlo kompleksna odluka. Potovo zato što ovo nije samoubistvo u afektu, iz neke trenutne krize, nego je unapred planirano - rekao je on.

Foto: Tanjug/AP

Na pitanje da li je Praljak možda ovim činom hteo da pošalje neku poruku i kako bi to moglo da utiče na razmišljanja u društvu, Aleksandar odgovara sledeće.

- Iz perspektive samurajskog časnog koda, onda je ovo jedini častan izlaz iz te situacije. S obzirom da je on katolik i Hrvat ne znam koliko mu je bliska istočna tradicija. Vrlo je teško govoriti o tome ali je to očigledno za njega bio neki izraz junaštva. To je čovek koji nije mogao da pogazi neki svoj ponos i da živi sa određivanjem njega kao zločinca. Očigledno nije prihvatio sebe u toj ulozi. On je ipak čovek koji ima neki istorijat, zavšio je mislim tri fakulteta i bio je obrazovan. Verovatno mu je bio povređen ponos, pa je odbio da prihvati situaciju u kojoj se našao, pa nije mogao da živi sa sobom posle toga - istakao je on.

Foto: Tanjug/AP

Šta je zapravo samoubistvo?

Samoubistvo je svesno i namerno aktivno ili pasivno uništenje sopstvenog života, a počinilac mora da bude svestan da će nakon tog čina nastupiti smrt. To je jedan od retkih fenomena koji je potpuno oslobođen, polnih, rasnih, kulturoloških, uzročnih, vrednosnih, vremenskih i uzrasnih granica. Prema psihoanalizi, samoubistvo je čin autoagresije, izraz sadizma „super-ega” koji se okrenuo protiv same osobe.

U većini situacija osoba koja se odluči na takav korak oseća da se nalazi u situaciju za koju nema rešenje, pa jedini izlaz i spas vidi u tome da sebi oduzme život.

Foto: Tanjug / AP

Samoubistvo kroz istoriju

Samoubistvo je svesni individualni čin i najčešće, lična ljudska drama. Kroz ljudsku istoriju samoubistvo je shvatano i prihvatano na različite načine u zavisnosti od epoha, ljudskih grupa, kultura i religija.

Stav o samoubistvu u ranijoj antici bio je negativan, da bi zaista prešao u odobravanje i prihvatanje, na primer Stoici su samoubistvo smatrali najvišim izrazom ljudske slobode.

U starom Rimu taj čin je smatran hrabrošću, a u Japanu ponosni način smrti za viteški rod. Samoubistvo se kroz istoriju sreće i kao verski obred, npr. samoubistvo žene na sahrani svog supruga (Aljaska, Madagaskar), ali i herojski i patriotski čin npr. samoubistvo samuraja, kamikaza ili velikih vojskovođa, nakon izgubljenih bitaka, jer su smatrali da je smrt od sopstvene ruke bolja od ropstva sa kojim bi se suočili prilikom zarobljavanja.

U praistorijskom periodu samoubistvo je bio čin kojim je pojedinac pomagao grupi da preživi tj. da sačuva hranu, dok je u primitivnim društvima samoubistvo se različito koristilo; kao sredstvo za osvetu, kao način prebacivanja odgovornosti za smrt na neku osobu koja ju je navodno izazvala, i kao način omalovažavanja protivnika.

Foto: Tanjug/AP

Istorija beleži mnoge slavne samoubice. Među umetnicima - Van Goga, državnicima, vladarima i vojskovođama - Sardanapala, Nerona, Marka Antonija, Stevana Sinđelića, Gebelsa, Geringa, Hitlera, Salvadora Aljendea, književnicima - Majakovskog, Jesenjina, Džek Londona, Virdžinije Vulf (koja je napunila džepove svog kaputa kamenjem i mirno krenula ka reci kraj kuće), Hemingveja, u čijoj je porodici postojao veliki broj samoubistava.

Zna se i da je Hemigvej pred kraj svog života pio čak i do tri flaše viskija sa šakom lekova. U Velikoj Britaniji je čin samoubistva do 1961. smatran krivičnim delom. Alvarez (1971) saopštio je da se u jednom engleskom gradiću, nakon samoubistva jednog dečaka, ceo razred obesio o istu kuku u narednih deset dana.

Da li je hrvatski general Praljak kukavica ili heroj? U svojim komentarima napište kakvo je vaše mišljenje o ovom slučaju.

(Telegraf.rs/A.T.)