Ivan je poslednji splitski odžačar: Drugi naplaćuju 1.300 evra za posao za koji on uzima 40, a mladi ipak beže od ovog zanata
Ivan Srdanović (67) je jedan od poslednjih odžačara na području Splitsko-dalmatinske županije. Osmeh na njegovom licu otkriva da je on jedan srećan i zadovoljan čovek, a svoj posao ne bi menjao ni za šta na svetu.
"Žene mi čupkaju dlake za sreću, ruke su mi prljave": Ovom Valjevcu nikada nije dosadno na poslu!
- Kada vidiš odžačara ti ne pali sveću, od njega ne beži jer donosi sreću. Odžačara kada sretneš ne okreći od njega glavu, zaigraš li na lutriji, izvući ćeš onu pravu... - veseli su stihovi koje deca uče u hrvatskim školama o srećonošama kojih je u današnje vreme nažalost sve manje.
Istina, od odžačara malo ko beži i okreće glavu - ali zato od njegovog zanimanja beže svi, piše Slobodna Dalmacija.
Nisu ovo samo prazne priče, već realnost koju je Ivan Srdanović, jedan od poslednjih odžačara u tom delu Hrvatske i potvrdio.
Razlog za nezadovoljstvo nema, jer je taj posao dobro i unosno zanimanje, koje nažalost mladi već godinama ne biraju.
Samo je pet odžačara preostalo na području Splitsko-dalmatinske županije. Oni svoj zanat kako-tako čuvaju od zaborava, ali neće još dugo odolevati novim vremenima jer ih većina uskoro odlazi u zasluženu penziju.
Junak ove priče će već sledeće godine svoju četku i ostalu odžačarsku opremu zauvek odložiti i "staviti pod ključ".
Uvoz odžačara iz Slavonije
- Ja dogodine idem u penziju. Ni moje kolege nisu ništa mlađe. Njih četvorica će isto brzo mojim stopama. Tako da bi kroz pet-šest godina lako mogli da ostanemo bez odžačarskih usluga u okrugu - kaže Ivan.
Na pitanje šta je sa Slavoncima koji su jedno vreme prednjačili u ovom poslu i to baš na tom području odgovara.
- Varaždinci su radili po gradu Sinju od kojeg su dobili koncesiju za održavanje. Čistili bi u zgradi dimnjake i ventilacije i samo jednom ulazu bi naplatili iznos od 1.300 evra.
To nije imalo nikakve logike - pa to sve kod mene košta 40, maksimalno 50 evra. Brzo su se Sinjani opametili, pa Varaždincima više nisu plaćali basnoslovne iznose - kaže Ivan.
Uz abnormalne iznose usluge, veliki problem je bio i taj što se, pošto ne žive u blizini, previše dugo čekalo da Varaždinci dođu do Sinja zbog običnih rutinskih servisa.
Sve to zajedno dovelo je do prekida saradnje sa njima i toga da Sinj, isto kao i Metković, Ploče i brojni drugi bližnji gradovi uopšte nemaju odžačare koji se brinu da su njihovi otvori na krovovima ispravni i spremni za nadolazeće hladnoće.
E, da imam šegrta
U Zagrebu još ima odžačarskih škola i jednom je i strukovna škola u Kaštelima raspisala konkurs za upis učenika na odžačarski smer, međutim, niko se nije javio na njega, piše Slobodna Dalmacija.
- Ma ja ponekad prilikom čišćenja kotlova u školama decu u prolazu upitam - ko će od vas deco biti odžačar? - Pa nisam lud - takav odgovor najčešće dobijem.
Moj posao jednostavno smatraju bezveznim i lošim, a narod je postao strašno lenj... Pogotovo omladina koja nema radne navike. Ja već 30 godina radim isto i lepo mi je.
Ima i crnih i belih dana, ali kad se podvuče crta, dobar je ovo posao - kaže on, koji pokriva oko 500 dimnjaka koji su u "pogonu" - 350 na Pujankama, Ravnim njivama i na Brdima, plus oni u Makarskoj, a obaveza mu je da zaviri i u bračke odžake.
Ilegalaca, odnosno onih koji rade na crno baš i nema. A i nakon završetka "pregleda" centralnog grejanja, dimnjaka mora da se izda "Atest"- stručni nalaz kojeg se ne može izdati ako se ne radi po zakonu. Posao odžačara nije se puno promenio u odnosu na prošla vremena.
Najvažnije je napraviti plan čišćenja svih odžaka, potom na vreme podeliti obaveštenja po ulazima zgrada i sve te dimnjake i očistiti.
Posla ima dosta, ali sve se stigne, a lakše bi bilo Ivanu da ima nekog šegrta pored sebe.
- Voleo bih da imam nekoga pored sebe, ali da zna šta radi. Ovako ako je neko ko nije naše iz naše oblasti, onda moraš biti pored njega i paziti da ne pogreši - e onda mi je najlakše da idem sam, dodaje.
Za 30 godina karijere je svašta doživeo, a za to vreme se nakupilo i dosta bisera i anegdota.
- Uh da bisera... pa ja sam, uz to što sam odžačar, najčešće i pop, psihijatar i najbolji prijatelj... Čega se sve nisam naslušao ja - priseća se Ivan, piše Slobodna Dalmacija.
- Svašta smešno sam doživeo, a ispričaću vam samo jednu anegdotu koje se često setim... Dakle, čistio sam u jednoj privatnoj kući dimnjak i doneo merdevine da se popnem. Drži ih gazdarica kuće i viče... ne boj se, ja te držim! A ja joj na to kažem - toga se ja i bojim, skloni se molin te... - kaže on kroz gromki smeh.
Ivanovu fotografiju pogledajte OVDE.
(Telegraf.rs)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
renata
A što se dešava u Tetovu i Titovom Uzicu?
Podelite komentar