Rista i Vlatko su 25 godina vezani za krevet: Otac im je umro od tuge, a majka im je jedina uteha i spas. Njen vapaj mnogo boli (FOTO) (VIDEO)

Nedo Dimitrijevski iz Velesa, gradiću u centralnom delu Makedonije, nije više mogao da izdrži očaj, bol i nemoć jer nije imao načina da pomogne svojim, teško obolelim, sinova Risti (39) i Vlatku (36). Jednog dana otišao je u planinu i više se nikada nije vratio, srce mu je prepuklo zbog muke.

David je rođen sa 800 grama: U predstojećoj borbi za život potrebna mu je i naša pomoć! 

Preporučujemo

Od tada je sav teret i briga oko dece pala na nejaka pleća njihove ostarele majke Lile. Ona svakodnevno gleda svoju bespomoćnu decu kako venu. Pokušava, kada ima snage za to, da ih bar malo razveseli i raspoloži. Ali i njoj je snaga pri kraju, a boji se da će klonuti i duhom.

Nekada su bili srećni, veseli, puni optimizma i volje za životom, a danas su tužni i očajni. Zla sudbina se poigrala sa porodicom Dimitrijevski.

Tridesetdevetogodišnji Riste i tri godine mlađi Vlatko već četvrt veka su vezani za postelju. U istom uzrastu su dobili gotovo identičnu dijagnozu – cerebralna paraliza i ometenost u razvoju.

Iako šokirani ovim saznanjem, otac Nedo i majka Lila su se hrabro suočili sa jezivom stvarnošću i činjenicom da će do kraja života biti potrebni svojoj deci.

Roditelji Riste i Vlatka sami su se, koliko su znali, mogli i umeli borili sa bolešću svoje dece. Od nikoga nisu tražili pomoć. Sve do pre pet godina kada je Nedo, od tuge, iznenada preminuo.

Printskrin: Youtube/Televizija 24

Poslednjih meseci je odlazio u planinu da se isplače i na sav glas izvrišti, da mu bol iz duše izađe. Jednom je otišao i više se nije vratio. Pronašli su ga mrtvog u šumi. Srce nije izdržalo. Prepuklo je od bola. Od tada i počinju najveće muke za ostarelu majku dvojice paralizovanih braće.

- Teško mi je, užasno mi je teško i mučno da ne mogu to da vam opišem - počela je kroz plač Lila Dimitrievska da priča svoju tužnu priču reporterima Televizije 24.

- Pet godina nisu izašli iz ova četiri zida. Nema ko da ih iznese. Sama ne mogu. Kako da ih iznesem, a oni vape da izađu makar malo napolje. Mlađi stalno plače, svi idu negde na odmor, i on bi. Kaže, kako izlaze druga deca, a name ne sleduje - suznih očiju nastavlja Lile.

Dok je ona pričala, njena bespomoćna čeda su nepomično, jedan naspram drugog, sedela na trosedu. Majka im je iznad kolena postavila hoklice da im ruke ne bi visile. S vremena na vreme bi prišla prvo jednom, pa drugom da im izmasira ruke, da ih malo pomeri i istrlja im leđa.

Printskrin: Youtube/Televizija 24

Ova porodica od države dobija skromnu novčanu nadoknadu, ali novac ne stiže za sve. Što je još gore, umesto majke, država je naznačila starijeg Ristu za staratelja mlađeg Vlatka, pa sada samo jedan od njih dobija novčanu pomoć.

Majka Lila mora da plaća negovateljicu i masera, koji dolazi jednom nedeljno. Deca žele više, ali Lila za to nema para. Opština Veles joj je poklonila dizalicu, sa kojom jedva nekako uspeva da ih podigne i smesti u krevet na spavanje, ali nema snage da ih iznese napolje, na čist vazduh.

- Hteli bi i oni, kao druga deca izađu napolje, da vide šta je život, da vide bazen. Sva deca se kupaju, pa hoće i oni, a ja ne mogu - očajno kaže njihova majka.

Pre nekoliko godina ih je poslala u Zavod za rehabilitaciju u Banju Bansko, kod Strumice, ali kada je videla da je briga o bolesnicima tamo očajna, vratila ih je kući. „Imam osećaj, kaže ona, da je država digla ruke od ovakvih ljudi“.

Printskrin: Youtube/Televizija 24

- Apelujem na Vladu da u svakoj opštini, gradu otvori ustanovu, da ih uzmu bar na tri-četiri sata, da se malo odmorim. Ne mogu više sve sama. Nisam ja jedina majka kojoj treba pomoć. Mnogim majkama to treba. Ja sam sve to iskusila i znam koliko je teško i mučno. Ne daj bože nikome i nikada da se desi ovako nešto -  kaže Lila.

Dok je majka pred televizijskim kamerama iznosila svoju muku, njeni sinovi su nepomično, samo trepćući očima, slušali. Stariji Riste je delovao nekako smireniji. Suočio se sa svojom bolešću i nekako se nosi s tim. Ali mlađi Vlatko je buntovan. Nervoza je kod njega više nego vidljiva.

Riste ga, kaže njihova majka, stalno smiruje govoreći mu: “Nemoj brate da se nerviraš, i mi ćemo jednog dana biti normalni ljudi“.

Ipak, obojica su svesni da se život poigrao sa njima. Zato bi ih srećnim napravio bar jedan obilazak Velesa i obližnjeg jezera Mladost, koji godinama nisu videli, a druženje sa drugim ljudima za njih bi bio pravi praznik.

Svako ko želi da pomogne ovoj porodici, može Lilu da kontaktira na broj telefona + 389 78 239 169.

Pogledajte video:

(D.J.)