Bili smo u Šutki, najvećem butiku na Balkanu: Tamo ima svega, osim JEDNE STVARI (FOTO)

Desetak kilometara od centra makedonske prestonice nalazi se „vesela dolina“, najveće romsko naselje na Balkanu. Pravo ime te skopske opštine, u kojoj živi preko 30.000 ljudi, je Šuto Orizari, ali je u narodu poznatija kao Šutka. Šutka je, vele njeni stanovnici, i grad, i država, a tom opštinom, gde Romi čine 80 procenata populacije, upravljaju uglavnom oni sami.

Dokumentarac Dan u životu, priča o tome kako žive Romi svuda oko nas (VIDEO)

Preporučujemo

Foto: D. Joksic

Ovi ljudi su opevani u pesmama, o njima su pisane knjige i romani, snimani filmovi, igrani i dokumentarni, ali još niko do kraja nije uspeo da pronikne u njihove duše, dotakne njihova prava osećanja i shvati kako se oni, zapravo, osećaju.

Foto: D. Joksic

Ono što se, međutim, ovde može videti i osetiti je duh Romske kulture - zajedništvo i nadmetanje.

Venčanja u Šutki su javni spektakli, parade sa muzikom, plesom u elegantnim ili šarenim kostimima. U Šutki svaki žitelj ima svoj nedosanjani san - da bude najbolji od najboljih, da mu se drugi dive, poštuju, da bude prvi.

Foto: D. Joksic

Svejedno da li u boksu, u treniranju golubova i gusaka, u sakupljanju piratskih kaseta, ležanju na ekserima ili isterivanju duhova. Otud nije ni čudo što je Šutka dom raznih šampiona i prvaka, a pre svega prvaka narodne muzike.

Foto: D. Joksic

Većina tih titula su samododeljivane, ali muzika u svakom slučaju igra jednu od najvažnijih uloga u romskoj kulturi. Zato se ona može čuti na svakom koraku - iz starih tranzistora, izlizanih kasetofona, modernih muzičkih uređaja, a dolazi iz uđerica, luksuznih kuća i stanova, iz birtija i sendvičara, a ponajviše iz čuvene „pijace“ - najveće i najjevtinije prodavnice odeće, obuće i drugih drangulija u Makedoniji i Balkanu.

Foto: D. Joksic

U Šuto Orizari se stiže dobrim, asvaltnim putem. Čim se prođe pored istražnog zatvora „Šutka“, na početku naselja, sa leve strane stoji visoki zamak. Pravi, pravcijati, veliki dvorac sa kulama, ogradama, grudobranima, malim prozorima, „puškarnicama“... On ima sve što imaju dvorci u bajkama, dečijim slikovnicama ili filmovima.

Foto: D. Joksic

Malo dalje se nalazi jedinstvena džamija. U njenom prizemlju je prodavica mešovite robe, a na drugom, višem nivou se klanja. I minaret i džamija i prodavnica imaju iste temelje i zidove, ali i jednaku boju fasade - zelenu.

Foto: D. Joksic

I dvorac i džamija se nalaze na istoj, više od kilometra dugoj glavnoj ulici. Sa njene obe strane se nalaze na stotine malih prodavnica, a levo, pored ulice je pijaca, ali ne sa voćem i povrćem, već brojnim tezgama prepunim odećom, obućom i čime sve ne. Zato je Šutka i dobila epitet najvećeg i najjeftinijeg „butika“ na Balkanu.

Foto: D. Joksic

- Ovo je najveći butik na Balkanu. Celo Skoplje , Makedonija, a iz susednih država pazare kod nas, jer smo najjeftiniji, a izbor robe je ogroman. Sve je na jednom mestu, pa ko voli, nek izvoli - objašnjava nam Alil Muzafer, jedan od stotine ljudi koji pod vedrim nebom, leti i zimi, na tezgi prodaje majice, bluze, jakne, cipele, patike...

Foto: D. Joksic

I ranije smo često svraćali u Šutku. Da pazarimo „po nabavnoj ceni“, ili samo da „napunimo baterije“ gledajući i slušajući ove vedre i nasmejane ljude, kojima je pesma, igra i muzika jedini oslonac u njihovom turobnom životu.

Foto: D. Joksic

U sećanju nam je ostao susret sa još golobradim Romom, Džemailom, koji je naglas reklamirao konzerve hladnog piva, ko zna odakle i po kojoj ceni nabavljene.

Foto: D. Joksic

Na naš upitan pogled, pružio nam je jednu, tek otvorenu, iz koje je predhodno otpio par gutljaja. Kada je video da smo i mi „nategli“, bojažljivo nas upita: „Zar vam se ne gadi da pijete posle mene?“.

Na naš odgovor – „zašto bi, kada si i ti čovek“, crne krupne oči mu još više zasijaše, a na ozarenom licu se pojavi široki osmeh, koji nas je, čini nam se, pratio svo vreme boravka u Šutki.

Foto: D. Joksic

Uz izloženu robu, pred dućanima i tezgama satima cupkaju trgovci svih uzrasta čekajući ili dozivajući mušterije.

- Navali narode, sezonska rasprodaja, još samo danas - uzvikuje vižljasti mladić. Čovek preko puta njega mami mušterije veleći da je baš njegova roba originalna, a ne turska kopija.

Foto: D. Joksic

Tu u „buticima“ i prodavnicama cilepa pored ulice, ili na pijačnim tezgama nema čega nema. „Originalne“ ženske tašne za 300 denara ( 5 evra ), patike za 800, cipele za 1.200 denara. Tu su i jakne - kožne, platnene ili od teksasa, farmerice, pantalone, košulje, donji veš, majice, čarape; potom „zlatni“ i „srebrni“ nakit, bižuterija, kozmentika... Fali još samo od pileta mleko.

Foto: D. Joksic

Graderobe za probavanje kupljenog nema, ali je zato tu, u ćošku, ćebe ili najlon prebačen preko razapetog kanapa, pa iza njega može da se proba.

Foto: D. Joksic

Ni parkinga, naravno, nema. Automobili se, uz naplatu „čuvara“, parkiraju na samoj ulici, ili podalje, ispred privatnih kuća, a cena je svuda ista – 50 denara za ceo dan. U Šutki je cenjkanje obavezno. Ko se ne cenka, prodavci ga gledaju sa čuđenjem i podozrenjem.

Foto: D. Joksic

Više stotina žitelja Šuto Orizri, na glavnoj ulici, ili „pijaci“, koja je delom pokrivena sa najlonima, imaju svoje „butike“, prodavnice ili tezge. Kažu da je zbog njihove brojnosti promet slab, ali da se za koricu hleba može zaraditi.

Foto: D. Joksic

Na kraju višečasovnog šetanja i pazarenja u Šutki, može se „iznajmiti“ i dete da vam za određenu sumu novca do automobila ili autobuske stanice odnese kese sa kupljenom robom.

Foto: D. Joksic

Šoping u Šutki je i zanimljiv, i veseo, ali čovek, kao i na svim drugim mestima gde ima puno ljudi, treba biti veoma oprezan. I ovde se krade naveliko, pa treba da se zna da se novćanik ili mobilni telefon nikako ne sme nositi u zadnjem džepu, a gospođama se preporučuje da svoje tašne čvrsto drže ispred sebe, jer lako mogu ostati samo sa ručkama preko ramena.

Foto: D. Joksic

(D.J.)